O autoru

Rođen 29.11. 1939. godine u Senti. Osnovnu školu završio u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Školske 1958/59, godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu na grupu za jugoslovensku i opštu književnost.

Prvu pjesmu je štampao kao gimnazijalac 1957. u „Mladoj kulturi“.

Bećkovićevi prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama.

Napisao je dve televizijske drame i dve jednočinke za djecu.

Adaptirao je (sa Borislavom Mihajlovićem Mihizom) „Gorski vijenac“.

Dramska poema „Če – tragedija koja traje“ (sa Dušanom Radovićem) prevedena je na njemački jezik (Che-tragodije, Frankfurt am Main 1969) i engleski (Che: Permanent tragedy, New York 1970).

Zapisi iz knjige „O međuvremenu“ prevedeni su na engleski pod nazivom „Random Targets“ 1970. godine.

Za svoje pjesništvo Bećković je dobio nagrade: Milan Rakić, Oktobarsku, Sedmojulsku, Zmajevu, Disovo proleće, Belovodsku rozetu, Zlatni krst kneza Lazara, Ravnogorsku, Stefan Mitrov LJubiša, Veliku Bazjašku povelju, Odzivi Filipu Višnjiću, Biblios, Nagradu Vukove zadužbine, NJegoševu nagradu, Žičku hrisovulju … Za poemu „Ćeraćemo se još“ dobio je nagrade: Tipar, Zlatni bestseler, Jovan Dučić i Laza Kostić.

NJegova supruga se zvala Vera Pavladoljska i sa njom ima ćerke LJudmilu i Olju.

Od 2009. godine je Predsednik Fonda „Slobodan Jovanović“ u Beogradu.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine.

Do sada je objavio sledeće knjige:

Vera Pavladoljska, Metak lutalica, Tako je govorio Matija, Dr. Janez Paćuka o međuvremenu, O međuvremenu, Če – Tragedija koja traje, Reče mi jedan čoek, Međa Vuka Manitoga, Lele i kuku, Dva sveta, Poeme, Služba Svetom Savi, O NJegošu, Kaža, Čiji si ti mali?, Nadkokot, Služba, Sabrane pesme, Kosovo – najskuplja srpska reč, Ćeraćemo se još, Kad budem mlađi…