Izložba u okviru projekta „Poveži, obeleži “ (Link It, Mark It) biće otvorena u ponedeljak, 21. februara u 19 časova u Malom likovnom salonu i Galeriji SULUV, i uz propisane mere zaštite moći će da se pogleda do petka 4. marta. 

Učesnici: Vladimir Frelih, Dragan Matić, Arjan Pregl, Danijel Babić, Selman Trtovac, Igor Fridrih Petković, Marjam Mohmadi, Samson Ogiamien, Arif Kryeziu, Maviead Al Karam, Zoe Guglielmi, kustos, recenzent: Saša Janjić.

U ponedeljak 21. februara u 19 časova, u Galeriji SULUV i Malom likovnom salonu (KCNS), biće otvorena izložba u okviru projekta Poveži, obeleži (Link It, Mark It), u organizaciji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Projekat je započet 2020. godine javnim diskusijama umetnika iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije i nastavlja se njihovom zajedničkom izložbom koja će biti postavljena u dve novosadske galerije.
Projektom Poveži, obeleži (Link It, Mark It) pokrenut je specifičan proces međusobne povezanosti i integracije gostujućih i domaćih umetnika. Akcenat je na umrežavanju, međunarodnoj saradnji i razmeni umetničkih ideja i iskustava koja se odnose na period 90-tih u kontekstu umetničkog razvojnog puta. Osnovna ideja projekta Poveži, obeleži podrazumeva umetničko istraživanje prostornih, medijskih, društveno-političkih i socijalnih aspekata koji bi potom bili predstavljeni u umetničkom radu.
Koncept i tema projekta počivaju na terminu izbrisani, kojim se referiše na devedesete godine 20. veka i različite vidove diskriminacije kojima je država preko svojih institucija izlagala svoje civilno stanovništvo. Terminom izbrisani obuhvaćeni su različiti represivni postupci, diskriminacija na osnovu etničke, verske, polne, uzrasne, rasne, ekonomske i druge pripadnosti. Potiranje identiteta pojedinca ogledalo se u oduzimanju prava na državljanstvo, brisanju iz raznih evidencija, oduzimanju glasačkih prava, prinuđenosti na migracije, izbeglištvo, izgnanstvo, raseljavanje itd. U tom smislu tematski okvir projekta paralelno govori o izgubljenim identitetima i izgubljenim generacijama, koji se, po nekim analizama i istraživanjima, u najvećoj meri vezuju za osobe rođene na ovim prostorima između 1960. i 1985. godine. To su generacije koje su izgubile domovinu, mesto boravka, zaposlenje, imovinu, državljanstvo, lični i socijalni integritet, kojima su zakinuta osnovna ljudska prava, a koja bi Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, trebalo da su im zagarantovana i nepovrediva. Ovi, uglavnom nenadoknadivi gubici podvlače i posebnu, iako manje priznatu posledicu – oduzetu mladost, kao i postefekte odrastanja i sazrevanja u specifičnim okolnostima koje su vladale tokom 90-ih godina, a koji se u manjoj ili većoj meri ispoljavaju i danas. Svedočeći narušavanju osnovnih civilizacijskih načela, ove generacije su, usled raspada SFRJ i višegodišnjih ratnih sukoba, sankcija i ekonomske i kulturne izolacije, a kasnije i perioda tranzicije, obeležene kao generacije prepuštene slučaju.
Kroz temu IZBRISANI naglašava se konkretni društveno-politički kontekst u kojem su tokom 90-ih profesionalno sazrevale generacije umetničkih stvaralaca, a njihova umetnička praksa vremenski i tematski poklapa se sa iskustvima i dešavanjima u pomenutom razdoblju i traje sve do danas. Koncept projekta otvara polje za nova istraživanja u kojem se kroz aktivizam, demokratizaciju i kulturu sećanja sagledavaju opšti problemi prostornih, vremenskih i društvenih okolnosti u regionu.
Projekat je uvršten u aplikacionu knjigu za Evropsku prestonicu kulture i realizuje se uz podršku Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ u okviru programskog luka Seobe, a podržali su ga i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada i Austrijski kulturni forum.