Изложба Марије Шарац и Гуалтиера Боа биће отворена у суботу, 7. марта у 18.00 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 12. марта.

Боја је нанета непосредним замахом, у снажној експресионистичкој структури. Присутни су одјеци Афра Басалделе у деструктурирању фигуре и Пиера Руђерија у гестуалном прекомпоновању, али Маријина личност снажно избија кроз спајање тонова и апсолутно слободан, готово анархичан потез киста, као сведочанство безусловне потребе за независношћу, одбијања било каквог утицаја, наметнутог или прихваћеног. Са жељом да се негира истицање било каквог културног дуга.

Gianfranco Schialvino

Ритам је у магновењу стварања слике, стварања уопште, основа и бит. Усрдно понављање ствара онај однос према свету, који препознајемо као првобитни, примарни, магични, шамански, смештајући нас у стање опскурног. Маријина слика трагање је за тим примарним ритмом. Марија хвата тај исконски ритмички ток универзума потпомогнута естетиком безвремене уметности примарног израза. У слици чујете топот прогоњене звери, урлик ратника, ударе страха у тренутку иницијације. Траг који оставља, провлачећи се кроз честаре менталног, али и чулног смога, познат је. Дубоко урезан у колективну подсвест, сликарским актом постаје обелодањен, видљив, препознат. Сликарству је то сврха.

Татјана Димитријевић

Марија Шарац је рођена у Сомбору 1973. године. Дипломирала је на Академији Ликовних Уметности „Пјетро Ванучи“ у Перуђи. Непрестаним истраживањем неформалног геста, у потрази је за новим просторима изражавања на платну. Имала је десетине самосталних изложби у Италији и на Балкану, и учествовала је на бројним групним изложбама. Тренутно живи и ради у Сомбору.

Гуалтиеро Бо (Gualtiero Beux) је рођен 1956. године у Торину. Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година радио је у Паризу као шегрт код међународно признатог француског вајара. По повратку у Италију бавио се графичким дизајном, а касније је предавао Графички дизајн и Историју уметности у средњој школи. Тренутно живи у Сомбору.