Изложба Бранка Маравића „СВЕТЛОСТИ НОСТАЛГИЈЕ“  биће отворена у уторак, 29. септембра, у 19.00 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и моћи ће да се погледа до 13. октобра.

Централно место ликовног опуса свестраног и неуморног (у различитим уметничким медијима етаблираног) Бранка Маравића припада носталгији. Не као тематици, већ начину постојања слике.

Он се у вишедеценијским ликовним истраживањима континуирано посветио афирмацији мотива урбаних пејзажа, односно неговању поетске фигурације и преиспитивања односа савременог човека и војвођанске естетике. Тако је и ова поставка осмишљена да на језгровит начин презентује сублимацију уметникове радозналости, стеченог искуства и препознатљивог рукописа.

Бранкова стална подсећања на лепоту једноставности и хармонију читам и у најновијој етапи композиционо јасних предела, градских ведута и знамења. Посматрам је дуално – између романтике и меланхолије, тишине и наратива. Све у част слављења виталног, животног.

И као што слике пред вама нису само места сусрета архитектуре, светлости и људске егзистенције (јер су настала из исконске потребе ликовног очувања градских и варошких призора од заборава), тако и светлост у Бранковом опусу није само визуелни елемент – но симбол свакодневних радости, тренутака и трептаја.

У питању су реални градови, сликани у различитим годишњим добима. Рафинираним односом светла и сенки у сунцем обасјаним двориштима, као и местима са унутрашњим одајама кућа у којима се назиру интимне приче, али и питања идентитета, уметник приступа простору и времену на јединствен начин.

Фигуре на његовим сликама су усклађене са призорима јер су они позорница за суптилне људске трагове.

Један део поставке чине и пејзажи без присуства људи. За Бранка ни пејзаж није само приказ природе, већ емотивни простор кроз који истражује унутрашње доживљаје.

Тако бојом приказује прозрачност и треперавост ваздуха, у мотивски складним композицијама: зимског тиховања и летњег мировања чамаца на реци, градских ведута из различитих перспектива, сокака у варошицама и осунчаних тргова.

У неколико дела акцентовани су кровови који симболички раздвајају небо и земљу, и штите наша уточишта.

На изложби вас у две композиције очекују и облаци – омажи Вајферту, Змају и Шумановићу.

Суптилним брисањем граница између личног и колективног, сигурном сликарском руком и аутентичном интерпретацијом сложених аспеката људског искуства и друштва – Бранко Маравић чува препознатљивост простора.

Сцене на његовим сликама нису пуко подражавање реалности, већ представљају једну индивидуалну перспективу. То није само физичка стварност, или реминисценција… но и свима нама преко потребна – емоционална и светлосна атмосфера носталгије и мира.

Бранко Маравић
Академски сликар
Академик МАКИ/IACA (Москва, РФ)

Рођен је у Београду 6. септембра 1970. године, а одрастао у Сомбору, где је завршио основну и средњу школу. Матурирао је у Средњој школи просветне струке, у Сомбору, 1989.

Дипломира 1997. године на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи проф. Славољуба Чворовића. У време студија на завршној изложби студената свих година ФЛУ, 1995. добија „Награду за пејзаж“ из фонда „Марић“.

Дипломира соло певање 2004. у Риму (Италија), у „Студију Висконти“, класа проф. Пјервинћенца Висконтија (Piervincenzo Visconti).

Излагачка каријера почела је 12. јуна 1992. године првом самосталном изложбом, одржаном у „Инфо центру Сомбор“, а траје до данас. У међувремену, излагао је тридесетак пута самостално – Сомбор, Нови Сад, Суботица, Рим (Италија), Гагенау–Купенхајм (Немачка), Дистрикт Брчко (БиХ), Москва (Руска Федерација), Будимпешта (Мађарска)…

Групно, кроз ликовне симпозијуме, учествовао је у преко четрдесет пројеката и излагао у Сомбору, Суботици, Новом Саду, Београду, Златибору, Параћину, Женеви (Швајцарска), Мацингу (Немачка), Кушадасију, Измиру (Турска), Астани (Казахстан), Снини и Братислави (Словачка), Нибилеци (Пољска) итд.

Фото: приватна архива

Више можете погледати ОВДЕ