Циклус ОЗВУЧАВАЊА – КОНЦЕРТ БОГДАН ЂОРЂЕВИЋ, клавир, соло

24/09/2015

Концерт Богдана Ђорђевића, четвртак 1. октобар, Велика сала КЦНС са почетком у 20 сати

ПРОГРАМ КОНЦЕРТА:

Wolfgang Amadeus Mocart ( 1756 – 1791 )

Фантазија d – moll КВ 397

Франц ЛИСТ (1811-1886)

Мађарска рапсодија бр. 3 Б – дур

Долина Оберман (Године ходочашћа/Швајцарска)

Трансцендентална етида бр. 11 Des – dur „Вечерње хармоније“

 Фредерик ШОПЕН (1810-1849)

Прелид оп. 45 cis – moll

Александар СКРЈАБИН (1872-1915)

Етида оп. 2 бр. 1 cis – moll

Сергеј РАХМАЊИНОВ (1873–1943)

Прелид оп. 32 бр. 10 x – moll

Рођен је 1977. године у Новом Саду. Био је студент у првој генерацији тзв. „нулте године“ – припремне класе Академије уметности у Новом Саду за изузетне таленте и будуће студенте у класама проф. Кемала Гекића и проф. Јокут Михаиловић, код које је у јуну 1995. године ванредним напредовањем уписао редовне студије клавира. Као студент IV године био је добитник стипендије Фонда Универзитета у Новом Саду за младе таленте и успешне студенте као једини студент са музичког одсека. Добитник је друге награде на Међународном такмичењу „Петар Коњовић“ – Београд у категорији студената 1997. године. Дипломирао је 2000. године  на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Кемала Гекића. Специјалистичке уметничке студије завршио је 2001. године, а након тога  и магистарске уметничке студије 2006. године у класи проф. Рите Кинке на Академији уметности у Новом Саду. Остварио је значајан број солистичких концерата и реситала, као и наступа са оркестром и камерним саставима у Новом Саду (Синагога, Градска кућа, СНП, Матица Српска, Мултимедијални центар АУНС, Студио М, Огранак САНУ, Спомен збирка Павла Бељанског, ФТН), у Београду (Коларчева задужбина, Галерија САНУ, Галерија Артгет, Центар лепих уметности – Гуарнериус, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Музеј позоришне уметности Србије, Кућа краља Петра И, СКЦ, Миксер Хоусе Савамала, Дом културе студентски град, Дечји културни центар), у Сомбору, Панчеву, Шапцу, Зрењанину, Вршцу, Лозници, Сремским Карловцима, Бечеју, Суботици, Земуну, Нишу, Сремској Митровици, Руми, Кули, Бачкој Паланци. Наступао је у Италији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији. Био је активан  учесник  на преко тридесет мајсторских курсева (Мастер Цласс и летњих школа клавира у организацији Европског удружења клавирских педагога – ЕПТА), Паноптицум мусицум (YАЛЕ), Друштва Ф. Шопен, Коларчеве задужбине. Усавршавао се и сарађивао са клавирским педагозима, као што су Арбо Валдма, Душан Трбојевић, Александар Сердар. Реализовао је значајан број снимака за радио и телевизијске станице, забележио гостовања у емисијама „Драгстор озбиљне музике“; „Сусретања“; „Ад Либитум“; као извођач композиција за клавир Ј. С. Баха, снимио документарни филм у продукцији ТВ Нови Сад „Полифонија у камену“ (2000) у режији Милана Белегишанина и као извођач композиција Ф. Листа емисију “Речју, сликом и музиком” (2003) у режији Кароља Вичека. Наступао је у оквиру културних манифестација као што су „Wорлд Пиано Цонференце“; „Ноћ Музеја“; „Скопско лето“; „Бранково коло“; „А фест“.

 

O Богдану Ђорђевићу

Богдан Ђорђевић је млади пијаниста који је током школовања показао изразит развој, уз велико ангажовање и непрекинут професионални интерес. Такав однос му је и омогућио да постане добитних вредних награда и признања, која су му служила као даљи подстицај у раду. Бане је изразито сценска личност, са великим звуком и одличном техником. Свира најтежа дела са пијанистичког репертоара и показује интерес за све стилске правце. Његово извођење је увек максимално ангажовано и лично, без резерве, уз чврсту концентрацију и сопствени угао гледања. Свакако је пред њим један дуг успешан пут развоја и овим најтоплије препоручујем Богдана Ђорђевића свима који би га могли на том путу подржати.

Проф. Кемал Гекић, Академија уметности у Новом Саду 1998. године.

 ***

Многообразна делатност Богдана Ђорђевића као солисте, камерног музичара и педагога је оставила и оставља траг у више средина. Предан музици успео је да савлада широки репертоар из области солистичке, концертантне и камерне музике. Сложена дела пијанистичке литературе као што су  Соната х – молл Ф. Листа и Соната фис – молл Ј. Брамса, репрезентују Ђорђевићев зналачки избор и откривају уметничку многостраност у одабиру програма, на којем се налазе и композиције трансцеденталне виртуозности Токате Р. Шумана и Листове парафразе на Увертиру Виљем Тел, које увек  изводи са сигурношћу и дозом индивидуалног приступа према музици уопште. На концертима исказује широку палету музичких, техничких, изражајних али и естетских могућности и прохтева, коју публика већ препознаје на његовим јавним наступима“.

Проф. Рита Кинка, Академија уметности у Новом Саду 2006. године.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања