Изложба о епископу Иринеју Ћирићу

query_builder

Позивамо вас на изложбу о епископу бачком Иринеју Ћирићу која ће свечано би отворена 7.  децембра на Трибини младих Културног центра Новог Сада са почетком у 19 часова. Аутор изложбе је виши кустос мр Гордана Петковић, а изложбу организује Музеј града Новог Сада у сарадњи са Епархијом бачком поводом 60.годишњице од његове смрти. Изложбу ће отворити епископ Иринеј, а госте ће поздравити и градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић.

Посетиоци ће све до 20. децембра имати прилику да виде документа, фотографије, портрете и аутопортрете, али и личне предмете епископа Иринеја Ћирића: мантију, митра, жезал, бројанице….

Живот и делатност епископа Иринеја, једног од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба, стицајем историјских околности нису у довољној мери познати научној, а ни широј културној јавности. Представљање његове личности на овај начин мали је допринос исправљању ове неправде.

›šИринеј (Иван) Ћирић рођен је 1884. у угледној породици у Сремским Карловцима, од оца Исидора, патријаршијског и народно-црквеног секретара, и мајке Евелина, рођ. Кречаревић. Школовао се у месту рођења, у Новом Саду, где је завршио гимназију (1902), у Русији, где је завршио московску Духовну академију (1906), а затим је студирао у Бечу на Филозофском факултету (група семитских језика). Докторирао је 1908.

Замонашио се у манастиру Хопово, пред Божић 1908, и у монаштву добио име Иринеј. Брзо је напредовао у монашким чиновима. Априла 1909. постављен је за библиотекара Патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима, а у јесен исте године постао је, у звању доцента, професор Карловачке богословије. На основу објављених научних радова изабран је за ванредног професора ове школе (1913).

За епископа тимочког изабран је 1919. Радио је на духовној и на материјалној обнови Тимочке епархије. Ту је остао до новембра 1921. када је премештен у Бачку епархију, а свечано је устоличен  неколико месеци касније у Новом Саду (1922). Бачком епархијом управљао је 33 године, а поље рада било му је изузетно широко. Током 1927. боравио је у Поткарпатској Русији (Чехословачка), као изасланик СПЦ, обављајући мисију уређења тамошње Цркве, где су се унијати враћали у своју стару православну веру. Као један од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба био је ангажован у раду више међународних црквених покрета у којима је достојно представљао СПЦ.

Бавио се изучавањем црквеног појања, иконографијом и сликарством, преводио је, писао је поезију и белетристику.

Током Другог светског рата, захваљујући епископовој иницијативи и ангажовању црквених општина спасено је из мађарског логора Шарвар и размештено по Епархији бачкој 2.800 деце и 180 мајки са одојчадима. Његовом заслугом основана је и Епархијска (Дечја) болница у Новом Саду у којој су лечена деца оболела од туберкулозе у овом логору.

По завршетку рата епископ Иринеј је 17 месеци провео у кућном притвору. Умро је уочи Благовести 1955, а сахрањен је у новосадској Саборној цркви.

›š

 

 

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language