Изложба младих уметника поводом обележавања 72. годишњице Новосадске рације

 

Read this report in English.

Изложба поводом обележавања 72. годишњице Новосадске рације, на којој је осам младих новосадских уметника, кроз уметност представило и изразило своје виђење овог страшног злочина, отворена је у новосадском Културном центру у клубу „Трбина младих“.

– Уметничка дела су вечна. Ова изложба ће и будућим генерацијама говорити о томе какав су однос данашњи уметници имали према једном од најтрагичнијих догађаја у историји овог града. Захваљујем им се свима што су своју креативну енергију усмерили ка том догађају који никог не оставља равнодушним. Овом приликом се захваљујем свим запосленим у Културном центру, као и многобројним сарадницима и институцијама који су дали свој несебичан допринос у осмишљавању и организацији програма “Ледена тишина” којим се Културни центар Новог Сада сећа жртава Новосадске рације, рекла је, између осталог, Александра Мандарић, саветница директора КЦНС отварајући изложбу.

Изазов да представе своје виђење догађаја који се десио 1942. године није био мали. Резултати уметничког рада ових осам уметника представљени су на изложби, а у препуном клубу „Трибина младих“ присутни су пажљиво посматрали њихове радове. Поред ове поставке, публика је могла да погледа и видео пројекцију исповести преживелих сведока Новосадске рације, и да се кроз њихово аутентично сведочење упозна са потпуном размером ужаса и трагедије која се тада збила.

Љубомир Шћепановић, академски вајар и председник Удружења ликовних уметника „Наутилус“, захвалио се посетиоцима који су издвојили време за посету изложби, и казао да се таквим гестом доказује да опраштамо али да не заборављамо. Он је додао да реализција овог пројекта није била ни мало лака, те самим тим ова изложба носи тежину због теме поводом које је настала.
„Када сам колегама саопштио на коју тему радимо, неколицина њих имала је проблем, јер нису знали како да уметнички представе злобу која је задесила недужне људе. Међусобно смо се саветовали и детаљно информисали, након чега је инспирација дошла сама од себе. Сви радови који су изложени, јесу производ нашег доживљаја тог догађаја. – рекао је Шћепановић, додавши да су млади уметници кроз сазнање шта се догодило кобне 1942. године, научили да на платну искажу огромну количину мржње која је тада била заступљена.
Душан Савковић, који је насликао два уља на платну, два “Портрета рације”, каже да је према његовом мишљењу лакше дочарати патњу, а много теже нежност којом ћете допрети до посматрача уметничког дела.

„Ово је, према мом мишљењу, било лакше, као тематика. Ја се конкретно бавим лепом уметношћу, покушавајући да улепшам све око себе. Око нас је велика присутност морбидарије, модерна уметност све више тежи ка њој, јер свуда око нас имамо неку врсту насиља, која нам је, нажалост, постала блиска. Овај задатак био је тежак у смислу поистовећења са оним људима који су то проживели, и то је био велики изазов.“ – рекао је Савковић, док његова колегиница Смиља Кубет, која је, такође, насликала уља на платну, каже да је сам овај догађај за њу један велики шок.
– „Борила сам се како да представим толику количину нанете боли над недужним људима. Доста сам проучавала литературу о том догађају и увек сам се враћала на причу о браћи Јовандић и њиховој трагедији. Трудила сам се да на најједноставнији начин то представим. Постоји више начина на које уметност допире до посматрача, а када изазове шок тада остави најјачи утисак који се дуго памти „. – казала је Смиља Кубет.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=UptrKYJxImM[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=PSoW_oxDpm0[/youtube]