Ово је истинита прича о фудбалеру Берну Траутману, који је рођен у немачком граду Бремену 1923. године. Током Другог светског рата доспева у британско заробљеништво. Када је на фудбалској утакмици између две екипе заробљеника играо голмана запазио га је Џек Фрајер, менаџер јендог енглеског аматерског клуба. Фрајер одлучује да надареног ратног заробљеника доведе у свој тим, упркос незадовољству будућих саиграча. Траутману полази за руком да приреди велика изненађења и на терену и ван њега, па се предрасуде полако губе, а новопечени голман ускоро ће заволети не само фудбал, него и Маргарет, лепу кћер свога менаџера. Његово ангажовање у клубу Манчерстер сити револтираће, међутим, јавност и изазвати масовне демонстрације против „нацистичког голмана“. Траутман и Маргарет осећају се напуштеним и одбаченим, што прети да угрози њихову љубав. Помоћ ће им неочекивано пружити рабин Алксандер Алтман, који је 1938. из Берлина емигрирао у Енглеску. Алтман објављује отворено писмо против антинемачких слогана, које ће ширу јавност навести да промени мишљење и да прихвати Траутмана. Временом ће Траутманова популарност расти, да би врхунац досегла 1956. године, када у финалу енглеског националног фудбалског купа упркос тешкој повреди вратних пршљенова издржи и одигра утакмицу до краја. Ускоро потом, срећа му окреће леђа: Траутманов најстарији син гине у аубомобилској несрећи. Сломљеног срца, Траутман размишља о томе да напусти фудбалску каријеру, али му безрезервна подршка Британаца улива снагу. Он схвата да мора да настави борбу, због свих оних који су научили да опросте, због свих оних који су у рату изгубили неког и – пре свега – због својих синова, којима је он највећи јунак и узор.