Ovo je istinita priča o fudbaleru Bernu Trautmanu, koji je rođen u nemačkom gradu Bremenu 1923. godine. Tokom Drugog svetskog rata dospeva u britansko zarobljeništvo. Kada je na fudbalskoj utakmici između dve ekipe zarobljenika igrao golmana zapazio ga je DŽek Frajer, menadžer jendog engleskog amaterskog kluba. Frajer odlučuje da nadarenog ratnog zarobljenika dovede u svoj tim, uprkos nezadovoljstvu budućih saigrača. Trautmanu polazi za rukom da priredi velika iznenađenja i na terenu i van njega, pa se predrasude polako gube, a novopečeni golman uskoro će zavoleti ne samo fudbal, nego i Margaret, lepu kćer svoga menadžera. NJegovo angažovanje u klubu Mančerster siti revoltiraće, međutim, javnost i izazvati masovne demonstracije protiv „nacističkog golmana“. Trautman i Margaret osećaju se napuštenim i odbačenim, što preti da ugrozi njihovu ljubav. Pomoć će im neočekivano pružiti rabin Alksander Altman, koji je 1938. iz Berlina emigrirao u Englesku. Altman objavljuje otvoreno pismo protiv antinemačkih slogana, koje će širu javnost navesti da promeni mišljenje i da prihvati Trautmana. Vremenom će Trautmanova popularnost rasti, da bi vrhunac dosegla 1956. godine, kada u finalu engleskog nacionalnog fudbalskog kupa uprkos teškoj povredi vratnih pršljenova izdrži i odigra utakmicu do kraja. Uskoro potom, sreća mu okreće leđa: Trautmanov najstariji sin gine u aubomobilskoj nesreći. Slomljenog srca, Trautman razmišlja o tome da napusti fudbalsku karijeru, ali mu bezrezervna podrška Britanaca uliva snagu. On shvata da mora da nastavi borbu, zbog svih onih koji su naučili da oproste, zbog svih onih koji su u ratu izgubili nekog i – pre svega – zbog svojih sinova, kojima je on najveći junak i uzor.