Идејни творац овог филма је Мати Анастасија Новић. Филм говори о Старом Руском гробљу у Београду, једном од највећих некропоља ван територије Русије, Иверској капели и доласку првих емиграната после Октобарске револуције. Mотив за снимање овог филма је прича о једном народу који на територији друге државе има своје гробље, што значи да је тај народ оставио велики печат и уткао се у све аспекте живота народа на чијем је тлу. Јесте Србија дала уточиште руским избеглицама, али су они своје огромно знање, културу и богатство поклонили српском народу. Неке од најзначајнијих грађевина попут комплекса на Опленцу, зграде Владе, Зејтлник... пројектовао је чувени руски архитекта Николај Краснов и оставио Београду и Србији. На старом руском гробљу почивају велика имена руске културе и науке, па чак и сам Митрополит Антоније Храповицки. Концепција филма је у личним сведочанствима као и у филмског записа на самом гробљу, Иверској капели и спомен костурници руским војницима из Првог светског рата на Новом гробљу у Београду.