Nalazimo snagu u životima svetih. NJihove borbe reflektuju naše sopstvene, a njihovi trijumfi nad ljudskim slabostima ulivaju nadu. To je tema ovog filma zasnovanog na veri. Život Svetog Nektarija Eginskog iz Grčke bio je praćen progonima i gonjenjem. Sveštenik običnog naroda, njegova poniznost iritirala je podređeni krug sveštenstva, a njegova predanost dodatno pobuđivala njihove sumnje i klevet. Upkos tome što je lišen crkve i prognan iz Egipta i parohijana koji su ga voleli, Nektarije se prepustio da njegova vera u Boga bude najbolja odbrana. Za razliku od svojih verskih „nadređenih“ – episkopa i patrijarha očaranim svetovnim počastima i moći – Nektarije je brinuo o siromašnima, učio seljane da čitaju i pišu, inspirisan primerima mladića koji su stupali u sveštenstvo, pisao je knjige i držao besede koje su jačale veru naroda. Uprkos naporima verske ustanove da ga diskredituje, Sveti Nektarije ipak osniva manastir na Egini, neplodnom i pustom ostrvu, koje i danas stoji kao svetionik hodočasnicima. Čak su i njegovi poslednji trenuci na Zemlji iskorišćeni za pomoć drugima: predao je svoju potkošulju paralizovanom čoveku u bolničkom krevetu do njegovog, nakon čeka je čovek ustao i prohodao. Nadamo se da će „Božiji čovek“ buditi paralizovanu veru u publici širom sveta. Film „Božji čovek“ nosi univerzalnu poruku koju će prepoznati i ateisti.