Етеро, четрдесет осмогодишња жена из малог грузијског села, никад није желела мужа. Она своју слободу цени колико и своје торте. Међутим, њен избор да живи сама је узрок многих трачева међу њеним суседима. Неочекивано, она се страсно заљубљује у једног мушкарца и изненада се суочава са одлуком – да ли да настави везу или свој независни начин живота. Етеро мора да се ухвати укоштац са својим осећањима и одлучи како да нађе сопствени пут до среће. Елене Навериани је из Грузије а сада живи у Швајцарској. По стицању дипломе из области монументалног сликарства на Државној академији уметности у Тбилисију, почиње да се бави режијом. Након мастер студија критичке кустоске сајбермедије на ХЕАД у Женеви (Женевска школа уметности и дизајна), започиње студије филма. Дипломски кратки филм Јеванђеље по Анасирми (2014) био је похваљен због свог специфичног потписа и става. Први играни филм Ја сам заиста кап сунца на земљи (2017) освојио је бројне награде а 2021, други дугометражни филм Мокри песак (2021) освојио је награду за најбољег глумца. Кос кос купина је Еленин трећи дугометражни филм.