Autor: Predrag Rajić, geopolitički analitičar
Balkan je čvorište svetskih drumova. Vekovima su ovaj deo sveta pohodile različite vojske i zavojevači. Imperije su ovde ostavljale tragove sopstvene kulture i Balkan je danas smesa najrazličitijih uticaja orijentalnog i evropskog, istoka i zapada. Ti uticaji su šaroliki. I dobri i loši. Nažalost, tokom poslednje decenije prethodnog veka iskusili smo više lošeg nego dobrog. Vreme je da se krene dalje, na dobrim osnovama i ka stvaranju pozitivnog iskustva.
U filmu Balkanska pravila pokojni Danilo Bata Stojković izgovara čuvenu rečenicu: „Ovi prostori su škrti kada treba da iznedre čoveka darovitog, sa vizijom, sposobnog da vidi jedan vek unapred. Strada se stihijski, primitivno. I svi stradamo. Ah, Balkan!“
U načelu, ovo je tačan sud. No i ti škrti predeli, znaju da rode čoveka darovitog, sa vizijom, spremnog da vidi makar jedan vek unapred. Upravo to je naš predsednik Aleksandar Vučić. Čovek koji genijalno analizira geopolitičke tokove i poput najvećeg maestra među kormilarima vodi ovaj naš srpski brod, kroz uzburkane svetske okeane.
Godine 2012. Srbija je bila pred bankrotom. Prosečna plata nam je bila na nivou na kom je danas minimalna mesečna zarada, a nivo nezaposlenosti tri puta viši nego li prošle godine. Kultura sećanja nije postojala, o nacionalnoj politici se nije vodilo ni najmanje računa, a kompletno breme borbe za uzdizanje duha srpstva palo je na Srpsku pravoslavnu crkvu.
Beograd nije bio srpska, nego isključivo jugoslovenska prestonica. Država je bila disfunkcionalna, a zemlja zapuštena. Danas vidimo Srbiju kao regionalnog lidera, uvaženu i poštovanu na svim svetskim meridijanima. Uzdignutu, uspravnu i smelu. Na ponos svih svojih građana ma kog opredeljenja bili i na slavu svih Srba, ma gde oni živeli.
Samo takva, uzdignuta Srbija, mogla je da pruži ruku prijateljstva okolnim narodima i njihovim liderima. Ta ruka je prihvaćena u Tirani i Skoplju. Nadamo se uskoro i u Podgorici i u Sarajevu. Postigli smo mnogo za kratko vreme i već se pokazalo koliko vizija jednog čoveka, Aleksandra Vučića, može da promeni stvarnost nabolje. Balkan ne mora biti samo raskršće zavojevača, on može biti i čvorište dobrih ideja.
Šta je zapravo Otvoreni Balkan?
Planovi su objavljeni 10. oktobra 2019. u Novom Sadu, gradu mira, tolerancije, suživota, vrednih ljudi i dobrih ideja. Gradu čiji je Kulturni centar na čelu sa Bojanom Panaotovićem, organizacijom izvanrednih panel-diskusija o regionalnoj saradnji i stabilnosti, dao najbolji uvod u političko ostvarenje jedne vanvremenske vizije.
Održana su potom dva sastanka, jedan 11. novembra 2019. u Ohridu, a drugi 12. decembra 2019. u Draču. Republika Srbija, Republika Albanija, Republika Severna Makedonija, proglasile su da formiraju jedinstveno tržište od 12 miliona ljudi do kraja 2020. godine. Predsednik Srbije, predsednici vlada Albanije i Severne Makedonije su 11. novembra 2019. godine na samitu u Ohridu dogovorili stvaranje privredne zone, koja bi dodatno unapredila političke i privredne odnose, kao i jačala kulturne veze među narodima.
Bilo je predviđeno da se prvi sastanak održi u januaru ili februaru 2020. godine u Beogradu. Međutim, zbog pandemije kovida 19, sastanak je odložen.
Samit lidera Otvorenog Balkana održan je 2. septembra 2022. godine u Beogradu. Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisale su više sporazuma o razmeni prehrambenih proizvoda, energije, kinematografije, kao i o saradnji u vanrednim situacijama. One su takođe dogovorile dalju saradnju i ublažavanje tenzija u regionu Balkana. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, koji su izrazili želju da se ove zemlje pridruže inicijativi.
Namere Otvorenog Balkana su da, između ostalog, pruži veće mogućnosti za trgovinu, razmenu studenata i podstakne integraciju u EU u državama članicama. Građanima država članica potrebna je samo lična karta za posetu drugim državama članicama, štedeći vreme na graničnim prelazima. Time priprema zemlje da postanu članice Evropske unije.
Svrha je brži protok robe i kapitala između država članica, a time bi se svake godine uštedelo više miliona sati bržim prelaskom granica između ove tri zemlje. Procena Svetske banke jeste da će se uštedeti 3,2 milijarde dolara, od čega bi Srbija, prema rečima predsednika Vučića, uštedela najmanje 1,5 milijardi dolara.[1]
Vučić, Rama i Zaev učestvovali su 29. jula 2021. na forumu za regionalnu privrednu saradnju u Skoplju, gde su potpisali sporazume o kretanju robe, pristupu tržištu rada i saradnji u zaštiti od katastrofa. Dogovoreno je uzajamno prihvatanje diploma i kvalifikacija za posao, što čini radnu snagu fleksibilnijom i dostupnijom, a na taj način privlači više investicija. U okviru inicijative, održan je i regionalni privredni forum na kome je učestvovalo oko 350 preduzeća, uglavnom iz ove tri zemlje, ali i iz šireg regiona.
Zbog zajedničkog interesa za razvoj lokalnih privreda, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tri balkanska lidera potpisala su sporazume da 1. januara 2023. godine, bez ograničenja, otvore svoje granične prelaze za svoje građane i proizvode.
- Direktori pošta Srbije i Severne Makedonije, Zoran Đorđević i Jani Makraduli, potpisali su 2. avgusta 2021. godine u Beogradu Protokol o poslovnoj saradnji;
- Naredbom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, četiri helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije upućena su 3. avgusta 2022. godine u pomoć kolegama iz Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Makedonije za gašenje požara u Severnoj Makedoniji;
- Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić razgovarala je 12. maja 2022. godine u Tirani sa albanskom ministarkom turizma i životne sredine Mirelom Kumbaro o saradnji u okviru inicijative Otvoreni Balkan, s akcentom na uklanjanju barijera i postizanju dogovora u oblasti turizma.
Otvoreni Balkan nema granice. Razvijaće se i dalje. Ideje su beskonačne kada vode ka dobrom cilju. Da li će mu pristupiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, zavisi od političkog stava u tamošnjim prestonicama. Svi argumenti su na strani interesa građana ove dve zemlje u smislu pristupanja inicijativi.
Premijer Dritan Abazović na tu temu govori veoma trezveno. Pa ima li iko više potrebe za sezonskom radnom snagom leti nego Crna Gora? Postoji li bitniji ekonomski partner Crnoj Gori od Srbije? Važno je u prvi plan stavljati teme koje ljude spajaju, a ne one koje ljude dele, a upravo Otvoreni Balkan i pokazuje tu moć inkluzije.
Projekat Otvoreni Balkan je veoma kompatibilan sa evropskim integracijama. Evropska Unija je ekonomski najmoćniji blok na svetu. Reč je o delu planete koji je najbolje mesto za život decenijama unazad i biće to i tokom 21. veka. Ona je i skup principa i vrednosti koje počivaju na pravu pojedinca, na pravu grupe, na vladavini prava, demokratskim političkim principima i slobodnom tržištu. Svakako da je reč o najvećem projektu mira koji je ikada kreiran. On je doveo do toga da Nemačka i Francuska danas žive u miru, slozi i prosperitetu, a do pre samo osamdesetak godina ove dve države su vodile krvave ratove koji su odneli milione života.
Zašto po ugledu na EU i Otvoreni Balkan ne bi mogao da zaživi? Zašto ukoliko je to proces koji podržavaju i EU i SAD? Zašto i mi na Balkanu ne bismo stvorili atmosferu u kojoj niko nikome ne dira u identitet, ali svi zajedno baštinimo kulturu dijaloga i zajedništva? Dakle, baš onako kako to danas čine države članice EU.
Upravo to je olakšica ka ostvarenju našeg strateškog cilja – punopravnog članstva u Evropskoj Uniji. Podrška viziji mira, suživota, saradnje, jedini je ispravan stav koji vodi ka boljem životu za svu našu decu.
[1] https://www.rferl.org/amp/serbia-macedonia-open-balkans/31384360.html#aoh=16277336248243&_ct=1627735176495&referrer=https://www.google.com&_tf=%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80:%20%251$s
Ostavi komentar