„Zaustaviti rat bez ulaska u rat“: Emanuel Makron i sukob u Ukrajini

Autor: dr Aleksandra Kolaković

Kada su 24. februara novinske agencije ubrzano prenosile vesti o ruskom napadu na Ukrajinu, Emanuel Makron, francuski predsednik, bio je među prvim državnicima u svetu koji je reagovao. Ovim se videlo da francuski političari baštine nasleđe svojih predaka da „Francuska nije nacija kao druge“ i da „ima dublju misiju u istoriji civilizacije“. Dok su se nizale oštre izjave većine zapadnih državnika, a umerenije od strane vladara manjih država, Makron je već bio u diplomatskoj misiji.

Neposredno nakon toga, društvene mreže i televizijske emisije fascinirao je monumentalni okrugli sto i udaljenost prilikom susreta Putina i Makrona. Francuski predsednik je započeo niz telefonskih razgovora od kojih su neki bili i višesatni. Na momente kao da smo gledali scene iz popularne serije La casa de papel i pregovore kako bi se oslobodili taoci, a onda su se pojavile i fotografije zabrinutog Makrona koje su evocirale uspomene na Kenedija i njegovo doba. Dok je svetu bilo jasno da posmatramo veliku preraspodelu na „šahovskoj tabli“ međunarodnih odnosa, Makron, koji u ovom periodu nije vodio zvaničnu kampanju za predsedničke izbore 2022. godine, uspeo je da stekne simpatije Francuza. Procenti njegove popularnosti u anketama svih agencija za istraživanje javnog mnjenja su rasli, dok su njegovi najveći protivnici gubili na popularnosti. Osećaj važnosti nije samo uvećao procente već i osećaj ponosa francuske nacije koja posmatra svog predsednika kako na pozornici, gde se odigrava istorija, zauzima stav i poziciju kao nekada u doba De Gola ili čak srećnih vremena francuske moći u doba Prvog svetskog rata i međuratnog doba. Zaista trijumfalan trenutak na kraju mandata, međutim, kao što je sukob u Ukrajini kompleksan, može se reći isto i za položaj Makrona u kontekstu događaja i kampanje za predsedničke izbore u Francuskoj.

Emanuel Makron je i u finalnoj fazi kampanje za francuske predsedničke izbore isticao kako će nastaviti sa direktnim razgovorima sa Vladimirom Putinom. Iako su Makron i Putin do kraja marta, prema raspoloživim podacima, razgovarali deset puta, francuski predsednik je za televizijski kanal TF1 ipak rekao: „Neću vam reći da sam zadovoljan [rezultatima], ali moramo nastaviti“. Dodatni značaj ovim razgovorima donelo je i uključivanje nemačkog kancelara Olafa Šolca. Ipak, nije bilo uspeha. Međutim, Makron ne odustaje već objašnjava da je uloga Francuske i EU da „pokuša da zaustavi ovaj rat bez ulaska u rat“. Za istu televizijsku stanicu Makron je izjavio da „Evropa ne može biti bezbedna i u miru ako ne razgovara sa Rusijom“, kao i da razgovori sa Putinom imaju za cilj da „pripreme mir“, tj. period kada se sukob Ukrajine i Rusije završi. Ovaj stav francuskog predsednika je u mnoštvu informacija koje prate sukob i u francuskoj i u srpskoj javnosti ostao malo poznat i nedovoljno analiziran. U kontekstu sukoba Rusije i Ukrajine, Emanuel Makron pozicionira Francusku kao arbitra i budući most komunikacije. On se distancira od teških reči i zapaljive retorike.

Dok je javno mnjenje u Francuskoj antiruski raspoloženo i brojne vođe zapadnih zemalja oštro ocenjuju Rusiju i njenog predsednika, Makron odbija da klasifikuje Putina kao diktatora („Neću biti efikasniji ako ga vređam ili definišem“). Do aprila 2022. godine najoštrije ocene koje je Makron izneo o Putinu odnosile su se na odgovornost za izazivanje rata i otvaranje humanitarnih koridora prema Rusiji što je označio kao „moralni i politički cinizam“. „Rusija se zalaže za stvaranje humanitarnih koridora prema Rusiji, ali ne poznajem mnogo Ukrajinaca koji bi želeli da se sklone u Rusiju. To je licemerje“ izjavio je Makron za televiziju LCI. Jedini je i od zapadnoevropskih lidera koji za događaje u Buči ne koristi reč genocid, dok trpi napade i iz Evrope da bi najbolje bilo ne razgovarati sa Putinom, koga porede sa Hitlerom. Ipak, Makron ne odustaje od dijaloga, uporedo donoseći mere, kao što su sankcije, pomoć Ukrajini i jasna osuda Rusije. Ovim Makron postavlja sebe kao tu glavnu vezu između Putina i Zapada. Iako se pominju neke druge države i njihovi lideri kao mogući mirotvorci i mesta pregovora dve strane u sukobu, čini se da francuski predsednik ne odustaje.

Telefonski razgovori Emanuela Makrona pokrenuli su više pitanja. Kao prvo u delu francuske javnosti (ovde se ne misli samo na protivkandidate na francuskim predsedničkim izborima) nedoumica jeste da li je ova Makronova strategija pogrešna? Bilo je mišljenja da Makron rizikuje da podstakne rusku propagandu jer dok telefonira milioni izbegilaca iz Ukrajine prelaze granice pritisnuti teškim bombaškim napadima Rusa na gradove u Ukrajini. Ipak, uporedo sa sankcijama Rusiji, nastojanjima da se usaglasi politika članica Evropske unije prema Rusiji, Makron je naveo i da je Francuska spremna da primi, zbrine i integriše 100.000 izbeglica iz Ukrajine. Više puta je Makron istakao i da evropske zemlje neće direktno ulaziti u sukob kako se „rat sa Rusijom ne bi pretvorio u svetski rat jer je Rusija sila koja poseduje nuklearno oružje“. Opreznost i umerenost u davanju izjava (kada se porede sa izjavama drugih zapadnih državnika i političara) karakteristika je delovanja Makrona u jeku sukoba u Ukrajini. Stoga se kao drugo pitanje prisutno u javnosti pojavilo: kako će se ovi stavovi Makrona odraziti na njegovu nameru da ostane u Jelisejskoj palati u narednih pet godina?

U osudi Makronovih poteza u kontekstu Ukrajine, prednjačili su ostali kandidati na predsedničkim izborima, pre svega Marin le Pen, kao najozbiljniji protivkandidat. Dok je Emanuel Makron isticao da je potrebno vršiti snažan diplomatski pritisak kako bi se rat u Ukrajini okončao što pre, Marin le Pen je osudila Rusiju, ali i kritikovala uvođenje sankcija smatrajući da će se one okrenuti protiv građana Francuske. Marin le Pen, Žan Lik Melanšon i drugi predsednički kandidati su se više usmerili ka unutrašnjim socijalno-ekonomskim problemima Francuske. Ovo je doprinelo rastu njihove popularnosti što se vidi na osnovu rezultata prvog kruga izbora. Gotovo potpuno okrenut spoljnopolitičkim aktivnostima, Makron je tek 5. aprila održao predizborni skup u Parizu, koji je bio i prvi i jedini u kampanji. To je uticalo da pred prvi krug predsedničkih izbora, kada je svima postalo jasno da će sukob u Ukrajini dugo trajati i da ostavlja velike posledice na život, kupovnu moć i životni standard građana, Makronovi procenti su počeli da padaju, a borba za novi predsednički mandat postala upitna.

Između dva kruga predsedničkih izbora, Emanuel Makron je gradio kampanju na političkim, ekonomsko-socijalnim i ekološkim pitanjima unutrašnjeg političkog života Francuske. Telefonski pozivi su utihnuli, ali Makron nije propustio priliku da istakne povezanost Marin le Pen sa Rusijom i Putinom preko, sada već čuvenog, kredita koji je dobila od rusko-češke banke za kampanju 2017. godine. Uporedo, Francuska se opredelila da pošalje naoružanje Ukrajini. Dok je Marin le Pen kritikovala ovaj potez i izjavila da bi se ona opredelila za odbrambenu i obaveštajnu pomoć, Makron je odlučno nastavio, ali je pažljivo birao termine kada je govorio o ratu, Ukrajini i Rusiji. Zelenski je ostao „oličenje časti, slobode i hrabrosti“, uvedeno je za sada i pet krugova sankcija, proterivane su i ruske diplomate pod optužbama da su špijuni, međutim, kanali dijaloga koje je Makron uspostavio još 24. februara ostali su otvoreni.

Makron je kao i većina evropskih zvaničnika stava da sukob u Ukrajini zahteva da se Evropska unija i zemlje kojima je potvrđena evropska perspektiva zajedno „sagledaju načine i sredstva kojima se gradi zajednička budućnost“. Ovo je posebno važno u kontekstu pozicije Srbije prema događajima u Ukrajini, evrointegracijama Srbije i regiona Zapadnog Balkana i daljim razvojem francusko-srpskih odnosa. Stoga je i Strateški kompas Evropske unije važna komponenta delovanja Evropske unije, ne samo usled događaja koji su pokrenuti 24. februara, već i interesovanja koje pokazuje za Zapadni Balkan. U donošenju Strateškog kompasa Evropske unije možemo naslutiti i budućnost Makronove politke prema sukobu Ukrajine i Rusije, kao i verovatno agresivnijeg stava prema Rusiji.

Kako je sukob u Ukrajini započeo u vreme ne samo francuske predsedničke kampanje već i francuskog predsedavanja Savetom Evropske unije, koje je kao jedan od prioriteta proklamovalo i Zapadni Balkan, veoma je važno i određenje Francuske i Emanuela Makrona u ovom kontekstu. Potsetićemo da je francuski predsednik u telefonskom razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, srpskim predsednikom, pohvalio blisku saradnju Francuske i Srbije, kao i jasan stav Srbije u međunarodnnim instancama o ratu u Ukrajini. Dok je pozicija Srbije u smislu problema Kosova i Metohije i odnosa sa Rusijom kompleksna, Makron u periodu kada Francuska predsedava Savetom Evropske unije, naglašava neophodnost poštovanja suvereniteta država i rat u Ukrajini vidi kao priliku za evropsko zbližavanje. Očekivanja da se Srbija uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom u jednom značajnom delu javnosti doživljavaju se kao ucena. Pjer Košar, francuski ambasador u Srbiji, negirao je ove ocene pri čemu je istakao da su u Francuskoj i EU svesni izazova za Srbiju: „Razumem poteškoće i ranjivost oko tog pitanja, ali mi ovde primećujemo dezinformisanje srpske javnosti i promociju ruske propagande. Stvari treba nazvati pravim imenom. Rat u Ukrajini jeste agresija, a to tako ovde nije predstavljeno. Istovremeno, rat u Ukrajini nema veze sa procesom pristupanja Srbije EU, ali se očekuje da postepeno Srbija usklađuje svoju spoljnu poltiku sa nama. To nije nametanje novih uslova“.

Sve svetske agencije su prenele vest da je Putin čestitao Makronu reizbor za predsednika Francuske, ali i činjenicu da je Francuska pre drugog kruga predsedničkih izbora nastavila da šalje ne samo humanitarnu pomoć već i naružanje u vrednosti prvo od 100 miliona evra Ukrajini. Dostupni podaci govore da je Francuska do sada poslala 615 tona opreme. Reč je o medicinskoj opremi, generatorima za bolnice, hrani, vozilima hitne pomoći, ali Francuska šalje i teško artiljerijsko naoružanje – haubice Cezar i protivtenkovske rakete Milan. Nakon izbora, Makron je najavio da će u narednom periodu „aktivno raditi na obnavljanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“. Uporedo nastavlja pažljivu upotrebu termina i vešto izbegava vređanja i izjave koje bi zatvorile kanal komunikacije. Svi potezi Makrona u narednom periodu biće kao i do sada u koordinaciji sa drugim partnerima u EU i NATO, ali se može očekivati, kao i do sada, da francuski predsednik, posebno svestan da predvodi zemlju koja je nuklearna sila i neopterećen daljim reizborima, pokaže i nove osobene stavove kada je reč o spoljnoj politici. Uostalom, kada je reč o unutrašnjim pitanjima u Francuskoj, tu će verovatno biti pod snažnijim pritiskom, pa će mu biti potrebni spoljnopolitički uspesi kao i od 14. maja 2017. godine, kada se uselio u Jelisejsku palatu. Za najmlađeg predsednika Francuske u istoriji ovi dani, kada je svet na ivici trećeg svetskog rata, biće izazovni. Da li će uspeti da sprovodi svoju politiku koju bismo mogli označiti kao delikatni balans tokom čitavog perioda rusko-ukrajinskog sukoba koji će verovatno jednim delom i obeležiti njegov drugi mandat?