ЗАСТУПЉЕНОСТ И ЗНАЧАЈ ЗАБАВНЕ И ОМЛАДИНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У ШКОЛСКИМ ПРОГРАМИМА

30/10/2025

Аутор: мср Владимир Папић

 

Омладинску књижевност детерминише припадност њених читалаца раном адолесцентском периоду, односно „периоду коначног емоционалног и полног сазријевања младе особе”. Читалачка интересовања адолесцената су „разуђенија и у извјесном смислу префињенија, а практично укључују ‘у игру’ сву тематику везану за актуелне проблеме тог узраста: свакодневни живот, емоционалну сферу, секс итд.”. (Вуковић 2018: 43).  Премда „адолесценти воле ону литературу која гравитира свијету одраслих – и у погледу тематике, и у погледу сложености и обима” (Вуковић 2018: 44), нужно је извесно отуђење од света одраслих да би обрада тема које интересују адолесценте била адекватна њиховој перспективи кроз коју разумеју свет и појаве у њему (што се омогућава различитим приступима писању романа, попут псеудодневничке форме). С друге стране, забавна књижевност намењена одраслима на сродан начин испуњава хоризонт очекивања младих читалаца, док дела различитих књижевних жанрова ученике адекватно уводе у свет књижевности, наговарајући их на читање, чиме они постају заинтересовани и за „озбиљније” књижевне садржаје, али и за читање као целоживотну духовну потребу. Истовремено се „многа дјела писана као тривијална књижевност, наиме, могу схватити и другачије, као што се многа висока вриједна умјетничка дјела могу читати и као тривијална књижевност. […] читатељ их разумијева на темељу особног познавања књижевне и културне традиције” (Solar 2012: 513). На пример, изворе савременог криминалистичког жанра налазимо управо у делима класичне књижевности, како у причама Едгара Алана Поа тако и у мелодрами, карактеристичној за епоху барока.

Ипак, омладинска и забавна књижевност не смеју бити укључене у наставне програме по сваку цену и зарад пуке модернизације, која не испуњава сврху да код ученика развије читалачке навике, критичко мишљење, креативност, емпатију, као и различите аспекте моралног развоја личности. Сама забава може допринети стварању читалачких навика, али уколико роман не поседује универзалне особине које би га одликовале као књижевно дело задовољавајуће вредности, оно не може бити део наставних програма књижевности. Књижевноуметничка вредност, иако често представља ствар консензуса, главни је елемент који би требало да буде пресудан при уврштавању дела класичне, али и савремене, односно жанровске књижевности у неки школски програм.

У наставним програмима у Србији примећујемо тежњу за модернизацијом курикулума у основној школи. Њега не чине само класична дела осведочене вредности, већ и дела која су обележила детињства многобројних генерација, родитеља, па и бака и дека садашњих ученика, али и дела која су писана у ХХI веку и стекла значајну рецепцију међу децом и омладином, али и одраслим читаоцима. Таква концепција може да се прати од четвртог до осмог разреда основне школе, где је програм осавремењен када је реч о делима домаће и изборне лектире. У четвртом разреду основне школе обавезну домаћу лектиру чине и дела Јасминке Петровић (О дугмету и срећи), Ерика Најта (Леси се враћа кући) и Александра Поповића (Пепељуга), док део изборне лектире постају Књига за Марка Светлане Велмар Јанковић, Разлике Горана Петровића, Срце Едмонда де Амичиса, Хајди Јохане Шпири, Бескрајна прича Михаела Ендеа, Пипи Дуга Чарапа Астрид Линдгрен и Мартина велика загонетна авантура Уроша Петровића. Иако међу овим делима наилазимо и на класике дечје књижевности, она најчешће нису била уврштена у претходно важеће наставне програме, због чега увиђамо превредновање канона и прилагођеност ученичким интересовањима као главне намере аутора иновираних предметних програма. Слично је и у предметној настави – у петом разреду ученици читају Зеленбабине дарове Иване Нешић и роман Аги и Ема Игора Коларова, док им изборни део програма омогућава упознавање са делима Ујдурме и зврчке из античке Грчке Љубивоја Ршумовића, Хобит Џ. Р. Р. Толкина, као и романима и причама аутора попут Никол Лезије, Корнелије Функе, Дејана Алексића и Владиславе Војновић. У шестом разреду дела Анђеле Нанети (Мој дека је био трешња) и Весне Алексић (Каљави коњ) постају део обавезне домаће лектире, док допунски избор чине и Пустолов Владимира Андрића, Ово је најстрашнији дан у мом животу Јасминке Петровић, Снежана и седам патуљака Александра Поповића, као и дела других аутора савремене српске и светске књижевности. У седмом разреду долази до одступања у прописаним садржајима обавезне лектире, омладинска књижевност у њима није у потпуности прилагођена ученичком узрасту (већ четвртом или петом разреду основне школе), док дела заступљена у изборном програму успевају да на адекватан начин представе теме које интересују седмаке – пре свих су то романи Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић и Хајдук у Београду Градимира Стојковића, а њима можемо придружити и роман Срце од мастила Корнелије Функе, као пример фантастичне књижевности намењене деци. У осмом разреду се од ученика очекује читање романа Збогом мојих петнаест година Клод Кампањ и Мамац Давида Албахарија (који је заступљен и у изборном програму за четврти разред гимназије), док допунски избор лектире чине класици омладинске књижевности, попут романа Гласам за љубав Гроздане Олујић, Ловац у житу Џерома Дејвида Селинџера, Галеб Џонатан Ливингстон Ричарда Баха, Тајни дневник Адријана Мола Сју Таунзенд, али и дела двојице (ранијим генерацијама) мање познатих аутора – Каја Ритера (Дечко који није био из Ливерпула) и Џона Бојна (Дечак у пругастој пиџами).

Када је реч о наставним програмима за средње школе у Србији, највећу пажњу треба посветити новом програму наставе и учења Књижевности за филолошке гимназије (2023). Изборни садржаји, попут романа Лајање на звезде Милована Витезовића, Друштво мртвих песника Ненси Клајнбаум, Убити птицу ругалицу Харпер Ли, Vita brevis Јустејна Гордера, Дружина прстена Џ. Р. Р. Толкина или новела Хулија Кортасара, представљају важан корак ка бољем разумевању прописаних наставних садржаја и књижевних епоха заступљених у првом разреду гимназије.

Иновирани наставни програми за деветогодишње основне школе у Републици Српској такође садрже савремена омладинска и забавна дела на списковима домаће лектире – међу њима су Хајдук у Београду Градимира Стојковића (VI разред), Дружина покварене славине Радисава Милића и Деца Бестрагије Уроша Петровића (VII разред), Прадевојчица Десанке Максимовић, Онда Моме Капора и Сестре по метли Терија Прачета (VIII разред), као и Лајање на звезде Милована Витезовића (IX разред). Актуелне програме за гимназије и средње стручне школе такође чини знатан број дела прилагођених ученичком узрасту и интересовањима, међу којима су Селинџеров Ловац у житу, Капорове Белешке једне Ане, Орвелова Животињска фарма и 1984, Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, Шешир професора Косте Вујића Милована Витезовића, али и Слика Доријана Греја Оскара Вајлда, Фицџералдов Велики Гетсби, Шлинков Читач и Хесеов Степски вук.

Забавна књижевност представља важан део наставних програма за основне и средње школе у Црној Гори, где се посматра и из перспективе теорије књижевности. Поред тога што су романи Хари Потер и Дружина прстена део домаће лектире у основној школи, одломак из романа Рањени орао Мир Јам бива представљен као пример тривијалне књижевности у осмом разреду. Аутори уџбеника Читај храбро и говори слободно, Љубомир Ковачевић и Радинка Вучковић Ћинћур, у компаративне релације стављају роман Мир Јам и Зло прољеће Михаила Лалића, тражећи од ученика да упореде њихову композицију, мотивацију, ликове и језик. Аутори, на основу задатака предметног програма, ученицима представљају романе Мир Јам као „површно и лепршаво штиво”, које они треба да преобразе „тако да љубав Ненада и Невенке изгледа увјерљива и права” (Ковачевић – Вучковић-Ћинћур 2019: 121). Осим омладинског романа Ловац у житу, који је заступљен у наставним програмима за први разред гимназија и средњих стручних школа у Црној Гори, ове програме одликује и поглавље посвећено забавној књижевности у другом разреду, у ком су заступљена дела Ми деца са станице ЗОО Кристијане Ф., Девојка са поморанџама Јустејна Гордера и Алхемичар Паула Коеља. У Читанци за други разред гимназије налази се кратак теоријски текст о забавној и тривијалној књижевности, препоруке за читање класика криминалистичког жанра, као и одломци из романа П. Коеља и Кристијане Ф. (Čogurić  – Bojović – Vuković 2015). У новој Читанци за други разред средњих стручних школа (Kalezić-Radonjić – Jovetić-Koprivica – Čečović 2021) такође су заступљена дела забавне књижевности, али не она која програм прописује, већ одломци из романа Папагајева теорема Денија Геђа и Ловац на змајеве Халеда Хосеинија, као и препоруке за даље читање, међу којима су наведени кратки садржаји романа Моја генијална пријатељица Елене Феранте, Пето дете Дорис Лесинг, Иди куда те срце води Сузане Тамаро, Нормални људи Сали Руни, Алхемичар Паула Коеља, Не бојим се Никола Аманитија, Пертле Доменика Старнонеа, Не дај ми никада да одем Казуа Ишигура и Три метра изнад неба Федерика Моће. Оваквој концепцији је сродан и нови уџбеник за четврти разред средњих стручних школа, који програмске садржаје проширује делима савремених ауторки, попут Јасенке Лаловић, Лане Басташић и Рупи Каур (Deletić-Milačić – Lukač-Zoranić – Čogurić 2024).

Нови наставни програм Српског језика и књижевности за први разред гимназије у Северној Македонији такође прати регионалне интенције ка модернизацији наставних садржаја, те се у њему налазе и романи Венка Андоновског, Сју Таунзенд, Елоја Морена, Сабахатина Алија (Мадона у бунди), Абдулазиса Исламија, Иване Лукић (Почетак нечег великог) и Јасминке Петровић (Лето када сам научила да летим). Када је реч о курикуларној реформи у Хрватској, она подразумева сведен канон обавезних књижевних текстова, као и велики број изборних дела, које ће ученици читати у основној и средњој школи. Један од примера савременог приступа књижевном канону у основној школи јесте заступљеност фантастичног и детективског жанра у читанци Седмица ИК Профил Клет. Поглавље „Кад те прича зароби…” почиње цитатом Павла Павличића како „Задатак школе није да ученика претвори у филолога или књижевног знанственика, него да га подржи као читатеља” (према: Greblički-Miculinić – Matošević – Sykora-Nagy – Tavas 2020: 35). Одломци из Харија Потера, Тајне крвавог моста Марије Јурић Загорке, прича о Шерлоку Холмсу Сер Артура Конана Дојла и романа Карте на сто Агате Кристи, представљају управо један вид одушка од озбиљних књижевних дела, који води ка љубави према читању. Ипак, ниједно од ових дела није само забавно, она се могу читати као социјални романи или романи о одрастању, док је сам детективски жанр близак двадесетовековној семиотици, због чега упознавање са криминалистичким романима на раном узрасту умногоме може помоћи у будућем ученичком разумевању Хазарског речника Милорада Павића, Имена руже Умберта Ека, романа Ако једне зимске ноћи неки путник Итала Калвина или Зовем се Црвено Орхана Памука.

Из свега наведеног можемо закључити да значај омладинске и забавне (жанровске) књижевности у настави може бити изузетно велики, а дела која не припадају званичном канону драгоцена за стварање ученичких читалачких навика и љубави према књижевности, али и за разумевање комплексних књижевних поступака у савременој књижевној продукцији. Осим тога што су оваква књижевна дела тематски и језички блиска ученицима, она обрађују теме одрастања, љубави, пријатељства, идентитета, емпатије, телесности, добра и зла, друштва и моћи, чиме помажу младим људима да боље разумеју себе и свет око себе, али и да реше личне етичке дилеме уз помоћ књижевних јунака који кроз њих пролазе.

 

 

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:

  1. Вуковић 2018: Ново Вуковић. Увод у књижевност за дјецу и омладину. Подгорица: Матица српска – друштво чланова у Црној Гори.
  2. Greblički-Miculinić – Matošević – Sykora-Nagy – Tavas 2020: Diana Greblički-Miculinić, Krunoslav Matošević, Lidija Sykora-Nagy, Dejana Sedmica: čitanka iz hrvatskog jezika za sedmi razred osnovne škole. Zagreb: Profil Klett.
  3. Deletić-Milačić – Lukač-Zoranić – Čogurić 2024: Andrijana Deletić-Milačić, Amela Lukač-Zoranić, Aleksandar Čogurić. Čitanka za četvrti razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  4. Kalezić-Radonjić – Jovetić-Koprivica – Čečović 2021. Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  5. Ковачевић – Вучковић-Ћинћур 2019: Љубомир Ковачевић и Радинка Вучковић-Ћинћур. Читај храбро и говори слободно: Читанка за осми разред основне школе. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
  6. Solar 2012: Milivoj Solar. Teorija književnosti; Rječnik književnoga nazivlja. Beograd: Službeni glasnik.
  7. Čogurić – Bojović – Vuković 2015. Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za II razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања