Autor: Stevan Stojkov
Dan je postao suviše kratak za modernog čoveka. Sve više poslovnih obaveza mu svakodnevno krade i ono malo vremena koje je, do ne tako davno, bilo rezervisano za porodicu, te mu praktično ne ostaje ni malo slobodnog vremena za njega samog.
Oskudica slobodnog vremena sasvim prirodno kod ljudi izaziva nezadovoljstvo, koje se veoma lako može negativno odraziti na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Iz tog razloga se hroničan nedostatak slobodnog vremena s pravom opisuje kao jedan od najčešćih problema sa kojima se ljudi danas susreću. Međutim, nedostatak slobodnog vremena prevazilazi okvire problema pojedinca. Naime, nekolicina ekonomista je u svojim radovima već sugerisalo da je „vremensko siromaštvo” postalo ozbiljan problem u razvijenim delovima sveta i da ono nanosi štetu na nivou društva posmatrano u celini.
Kako pronaći bar malo slobodnog vremena, pitanje je koje muči mnoge. Iako je svima nama na raspolaganju 24 sata, postoje ljudi koji su uspeli da razreše tu misteriju. Prema njima, tajna se krije u pametnoj organizaciji i određivanju prioriteta: manje je važno koliko se vremena ima na raspolaganju, bitno je kako se raspoloživo vreme koristi.
Dakle, da bi se došlo do slobodnog vremena neophodno je razgraničiti važne od nevažnih dnevnih aktivnosti, a zatim se striktno pridržavati postavljenih prioriteta. Recept je veoma jednostavan, pa ipak većina ne uspeva da ga primeni. Zar je toliko teško napraviti razliku između aktivnosti koje je važno da obavimo i onih koje nam samo kradu vreme?
Odgovor je dobro poznat, kratak i jasan – jeste. U eri interneta, pametnih telefona i društvenih mreža teško je jasno razgraničiti važne od nevažnih dnevnih aktivnosti. Štaviše, prema mnogim istraživačima koji su se bavili ovim problemom, jedan od ključnih razloga zbog kojeg ljudi oskudevaju u slobodnom vremenu upravo se nalazi u digitalnim tehnologijama, a naročito u društvenim mrežama.
Danas su svi na nekoj od mnogobrojnih platformi društvenih mreža. Nebitno od doba starosti, stepena obrazovanja i ostalih demografskih i socio-ekonomskih parametara, retko je naći osobu koja nema napravljen nalog na bar jednoj od njih. Po pravilu, većina ljudi ima profile na 2-3 društvene mreže koje redovno koristi.
Olakšan pristup internetu i društvenim mrežama koji su nam omogućili pametni telefoni, učinili su da gotovo svakodnevno zalutamo „digitalnim lavirintom” u kojem vreme veoma brzo leti. Ma koliko nam to lutanje činilo zadovoljstvo i zabavljalo nas, vreme provedeno na društvenim mrežama se teško može nazvati kvalitetno utrošenim vremenom, bar je tako uvreženo mišljenje.
Do sada izrečene tvrdnje, potkrepićemo sa nekoliko statističkih podataka. Prema globalnom istraživanju Digital 2023 Global Overview Report koje su zajednički sproveli Meltwater i We Are Social:
-početkom 2023. godine broj korisnika interneta u Srbiji je iznosio 6,06 miliona, tj. 84,4% od ukupnog broja stanovnika;
-u istom periodu u našoj zemlji društvene mreže su imale 5,01 miliona korisnika, što predstavlja 69,8% od ukupne populacije;
-dok je za posmatrani vremenski period broj aktivnih korisnika mobilnih telefona bio oko 9 miliona, što je ekvivalentno 125,3% ukupne populacije.
Posmatrano globalno, brojke do kojih su pomenuti istraživači došli govore da ljudi na internetu dnevno provode 6 sati i 37 minuta, dok od tog vremena na društvenim mrežama korisnici (starosna kategorija od 16 do 64) borave 2 sata i 30 minuta.
Približno iste podatke otkriva nam i istraživanje stanja društvenih medija u Srbiji Social Serbia 2022. Ovo istraživanje već šestu godinu za redom sprovodi agencija Pioniri u saradnji sa istraživačkom agencijom Smart Plus Research. Rezultati do kojih su oni došli otkrivaju nam sledeće:
-najveći broj korisnika pristupa internetu preko mobilnog telefona, čak 84%, dok za surfovanje i gledanje sadržaja na internetu desktop/laptop koristi 14%, a tablet 2%;
-na pitanje da li imate nalog na nekoj od društvenih mreža 91% korisnika interneta je odgovorilo potvrdno;
-a kada je u pitanju količina vremena koje korisnici provedu na društvenim mrežama, ono u proseku iznosi između 1 sata i 30 minuta i 3 sata dnevno.
Sudeći po navedenim brojkama izgleda da za većinu ljudi vreme koje dnevno provode na društvenim mrežama ipak predstavlja kvalitetno utrošeno vreme, a njihovo aktivno korišćenje veoma važnu svakodnevnu aktivnost. I to toliko važnu da čak 39% korisnika društvenih mreža proverava svoje naloge na njima čim se ujutro probude, dok ponekad to čini njih 45%, kako pokazuju rezultati istraživanja Social Serbia 2022.
Popularnost društvenih mreža, samim tim i njihova upotreba, iz godine u godinu beleži konstantan rast. Sasvim je izvesno da će se taj trend nastaviti i u budućnosti. Predviđanja ukazuju da će broj korisnika društvenih mreža i ubuduće rasti i to po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od 3,7% za period od 2023. do 2025. godine.
Tokom poslednjih dvadesetak godina društvene mreže su od prolaznog trenda, kako se za njih govorilo kada su se pojavile, postale sastavni deo naše svakodnevice. NJihov uspon i konstantan rast popularnosti privukli su pažnju mnogobrojnih istraživača i podstakli mnoga pitanja. Zašto ih ljudi vole i rado koriste je svakako jedno od njih.
Pre nego što krenemo u potragu za odgovorom na ovo pitanje, mislimo da nije na odmet ukratko definisati sam pojam društvenih mreža. Iako postoji veliki broj definicija ovog fenomena digitalnog doba, jer gotovo svaki korisnik društvenih mreža ima svoju, njihova zajednička nit se brzo i lako uočava. Stoga, navešćemo samo dve definicije.
Pojam društvenih mreža u rečniku poslovnog engleskog jezika Univerziteta Kembridž je definisan na sledeći način: oblici medija koji omogućavaju ljudima da komuniciraju i dele informacije koristeći internet ili mobilne telefone. U literaturi koja pokriva teme vezane za digitalne tehnologije, društvene mreže se opisuju kao: kolektivni termin za veb lokacije i aplikacije koje se fokusiraju na komunikaciju, unos zasnovan na zajednici, interakciju, deljenje sadržaja i saradnju.
Komunikacija, povezanost i deljenje informacija
Komunikacija, povezanost i deljenje informacija – predstavljaju ključne aspekte koji odražavaju važnost društvenih mreža u današnjem svetu. Komunikacija čini osnovu društvenih medija i predstavlja glavni razlog zašto su ih ljudi širom sveta tako brzo prihvatili. LJudi su društvena bića i za njih međusobna komunikacija je nasušna potreba. Omogućivši ljudima 24-časovnu povezanost društvene mreže su na globalnom nivou promenili perspektivu komunikacije.
Kao moćno sredstvo komunikacije, društvene mreže su omogućile ljudima da im praktično ceo digitalni svet bude na dohvat ruke. One su omogućile trenutnu komunikaciju na velikim udaljenostima i to na način koji čovečanstvo nikada ranije nije iskusilo. Zahvaljujući njima, svet nam je postao bliži što nam je olakšalo povezivanje i ostajanje u kontaktu sa prijateljima i članovima porodice.
Takođe, preko njih se u najvećoj meri informišemo o aktuelnim društvenim temama i događajima. S pravom se kaže da je informacija moć, ali bez sredstava za njenu distribuciju, ljudi ne bi bili u mogućnosti da je iskoriste. Želja da stalno budemo u toku i ne propustimo nijednu vest nesumnjivo doprinosi rastu vremena koje provodimo na društvenim mrežama.
Razumevanje glavne svrhe društvenih mreža predstavlja jedini putokaz u pronalaženju razloga zbog čega su one tako lako okupirale naše slobodno vreme. Drugim rečima, pored toga što se mora znati kako najpopularnije platforme društvenih mreža funkcionišu, neophodno je znati i za šta ih ljudi koriste.
Otkrivanje glavnih motiva za prisustvo ljudi na društvenim mrežama godinama u nazad predstavlja predmet mnogobrojnih istraživanja. Pogledajmo šta korisnici kažu da je njihov primarni razlog za korišćenje društvenih medija. Istraživači koji su sproveli istraživanje Social Serbia 2022 na pitanje zbog čega koristite društvene mreže dobili su sledeće odgovore:
-povezivanje sa prijateljima – 67%,
-za razmenu poruka i dopisivanje – 64%,
-zabava i ubijanje dosade – 63%,
-informisanje o aktuelnim društvenim temama – 51%,
-pretraga ljudi, kompanija, brendova – 39%,
-da budem u toku i ne propustim nešto – 37%,
-onlajn kupovina – 27%,
-praćenje omiljenih brendova – 26%.
Dobijeni rezultati ne predstavljaju iznenađenje. S obzirom da je svrha društvenih mreža upravo komunikacija i povezivanje njihovih korisnika, pre bi se moglo reći da su bili očekivani. Primarni razlog zbog kojeg ih ljudi koriste je u poptunosti u skladu sa svrhom društvenih mreža.
Da bi napredovali u životu ljudima je potrebno društvo. Rezultate koje postižemo, ostvarujemo isključivo zahvaljujući interakciji sa drugim ljudima. Društvene veze koje se pri tome neminovno grade i osnažuju, imaju višestruki pozitivan uticaj na nas. Stoga je veoma važno ostati povezan sa svojim prijateljima i porodicom. Međutim, koliko ljudi u tome uspeva?
U današnjem svetu, gotovo je nemoguće redovno se sretati sa prijateljima i članovima šire porodice. Tempo modernog života ne ostavlja dovoljno „lufta” za druženje i neobavezno ćaskanje. Ovaj komunikacijski jaz društvene mreže su efikasno premostile. Iako ništa ne može u potpunosti zameniti komunikaciju licem u lice, društvene mreže su doprinele da mnogi kontakti „ostanu u životu”.
Okupirani obavezama kao i vi, i vaši prijatelji i članovi porodice će uspeti da pronađu bar malo vremena za društvene mreže, što su nam pokazali rezultati istraživanja. Video poziv, razmena kratkih poruka, komentar na neku objavu, pa čak i sama činjenica da ste videli sadržaj koji su vaši prijatelji podelili pomoći će vam da ostanete u toku sa događajima koji se odvijaju u njihovim životima. Činjenica da su se neki od njih preselili u drugi grad ili zemlju, za razliku od realnog života, u virtuelnom okruženju neće predstavljati nikakav problem.
Pored ostajanja u kontaktu, društvene mreže su veoma uspešne i u ponovnom povezivanju, tj. oživljavanju uspavanih odnosa. Prijatelje iz detinjstva, osnovne i srednje škole, studija, kolege sa prethodnih radnih mesta, članove šire porodice mnogi su „ponovo” sreli upravo na društvenim mrežama. Ali one nisu korisne samo za negovanje starijih prijateljstava.
Društvene mreže koristimo i za širenje kruga prijatelja i upoznavanje novih ljudi. To podjednako praktikuju i ljudi koji teže stiču nova poznanstva u realnom životu, kao i oni koji sa tim nemaju problema. Kontakt uspostavljen na nekoj od platformi društvenih mreža vremenom često preraste u nešto veće i značajnije. Naime, mnoga prijateljstva u stvarnom svetu započeta su upoznavanjem i druženjem na društvenim mrežama.
Čak i ako do toga ne dovedu, sticanje novih virtuelnih poznanstava i te kako može biti od koristi. Za primer uzmimo LinkedIn – društvenu mrežu fokusiranu na poslovanje i zapošljavanje. Ostvareni kontakti sa drugim korisnicima ove mreže, bez ličnog upoznavanja i druženja sa njima, mogu pojedincu otvoriti mnoga vrata.
Želju da stalno budemo u toku sa dešavanjima iz našeg okruženja, kao i sa aktuelnim svetskim događajima, društvene mreže uspešno ispunjavaju. One su iskoristile sve veće nepoverenje koje ljudi imaju u mediji „glavnog toka“ i zauzele njihovo mesto. I to su toliko dobro uradile da je njihova sposobnost distribucije informacija širom sveta postala jedan od najvažnijih uticaja koje one ostvaruju na našu svakodnevicu.
Društvene mreže nam ne koriste samo kao izvor najnovijih vesti sa bilo kog kraja sveta. Preko njih se informišemo bukvalno o svemu što nas zanima. O knjigama koje želimo da kupimo, filmovima koje želimo da pogledamo, koncertima, predstavama, sportskim dešavanjima… A to je slučaj i sa proizvodima i uslugama koje su privukle našu pažnju. Veoma često pre donošenja odluke o kupovini „konsultujemo” se sa društvenim mrežama.
Moć uticaja mišljenja i iskustva drugih korisnika društvenih mreža na naše odluke o kupovini je veoma velika i u rangu je moći word of mouth – prenošenja informacija od osobe do osobe pomoću usmene komunikacije. Stoga i ne čudi što su društvene mreže postale vitalan alat promocije koje poslovni subjekti, bez obzira da li je reč o multinacionalnim kompanijama ili malim i mikro preduzećima, koriste kako bi informisali širu publiku o svojim proizvodima, komunicirali sa ciljnom grupom potrošača i podsticali je na kupovinu.
Bez sumnje, ljudska sklonost ka saznavanju novosti predstavlja značajan faktor popularnosti društvenih mreža. NJih koristimo kako bi došli do novih i podsticajnih informacija, a društvenim mrežama koje nam redovno isporučuju dovoljno svežeg sadržaja rado poklanjamo sve više svog slobodnog vremena. Ipak, najčešće potrebe koje motivišu pojedinca da postane korisnik društvenih mreža i svakodnevno ih koristi su komunikacija i socijalizacija.
Društvene mreže koristimo jer nam one pružaju dva modaliteta zadovoljstva: društvena i komunikacijska zadovoljstva. Društvena zadovoljstva uključuju stvari kao što su mogućnost da se ostane u kontaktu sa porodicom i prijateljima, upoznavanje istomišljenika, društveno umrežavanje, kao i sticanje popularnosti u društvu, na šta ukazuje broj pratilaca na društvenim mrežama.
Zadovoljstvo u komunikaciji korisnik društvenih mreža nalazi u sposobnosti kontrole svoje komunikacije, uz mogućnost uspostavljanja novih kontakata sa ostalim korisnicima. Za razliku od komunikacije licem u lice, komunikacija preko društvenih mreža korisnicima ostavlja veliki prostor za samoprezentaciju, tj. upravljanje utiskom.
Uređujući i upravljajući svojim profilima korisnici imaju mogućnost da se svojim virtuelnim prijateljima prikažu u najboljem mogućem svetlu. Pored samoprezentacije, važan faktor popularnosti društvenih mreža je i dezinhibicija. Ovaj sajberpsihološki fenomen stoji iza stvari koje radimo i onoga što govorimo na internetu, a koje verovatno ne bi činili u realnom okruženju.
Princip konformizma je takođe jedan od važnih aspekata popularnosti društvenih mreža. Ako većina naših prijatelja koristi neku od društvenih mreža, ili više njih, teško je izbeći društveni pritisak da im se i mi ne priključimo. Ovaj pritisak je naročito izražen kod pripadnika mlađih generacija.
Društvene mreže omogućavaju svojim korisnicima da lako pronađu, a zatim i da se druže sa osobama sličnog mišljenja. Dajući im osećaj kolektivne moći, kroz formiranje grupa korisnika oko određene zajedničke teme, one su osnažile pojedince da dele svoje stavove i učinile da se njihov glas čuje. Takođe, „društveni kapital” koji se formira na nivou grupe predstavlja opipljivu korist koju pojedinac dobija svojim članstvom u njoj i komunikacijom sa drugim članovima.
Postoji više tipova društvenih mreža. One se dele na one koje omogućavaju društveno umrežavanje, deljenje vesti, fotografija, video materijala i mikroblogovanje. Istraživanja su pokazala da lično zadovoljstvo korisnika, tj. nivo njegove motivacije igra ključnu ulogu na to koju će društvenu mrežu izabrati i kako će se na njoj ponašati. Hijerarhija društvenih potreba američkog psihologa Abrahama Maslova u mnogome može pomoći prilikom otkrivanja motiva izbora određene mreže.
*
Bez obzira da li smo određenu društvenu mrežu izabrali jer imamo potrebu da se osećamo delom grupe ili pak neku drugu koja će nam omogućiti da na bolji način pokažemo koliki stepen samorealizacije smo postigli, njih treba pažljivo koristiti.
Društvene mreže će nam pomoći da ostanemo u kontaktu sa svojim prijateljima, preko njih ćemo se pravovremeno i podrobno informisati, neretko će nam pružiti i okrepljujuću dozu zabave, ali ne treba smetnuti s uma da postoje i skriveni troškovi njihovog korišćenja.
Naime, korišćenje društvenih mreža nije besplatno kako se tvrdi. NJihovo korišćenje korisnici plaćaju svojim slobodnim vremenom i podacima koje o njima prikupe kompanije vlasnice društvenih mreža, a što sa sobom nosi ranjivost i bezbednosne rizike.
Spisak prednosti korišćenja društvenih mreža nije mali. Dotakli smo se samo njih nekoliko za koje su istraživanja pokazala da predstavljaju glavne razloge zašto volimo i zašto koristimo društvene mreže. Nažalost, ni spisak njihovih mana nije zanemarljiv. Skrenućemo pažnju samo na jednu od njih – njihova prekomerna upotreba. Zavisnost od društvenih mreža uzima sve više maha u modernom društvu, te će i jedan od budućih tekstova biti posvećen upravo tom problemu.
Izvori:
https://www.kcns.org.rs/agora/uticaj-drustvenih-medija-na-nasu-svakodnevicu/
https://www.kcns.org.rs/agora/toksicnost-drustvenih-mreza/
https://datareportal.com/reports/digital-2023-serbia
https://www.oberlo.com/statistics/why-do-people-use-social-media
https://pioniri.com/sr/socialserbia2022/
https://www.allpsychologyschools.com/blog/social-media-psychology/
https://online.king.edu/news/psychology-of-social-media/
https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/9783110473780-003/html?lang=en
https://blog.hubspot.com/marketing/which-social-networks-should-you-focus-on
Ostavi komentar