Аутор: Стеван Стојков
Дан је постао сувише кратак за модерног човека. Све више пословних обавеза му свакодневно краде и оно мало времена које је, до не тако давно, било резервисано за породицу, те му практично не остаје ни мало слободног времена за њега самог.
Оскудица слободног времена сасвим природно код људи изазива незадовољство, које се веома лако може негативно одразити на њихово физичко и ментално здравље.
Из тог разлога се хроничан недостатак слободног времена с правом описује као један од најчешћих проблема са којима се људи данас сусрећу. Међутим, недостатак слободног времена превазилази оквире проблема појединца. Наиме, неколицина економиста је у својим радовима већ сугерисало да је „временско сиромаштво” постало озбиљан проблем у развијеним деловима света и да оно наноси штету на нивоу друштва посматрано у целини.
Како пронаћи бар мало слободног времена, питање је које мучи многе. Иако је свима нама на располагању 24 сата, постоје људи који су успели да разреше ту мистерију. Према њима, тајна се крије у паметној организацији и одређивању приоритета: мање је важно колико се времена има на располагању, битно је како се расположиво време користи.
Дакле, да би се дошло до слободног времена неопходно је разграничити важне од неважних дневних активности, а затим се стриктно придржавати постављених приоритета. Рецепт је веома једноставан, па ипак већина не успева да га примени. Зар је толико тешко направити разлику између активности које је важно да обавимо и оних које нам само краду време?
Одговор је добро познат, кратак и јасан – јесте. У ери интернета, паметних телефона и друштвених мрежа тешко је јасно разграничити важне од неважних дневних активности. Штавише, према многим истраживачима који су се бавили овим проблемом, један од кључних разлога због којег људи оскудевају у слободном времену управо се налази у дигиталним технологијама, а нарочито у друштвеним мрежама.
Данас су сви на некој од многобројних платформи друштвених мрежа. Небитно од доба старости, степена образовања и осталих демографских и социо-економских параметара, ретко је наћи особу која нема направљен налог на бар једној од њих. По правилу, већина људи има профиле на 2-3 друштвене мреже које редовно користи.
Олакшан приступ интернету и друштвеним мрежама који су нам омогућили паметни телефони, учинили су да готово свакодневно залутамо „дигиталним лавиринтом” у којем време веома брзо лети. Ма колико нам то лутање чинило задовољство и забављало нас, време проведено на друштвеним мрежама се тешко може назвати квалитетно утрошеним временом, бар је тако уврежено мишљење.
До сада изречене тврдње, поткрепићемо са неколико статистичких података. Према глобалном истраживању Digital 2023 Global Overview Report које су заједнички спровели Meltwater и We Are Social:
-почетком 2023. године број корисника интернета у Србији је износио 6,06 милиона, тј. 84,4% од укупног броја становника;
-у истом периоду у нашој земљи друштвене мреже су имале 5,01 милиона корисника, што представља 69,8% од укупне популације;
-док је за посматрани временски период број активних корисника мобилних телефона био око 9 милиона, што је еквивалентно 125,3% укупне популације.
Посматрано глобално, бројке до којих су поменути истраживачи дошли говоре да људи на интернету дневно проводе 6 сати и 37 минута, док од тог времена на друштвеним мрежама корисници (старосна категорија од 16 до 64) бораве 2 сата и 30 минута.
Приближно исте податке открива нам и истраживање стања друштвених медија у Србији Social Serbia 2022. Ово истраживање већ шесту годину за редом спроводи агенција Пионири у сарадњи са истраживачком агенцијом Smart Plus Research. Резултати до којих су они дошли откривају нам следеће:
-највећи број корисника приступа интернету преко мобилног телефона, чак 84%, док за сурфовање и гледање садржаја на интернету десктоп/лаптоп користи 14%, а таблет 2%;
-на питање да ли имате налог на некој од друштвених мрежа 91% корисника интернета је одговорило потврдно;
-а када је у питању количина времена које корисници проведу на друштвеним мрежама, оно у просеку износи између 1 сата и 30 минута и 3 сата дневно.
Судећи по наведеним бројкама изгледа да за већину људи време које дневно проводе на друштвеним мрежама ипак представља квалитетно утрошено време, а њихово активно коришћење веома важну свакодневну активност. И то толико важну да чак 39% корисника друштвених мрежа проверава своје налоге на њима чим се ујутро пробуде, док понекад то чини њих 45%, како показују резултати истраживања Social Serbia 2022.
Популарност друштвених мрежа, самим тим и њихова употреба, из године у годину бележи константан раст. Сасвим је извесно да ће се тај тренд наставити и у будућности. Предвиђања указују да ће број корисника друштвених мрежа и убудуће расти и то по просечној годишњој стопи раста од 3,7% за период од 2023. до 2025. године.
Током последњих двадесетак година друштвене мреже су од пролазног тренда, како се за њих говорило када су се појавиле, постале саставни део наше свакодневице. Њихов успон и константан раст популарности привукли су пажњу многобројних истраживача и подстакли многа питања. Зашто их људи воле и радо користе је свакако једно од њих.
Пре него што кренемо у потрагу за одговором на ово питање, мислимо да није на одмет укратко дефинисати сам појам друштвених мрежа. Иако постоји велики број дефиниција овог феномена дигиталног доба, јер готово сваки корисник друштвених мрежа има своју, њихова заједничка нит се брзо и лако уочава. Стога, навешћемо само две дефиниције.
Појам друштвених мрежа у речнику пословног енглеског језика Универзитета Кембриџ је дефинисан на следећи начин: облици медија који омогућавају људима да комуницирају и деле информације користећи интернет или мобилне телефоне. У литератури која покрива теме везане за дигиталне технологије, друштвене мреже се описују као: колективни термин за веб локације и апликације које се фокусирају на комуникацију, унос заснован на заједници, интеракцију, дељење садржаја и сарадњу.
Комуникација, повезаност и дељење информација
Комуникација, повезаност и дељење информација – представљају кључне аспекте који одражавају важност друштвених мрежа у данашњем свету. Комуникација чини основу друштвених медија и представља главни разлог зашто су их људи широм света тако брзо прихватили. Људи су друштвена бића и за њих међусобна комуникација је насушна потреба. Омогућивши људима 24-часовну повезаност друштвене мреже су на глобалном нивоу променили перспективу комуникације.
Као моћно средство комуникације, друштвене мреже су омогућиле људима да им практично цео дигитални свет буде на дохват руке. Оне су омогућиле тренутну комуникацију на великим удаљеностима и то на начин који човечанство никада раније није искусило. Захваљујући њима, свет нам је постао ближи што нам је олакшало повезивање и остајање у контакту са пријатељима и члановима породице.
Такође, преко њих се у највећој мери информишемо о актуелним друштвеним темама и догађајима. С правом се каже да је информација моћ, али без средстава за њену дистрибуцију, људи не би били у могућности да је искористе. Жеља да стално будемо у току и не пропустимо ниједну вест несумњиво доприноси расту времена које проводимо на друштвеним мрежама.
Разумевање главне сврхе друштвених мрежа представља једини путоказ у проналажењу разлога због чега су оне тако лако окупирале наше слободно време. Другим речима, поред тога што се мора знати како најпопуларније платформе друштвених мрежа функционишу, неопходно је знати и за шта их људи користе.
Откривање главних мотива за присуство људи на друштвеним мрежама годинама у назад представља предмет многобројних истраживања. Погледајмо шта корисници кажу да је њихов примарни разлог за коришћење друштвених медија. Истраживачи који су спровели истраживање Social Serbia 2022 на питање због чега користите друштвене мреже добили су следеће одговоре:
-повезивање са пријатељима – 67%,
-за размену порука и дописивање – 64%,
-забава и убијање досаде – 63%,
-информисање о актуелним друштвеним темама – 51%,
-претрага људи, компанија, брендова – 39%,
-да будем у току и не пропустим нешто – 37%,
-онлајн куповина – 27%,
-праћење омиљених брендова – 26%.
Добијени резултати не представљају изненађење. С обзиром да је сврха друштвених мрежа управо комуникација и повезивање њихових корисника, пре би се могло рећи да су били очекивани. Примарни разлог због којег их људи користе је у поптуности у складу са сврхом друштвених мрежа.
Да би напредовали у животу људима је потребно друштво. Резултате које постижемо, остварујемо искључиво захваљујући интеракцији са другим људима. Друштвене везе које се при томе неминовно граде и оснажују, имају вишеструки позитиван утицај на нас. Стога је веома важно остати повезан са својим пријатељима и породицом. Међутим, колико људи у томе успева?
У данашњем свету, готово је немогуће редовно се сретати са пријатељима и члановима шире породице. Темпо модерног живота не оставља довољно „луфта” за дружење и необавезно ћаскање. Овај комуникацијски јаз друштвене мреже су ефикасно премостиле. Иако ништа не може у потпуности заменити комуникацију лицем у лице, друштвене мреже су допринеле да многи контакти „остану у животу”.
Окупирани обавезама као и ви, и ваши пријатељи и чланови породице ће успети да пронађу бар мало времена за друштвене мреже, што су нам показали резултати истраживања. Видео позив, размена кратких порука, коментар на неку објаву, па чак и сама чињеница да сте видели садржај који су ваши пријатељи поделили помоћи ће вам да останете у току са догађајима који се одвијају у њиховим животима. Чињеница да су се неки од њих преселили у други град или земљу, за разлику од реалног живота, у виртуелном окружењу неће представљати никакав проблем.
Поред остајања у контакту, друштвене мреже су веома успешне и у поновном повезивању, тј. оживљавању успаваних односа. Пријатеље из детињства, основне и средње школе, студија, колеге са претходних радних места, чланове шире породице многи су „поново” срели управо на друштвеним мрежама. Али оне нису корисне само за неговање старијих пријатељстава.
Друштвене мреже користимо и за ширење круга пријатеља и упознавање нових људи. То подједнако практикују и људи који теже стичу нова познанства у реалном животу, као и они који са тим немају проблема. Контакт успостављен на некој од платформи друштвених мрежа временом често прерасте у нешто веће и значајније. Наиме, многа пријатељства у стварном свету започета су упознавањем и дружењем на друштвеним мрежама.
Чак и ако до тога не доведу, стицање нових виртуелних познанстава и те како може бити од користи. За пример узмимо LinkedIn – друштвену мрежу фокусирану на пословање и запошљавање. Остварени контакти са другим корисницима ове мреже, без личног упознавања и дружења са њима, могу појединцу отворити многа врата.
Жељу да стално будемо у току са дешавањима из нашег окружења, као и са актуелним светским догађајима, друштвене мреже успешно испуњавају. Оне су искористиле све веће неповерење које људи имају у медији „главног тока“ и заузеле њихово место. И то су толико добро урадиле да је њихова способност дистрибуције информација широм света постала један од најважнијих утицаја које оне остварују на нашу свакодневицу.
Друштвене мреже нам не користе само као извор најновијих вести са било ког краја света. Преко њих се информишемо буквално о свему што нас занима. О књигама које желимо да купимо, филмовима које желимо да погледамо, концертима, представама, спортским дешавањима… А то је случај и са производима и услугама које су привукле нашу пажњу. Веома често пре доношења одлуке о куповини „консултујемо” се са друштвеним мрежама.
Моћ утицаја мишљења и искуства других корисника друштвених мрежа на наше одлуке о куповини је веома велика и у рангу је моћи word of mouth – преношења информација од особе до особе помоћу усмене комуникације. Стога и не чуди што су друштвене мреже постале виталан алат промоције које пословни субјекти, без обзира да ли је реч о мултинационалним компанијама или малим и микро предузећима, користе како би информисали ширу публику о својим производима, комуницирали са циљном групом потрошача и подстицали је на куповину.
Без сумње, људска склоност ка сазнавању новости представља значајан фактор популарности друштвених мрежа. Њих користимо како би дошли до нових и подстицајних информација, а друштвеним мрежама које нам редовно испоручују довољно свежег садржаја радо поклањамо све више свог слободног времена. Ипак, најчешће потребе које мотивишу појединца да постане корисник друштвених мрежа и свакодневно их користи су комуникација и социјализација.
Друштвене мреже користимо јер нам оне пружају два модалитета задовољства: друштвена и комуникацијска задовољства. Друштвена задовољства укључују ствари као што су могућност да се остане у контакту са породицом и пријатељима, упознавање истомишљеника, друштвено умрежавање, као и стицање популарности у друштву, на шта указује број пратилаца на друштвеним мрежама.
Задовољство у комуникацији корисник друштвених мрежа налази у способности контроле своје комуникације, уз могућност успостављања нових контаката са осталим корисницима. За разлику од комуникације лицем у лице, комуникација преко друштвених мрежа корисницима оставља велики простор за самопрезентацију, тј. управљање утиском.
Уређујући и управљајући својим профилима корисници имају могућност да се својим виртуелним пријатељима прикажу у најбољем могућем светлу. Поред самопрезентације, важан фактор популарности друштвених мрежа је и дезинхибиција. Овај сајберпсихолошки феномен стоји иза ствари које радимо и онога што говоримо на интернету, а које вероватно не би чинили у реалном окружењу.
Принцип конформизма је такође један од важних аспеката популарности друштвених мрежа. Ако већина наших пријатеља користи неку од друштвених мрежа, или више њих, тешко је избећи друштвени притисак да им се и ми не прикључимо. Овај притисак је нарочито изражен код припадника млађих генерација.
Друштвене мреже омогућавају својим корисницима да лако пронађу, а затим и да се друже са особама сличног мишљења. Дајући им осећај колективне моћи, кроз формирање група корисника око одређене заједничке теме, оне су оснажиле појединце да деле своје ставове и учиниле да се њихов глас чује. Такође, „друштвени капитал” који се формира на нивоу групе представља опипљиву корист коју појединац добија својим чланством у њој и комуникацијом са другим члановима.
Постоји више типова друштвених мрежа. Оне се деле на оне које омогућавају друштвено умрежавање, дељење вести, фотографија, видео материјала и микроблоговање. Истраживања су показала да лично задовољство корисника, тј. ниво његове мотивације игра кључну улогу на то коју ће друштвену мрежу изабрати и како ће се на њој понашати. Хијерархија друштвених потреба америчког психолога Абрахама Маслова у многоме може помоћи приликом откривања мотива избора одређене мреже.
*
Без обзира да ли смо одређену друштвену мрежу изабрали јер имамо потребу да се осећамо делом групе или пак неку другу која ће нам омогућити да на бољи начин покажемо колики степен самореализације смо постигли, њих треба пажљиво користити.
Друштвене мреже ће нам помоћи да останемо у контакту са својим пријатељима, преко њих ћемо се правовремено и подробно информисати, неретко ће нам пружити и окрепљујућу дозу забаве, али не треба сметнути с ума да постоје и скривени трошкови њиховог коришћења.
Наиме, коришћење друштвених мрежа није бесплатно како се тврди. Њихово коришћење корисници плаћају својим слободним временом и подацима које о њима прикупе компаније власнице друштвених мрежа, а што са собом носи рањивост и безбедносне ризике.
Списак предности коришћења друштвених мрежа није мали. Дотакли смо се само њих неколико за које су истраживања показала да представљају главне разлоге зашто волимо и зашто користимо друштвене мреже. Нажалост, ни списак њихових мана није занемарљив. Скренућемо пажњу само на једну од њих – њихова прекомерна употреба. Зависност од друштвених мрежа узима све више маха у модерном друштву, те ће и један од будућих текстова бити посвећен управо том проблему.
Извори:
https://www.kcns.org.rs/agora/uticaj-drustvenih-medija-na-nasu-svakodnevicu/
https://www.kcns.org.rs/agora/toksicnost-drustvenih-mreza/
https://datareportal.com/reports/digital-2023-serbia
https://www.oberlo.com/statistics/why-do-people-use-social-media
https://pioniri.com/sr/socialserbia2022/
https://www.allpsychologyschools.com/blog/social-media-psychology/
https://online.king.edu/news/psychology-of-social-media/
https://www.degruyter.com/document/doi/10.1515/9783110473780-003/html?lang=en
https://blog.hubspot.com/marketing/which-social-networks-should-you-focus-on
Остави коментар