Vreme čuda

Autor: Željko Injac, novinar

Taman kad smo svi pomislili kako će nošenje maski, stalna dezinfekcija ruku, onlajn školstvo, vakcinacija i ostali noviteti globalizma i transhumanizma postati naša svakodnevica, možda i do kraja našeg života, desio se rat. Da li se rat desio što je morao, što su se stekli takvi geopolitički uslovi ili da bi se prekinula mučna kovid represalija, teško je odgonetnuti. Za teoretičare zavere rat u Ukrajini je samo produžetak globalističke akcije pretvaranja plebsa u robove. No, teoretičari zavere su skloni krajnostima, a obračun sa Rusijom je dugo planiran projekat da bi se aktivirao kao nekakva alternativa. To je ipak plan koji je konačno došao na realizaciju.

Globalisti na kraju i ne kriju koje su im krajnje namere. Ne govore u šiframa. Prilično su razgovetni i jasni, mada nikad ne kažu sve do kraja. Za savremenu globalnu elitu vreme je da se svedu računi. Previše je ljudi na planeti. Mnogo troše resurse, a resursi su kao i sama planeta vlasništvo elita, a ne običnog čoveka. Ta priča je potkrepljena bezbrojnim pseudonaučnim istraživanjima i dokazima, a zapravo je samo jedan ideološki narativ bez realnog naučnog utemeljenja. Niti je previše ljudi, niti je malo resursa. Na kraju, ako je nauka toliko moćna kako tvrde globalisti, zašto ne pokuša iznaći rešenje koje ne bi podrazumevalo globalni genocid?

Posebna je priča zagađenje. Zagađenje je realno. Pre svega, reke su uništene. Previše je proizvoda savremene industrije koji se ne mogu razložiti i koji se nagomilavaju na zemlji, pod zemljom i u rekama. To ipak ne znači da ljudsku populaciju treba desetkovati, već je potrebno naći rešenje. Pre svega primorati megakorporacije da proizvode biorazgradive proizvode. Umesto rešavanja realnih problema, globalisti se okreću oporezivanju kravljih prdeža i smanjenju stočnog fonda. Ono što se može rešiti stavlja se u zapećak ili se marginalizuje, a ono što će direktno uticati na povećanje cene hrane i osiromašenje ljudi, pre svega nacija koje su već svakako siromašne i gladne, to se forsira. O licemerju globalističke elite koja fura zelenu agendu, kao nekada komunisti marksizam, pisali su čak i ugledni zapadni mediji. U Šarm el Šeiku, egipatskom elitnom odmaralištu, na Samitu UN pod radnim imenom COP27 šefova država i vlada iz celog sveta, na kojem se pokušavalo pronaći rešenje za klimatske promene, upravo ti zagovornici jedenja insekata i „održive ishrane“ potrošili su tone mesa, ribe i mlečnih proizvoda. „Goveđi medaljon sa sosom od pečuraka, pileća prsa sa sosom od pomorandže i losos sa kremastim sosom su neke od opcija menija koje će svetski lideri, diplomate, birokrate i veliki industrijski proizvođači jesti na COP27 samitu u Šarm El Šeiku u Egipatu“, pisali su zapadni mediji. Učesnicima Samita na usluzi je takođe bila i dostava predmeta kao što su papirne čaše, plastične flaše za vodu i drvene kašičice za kafu. Svetski ekonomski forum (World Economic Forum), koji je u partnerstvu sa UN na Samitu COP27, takođe je bio na čelu pokreta za budućnost bez mesa. Za WEF ljudi bi trebalo da se opredele za više „klimatski korisne hrane “ kao što su biljke, morske alge i kaktusi. Škotski pisac i politički komentator Nil Oliver rekao je za UN Samit u Egiptu: „Došli su da nam drže predavanja o smanjenju jedenja mesa, dok sede s jelovnicima koji sadrže govedinu, piletinu, losos, brancine i sosove od kajmaka.“ On je zaključio da njihova dela ne govore u prilog onome što zagovaraju, naprotiv. Na ovaj Samit UN u Egiptu globalna elita je doputovala sa preko 400 privatnih aviona – još jedna protivrečnost kod zastupnika zelene agende. Privatni avioni proizvode daleko više emisija gasova koje zagrevaju planetu po glavi stanovnika od onih na komercijalnim letovima. 40.000 predstavnika globalističke elite leti avionima iz celog sveta kako bi uživali u luksuzu primorskog letovališta, pošto prethodno običnim ljudima govore da putovanje avionom izaziva klimatska promene, ućivajući u plodovima mora i tora, dok istovremeno ubeđuju običan narod da jede crve, skakavce i alge. Nil Oliver se zapitao kako takvoj eliti uopšte verovati.

U odnosu na period korone i tadašnjeg kanselovanja bilo kakvih informacija ili pak suprotnih stavova onim zvaničnim, ovako oštre kritike globalne elite, i to u uglednim zapadnim medijima, deluju kao svojevrsno ČUDO! Šta se to promenilo od korone do rata u Ukrajini pa da zapadni mediji bez mnogo ustručavanja otvoreno govore o licemerju globalne elite? Nismo li i za vreme korone prisustvovali bezbrojnim nelogičnostima i licemernim poduhvatima, pa su ipak oni koji su se tada usuđivali da kritikuju ili makar skrenu pažnju bili ne samo kanselovani, nego stavljani i na stub srama pred svetskom ili lokalnom javnošću. Krajem 2022. ne samo da nije problem kritikovati globalne elite, već je i Novak Đoković dobio odobrenje da učestvuje u teniskom turniru u Australiji bez uslovljavanja vakcinisanjem, što je gotovo do juče, posle sramnog tretmana koji je preživeo u toj državi, bilo gotovo nezamislivo.

Neke stvari su se očigledno promenile nakon početka rata u Ukrajini. Taj rat je simbolički bio prokidanje čira koji izvesno vreme pravi tenziju organizmu, a kad krene da izlazi gnoj oseti se olakšanje. Iako krvari i boli, nema više te tenzije koja život čini nesnosnim. Ukrajinski čir je naizgled otklonio tenziju i olakšao život mnogim stanovnicima planete ali je zapravo manifestacija ozbiljnog poremećaja čovečanstva kao organizma.

No, da budemo iskreni, stvari nisu počele da se menjaju od Ukrajine. Počele su znatno ranije. Ono što mejnstrim mediji nisu objavljivali jesu masovni protesti širom sveta kakvi se danas dešavaju u Kini, a zbog pandemijskih mera. U Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Britaniji, u celoj EU pa i u severnoj Americi stotine hiljada ljudi je izašlo na ulice. Čudo je da u tako velikim skupinama ljudi na protestu nije došlo do većeg zaražavanja, kao što je čudno da gotovo nijedan mejnstrim medij, pa ni oni prateći, manji, nisu smeli da prenose ove događaje. Ipak, i pored medijske blokade, ceo svet je video ove proteste i globalisti su toga bili svesni. Tada po prvi put kreću priče o ozbiljnijoj kontroli interneta. Internet je omogućio celom svetu da isprati pobunu plebsa koji nije želeo da postane rob. Među brojnim aplikacijama u četovima prednjačila je Telegram aplikacija jer su društvene mreže bile pod strogim nadzorom fakt čekera, pojavili su se snimci masovnih protesta. Običan narod, ne elita, izašao je na ulice, masovno, ne mareći za represalije. LJudi su shvatili momenat. Znali su da ako ostanu da sede kod kuće, kako je bilo naređeno, „u svoja četiri zida“, niko drugi se neće izboriti za slobodu koja im se ukida pred očima. I u tome su prednjačili narodi zapadne Evrope. Oni, koje smo mi iz istočne Evrope otpisali kao metiljave i poslušne globalistima. Bilo je manjih protesta i na istoku Evrope ali narodi istočne Evrope, navikli na totalitarne režime, možda nisu ni sposobni da shvate ili bolje reći osete, jer shvataju oni, naravno, ali su izgubili osećaj za slobodu, gubeći demokratska prava i slobode. Zapadni narodi su naročito osetljivi upravo na te slobode i prava. Istočni narodi više reaguju na nepravdu nego na gubitak slobode.

Transhumanistička ekipa globalista je možda precenila svoje mogućnosti. Iako su im se povinovale gotovo sve države i u jednom momentu je zaista delovalo da će pandemijske mere postati trajno stanje planete, reakcija zapadnih naroda je to onemogućila. Sad je jasno i globalistima ali i slobodoljubivom delu čovečanstva da stvari neće ići glatko ni s jedne ni sa druge strane. Očito je da će postojati otpor. Ova generacija nije spremna na ropstvo. Možda će lakše prihvatiti gladovanje i restrikcije električne energije, ali će se teže odreći slobode na koju je naviknuta decenijama unazad.

Nekako u tom smeru, tj. da će morati ipak „mic po mic, Aušvic“, i sadašnji premijer Britanije Riši Sunak zagovara zelenu agendu, ne kao nešto primarno. Primarno je naravno obračunati se s Rusijom u Ukrajini. Već kao nešto što se ne sme ispustiti iz vida, uprkos ratu u Ukrajini. Tačnije, Sunak kaže da aktuelna energetska kriza i povećani troškovi života, kao i rat u Ukrajini, nisu prepreka za ubrzavanje zelene agende. Iz njegovog govora na Samitu COP27 u Egiptu se moglo zaključiti da novonastali haos opravdava dalje ubrzanje napora za realizaciju zelene agende. „Putinov odvratni rat u Ukrajini i rastuće cene energenata širom sveta nisu razlog za usporavanje borbe protiv klimatskih promena“, rekao je premijer Britanije na Samitu u Egiptu i zaključio: „Oni su razlog da se deluje brže.”

Za razliku od na o-ruk izvedenog eksperimenta pandemijskih mera zatvaranja planete, pri čemu ne sporimo realnost virusa, već isključivo govorimo o svim ograničavajućim merama koje su se sprovodile ili su pokušane sprovesti, Sunak novom retorikom podilazi običnom čoveku. „Poštovanjem obećanja koja smo dali u Glazgovu i usmeravanjem javnih i privatnih finansija ka zaštiti naše planete možemo da pretvorimo našu borbu protiv klimatskih promena u globalnu misiju za nova radna mesta… Možemo da zaveštamo našoj deci zeleniju planetu i prosperitetniju budućnost“, rekao je Sunak na Samitu u Egiptu. Dakle, nije više borba za zdravlje svih naših naroda i narodnosti, već je borba za radna mesta i za zeleniju planetu i prosperitetniju budućnost. Ovo je naizgled drugačija priča ali to nije ni bitno, bitan je pristup. Naravno da se i prethodna korona agenda pokrivala humanizmom, kao i ova zelena Sunakova, ali ovde se nazire jedan novi, levičarski momenat – „radna mesta“. Priča o radnim mestima je toliko otrcana i rabljena fraza svih političara poslednjih vremena, mislim bukvalno poslednjih vremena, da osim što lepo zvuči, realno više ništa ne znači. Milijarder i premijer Britanije koji brine o radnim mestima – kako to lepo zvuči, gotovo nestvarno. Ista ta politička elita u Britaniji masovno uvozi migrante zbog tih radnih mesta, ali ne i boljeg standarda jer migrante iz Trećeg sveta uvozi kao jeftinu radnu snagu. Jeftinije im je da dovuku gladne Afrikance i Azijce u Evropu, nego da premeštaju čitave kompanije na druge kontinente.

Bivši političar i politički analitičar, pobornik Bregzita Najdžel Faraž, lepo je primetio za Sunaka da kao čovek iz bogataške porodice nema osećaj za običnog malog čoveka. Faraž je odmah po stupanju na dužnost globaliste i milijardera Rišija Sunaka na mesto primerijera Britanije najavio da će isti uvesti nove poreze kojim će ugroziti najsiromašniji kao i srednji sloj Britanije. Nije prošlo ni mesec dana, to se obistinilo. Toliko o levičarskoj noti humanizma globalista koji sprovode zelenu agendu. Promenjena je samo retorika jer se ne želi rizikovati nekakav masovni ustanak u Evropi, ali sve drugo je isto ostalo. Ipak, i to menjanje retorike, mada se nastavlja sprovođenje agende, dosta toga govori. Običan čovek i dalje ima moć da nešto promeni i da donekle utiče. Možda, zapravo ne možda, nego sasvim sigurno je da neće uspeti onemogućiti globalne elite u njihovim naumima ili barem neće uspeti dokraja, ali svakako još uvek ima MOĆ da pokrene ČUDO.

Običan mali čovek još uvek može da utiče na kreiranje sopstvene budućnosti, a to je, s obzirom na okolnosti, moć i kontrola koja je skoncentrisana u rukama malobrojnih moćnika ovoga sveta i zaista veliko iznenađenje i za globaliste i za malog čoveka – jednom rečju ČUDO.