Време чуда

09/10/2022

Аутор: Жељко Ињац, новинар

Таман кад смо сви помислили како ће ношење маски, стална дезинфекција руку, онлајн школство, вакцинација и остали новитети глобализма и трансхуманизма постати наша свакодневица, можда и до краја нашег живота, десио се рат. Да ли се рат десио што је морао, што су се стекли такви геополитички услови или да би се прекинула мучна ковид репресалија, тешко је одгонетнути. За теоретичаре завере рат у Украјини је само продужетак глобалистичке акције претварања плебса у робове. Но, теоретичари завере су склони крајностима, а обрачун са Русијом је дуго планиран пројекат да би се активирао као некаква алтернатива. То је ипак план који је коначно дошао на реализацију.

Глобалисти на крају и не крију које су им крајње намере. Не говоре у шифрама. Прилично су разговетни и јасни, мада никад не кажу све до краја. За савремену глобалну елиту време је да се сведу рачуни. Превише је људи на планети. Много троше ресурсе, а ресурси су као и сама планета власништво елита, а не обичног човека. Та прича је поткрепљена безбројним псеудонаучним истраживањима и доказима, а заправо је само један идеолошки наратив без реалног научног утемељења. Нити је превише људи, нити је мало ресурса. На крају, ако је наука толико моћна како тврде глобалисти, зашто не покуша изнаћи решење које не би подразумевало глобални геноцид?

Посебна је прича загађење. Загађење је реално. Пре свега, реке су уништене. Превише је производа савремене индустрије који се не могу разложити и који се нагомилавају на земљи, под земљом и у рекама. То ипак не значи да људску популацију треба десетковати, већ је потребно наћи решење. Пре свега приморати мегакорпорације да производе биоразградиве производе. Уместо решавања реалних проблема, глобалисти се окрећу опорезивању крављих прдежа и смањењу сточног фонда. Оно што се може решити ставља се у запећак или се маргинализује, а оно што ће директно утицати на повећање цене хране и осиромашење људи, пре свега нација које су већ свакако сиромашне и гладне, то се форсира. О лицемерју глобалистичке елите која фура зелену агенду, као некада комунисти марксизам, писали су чак и угледни западни медији. У Шарм ел Шеику, египатском елитном одмаралишту, на Самиту УН под радним именом COP27 шефова држава и влада из целог света, на којем се покушавало пронаћи решење за климатске промене, управо ти заговорници једења инсеката и „одрживе исхране“ потрошили су тоне меса, рибе и млечних производа. „Говеђи медаљон са сосом од печурака, пилећа прса са сосом од поморанџе и лосос са кремастим сосом су неке од опција менија које ће светски лидери, дипломате, бирократе и велики индустријски произвођачи јести на COP27 самиту у Шарм Ел Шеику у Египату“, писали су западни медији. Учесницима Самита на услузи је такође била и достава предмета као што су папирне чаше, пластичне флаше за воду и дрвене кашичице за кафу. Светски економски форум (World Economic Forum), који је у партнерству са УН на Самиту COP27, такође је био на челу покрета за будућност без меса. За WEF људи би требало да се определе за више „климатски корисне хране “ као што су биљке, морске алге и кактуси. Шкотски писац и политички коментатор Нил Оливер рекао је за УН Самит у Египту: „Дошли су да нам држе предавања о смањењу једења меса, док седе с јеловницима који садрже говедину, пилетину, лосос, бранцине и сосове од кајмака.“ Он је закључио да њихова дела не говоре у прилог ономе што заговарају, напротив. На овај Самит УН у Египту глобална елита је допутовала са преко 400 приватних авиона – још једна противречност код заступника зелене агенде. Приватни авиони производе далеко више емисија гасова које загревају планету по глави становника од оних на комерцијалним летовима. 40.000 представника глобалистичке елите лети авионима из целог света како би уживали у луксузу приморског летовалишта, пошто претходно обичним људима говоре да путовање авионом изазива климатска промене, ућивајући у плодовима мора и тора, док истовремено убеђују обичан народ да једе црве, скакавце и алге. Нил Оливер се запитао како таквој елити уопште веровати.

У односу на период короне и тадашњег канселовања било каквих информација или пак супротних ставова оним званичним, овако оштре критике глобалне елите, и то у угледним западним медијима, делују као својеврсно ЧУДО! Шта се то променило од короне до рата у Украјини па да западни медији без много устручавања отворено говоре о лицемерју глобалне елите? Нисмо ли и за време короне присуствовали безбројним нелогичностима и лицемерним подухватима, па су ипак они који су се тада усуђивали да критикују или макар скрену пажњу били не само канселовани, него стављани и на стуб срама пред светском или локалном јавношћу. Крајем 2022. не само да није проблем критиковати глобалне елите, већ је и Новак Ђоковић добио одобрење да учествује у тениском турниру у Аустралији без условљавања вакцинисањем, што је готово до јуче, после срамног третмана који је преживео у тој држави, било готово незамисливо.

Неке ствари су се очигледно промениле након почетка рата у Украјини. Тај рат је симболички био прокидање чира који извесно време прави тензију организму, а кад крене да излази гној осети се олакшање. Иако крвари и боли, нема више те тензије која живот чини несносним. Украјински чир је наизглед отклонио тензију и олакшао живот многим становницима планете али је заправо манифестација озбиљног поремећаја човечанства као организма.

Но, да будемо искрени, ствари нису почеле да се мењају од Украјине. Почеле су знатно раније. Оно што мејнстрим медији нису објављивали јесу масовни протести широм света какви се данас дешавају у Кини, а због пандемијских мера. У Немачкој, Француској, Аустрији, Британији, у целој ЕУ па и у северној Америци стотине хиљада људи је изашло на улице. Чудо је да у тако великим скупинама људи на протесту није дошло до већег заражавања, као што је чудно да готово ниједан мејнстрим медиј, па ни они пратећи, мањи, нису смели да преносе ове догађаје. Ипак, и поред медијске блокаде, цео свет је видео ове протесте и глобалисти су тога били свесни. Тада по први пут крећу приче о озбиљнијој контроли интернета. Интернет је омогућио целом свету да испрати побуну плебса који није желео да постане роб. Међу бројним апликацијама у четовима предњачила је Телеграм апликација јер су друштвене мреже биле под строгим надзором факт чекера, појавили су се снимци масовних протеста. Обичан народ, не елита, изашао је на улице, масовно, не марећи за репресалије. Људи су схватили моменат. Знали су да ако остану да седе код куће, како је било наређено, „у своја четири зида“, нико други се неће изборити за слободу која им се укида пред очима. И у томе су предњачили народи западне Европе. Они, које смо ми из источне Европе отписали као метиљаве и послушне глобалистима. Било је мањих протеста и на истоку Европе али народи источне Европе, навикли на тоталитарне режиме, можда нису ни способни да схвате или боље рећи осете, јер схватају они, наравно, али су изгубили осећај за слободу, губећи демократска права и слободе. Западни народи су нарочито осетљиви управо на те слободе и права. Источни народи више реагују на неправду него на губитак слободе.

Трансхуманистичка екипа глобалиста је можда преценила своје могућности. Иако су им се повиновале готово све државе и у једном моменту је заиста деловало да ће пандемијске мере постати трајно стање планете, реакција западних народа је то онемогућила. Сад је јасно и глобалистима али и слободољубивом делу човечанства да ствари неће ићи глатко ни с једне ни са друге стране. Очито је да ће постојати отпор. Ова генерација није спремна на ропство. Можда ће лакше прихватити гладовање и рестрикције електричне енергије, али ће се теже одрећи слободе на коју је навикнута деценијама уназад.

Некако у том смеру, тј. да ће морати ипак „миц по миц, Аушвиц“, и садашњи премијер Британије Риши Сунак заговара зелену агенду, не као нешто примарно. Примарно је наравно обрачунати се с Русијом у Украјини. Већ као нешто што се не сме испустити из вида, упркос рату у Украјини. Тачније, Сунак каже да актуелна енергетска криза и повећани трошкови живота, као и рат у Украјини, нису препрека за убрзавање зелене агенде. Из његовог говора на Самиту COP27 у Египту се могло закључити да новонастали хаос оправдава даље убрзање напора за реализацију зелене агенде. „Путинов одвратни рат у Украјини и растуће цене енергената широм света нису разлог за успоравање борбе против климатских промена“, рекао је премијер Британије на Самиту у Египту и закључио: „Они су разлог да се делује брже.”

За разлику од на о-рук изведеног експеримента пандемијских мера затварања планете, при чему не споримо реалност вируса, већ искључиво говоримо о свим ограничавајућим мерама које су се спроводиле или су покушане спровести, Сунак новом реториком подилази обичном човеку. „Поштовањем обећања која смо дали у Глазгову и усмеравањем јавних и приватних финансија ка заштити наше планете можемо да претворимо нашу борбу против климатских промена у глобалну мисију за нова радна места… Можемо да завештамо нашој деци зеленију планету и просперитетнију будућност“, рекао је Сунак на Самиту у Египту. Дакле, није више борба за здравље свих наших народа и народности, већ је борба за радна места и за зеленију планету и просперитетнију будућност. Ово је наизглед другачија прича али то није ни битно, битан је приступ. Наравно да се и претходна корона агенда покривала хуманизмом, као и ова зелена Сунакова, али овде се назире један нови, левичарски моменат – „радна места“. Прича о радним местима је толико отрцана и рабљена фраза свих политичара последњих времена, мислим буквално последњих времена, да осим што лепо звучи, реално више ништа не значи. Милијардер и премијер Британије који брине о радним местима – како то лепо звучи, готово нестварно. Иста та политичка елита у Британији масовно увози мигранте због тих радних места, али не и бољег стандарда јер мигранте из Трећег света увози као јефтину радну снагу. Јефтиније им је да довуку гладне Африканце и Азијце у Европу, него да премештају читаве компаније на друге континенте.

Бивши политичар и политички аналитичар, поборник Брегзита Најџел Фараж, лепо је приметио за Сунака да као човек из богаташке породице нема осећај за обичног малог човека. Фараж је одмах по ступању на дужност глобалисте и милијардера Ришија Сунака на место примеријера Британије најавио да ће исти увести нове порезе којим ће угрозити најсиромашнији као и средњи слој Британије. Није прошло ни месец дана, то се обистинило. Толико о левичарској ноти хуманизма глобалиста који спроводе зелену агенду. Промењена је само реторика јер се не жели ризиковати некакав масовни устанак у Европи, али све друго је исто остало. Ипак, и то мењање реторике, мада се наставља спровођење агенде, доста тога говори. Обичан човек и даље има моћ да нешто промени и да донекле утиче. Можда, заправо не можда, него сасвим сигурно је да неће успети онемогућити глобалне елите у њиховим наумима или барем неће успети докраја, али свакако још увек има МОЋ да покрене ЧУДО.

Обичан мали човек још увек може да утиче на креирање сопствене будућности, а то је, с обзиром на околности, моћ и контрола која је сконцентрисана у рукама малобројних моћника овога света и заиста велико изненађење и за глобалисте и за малог човека – једном речју ЧУДО.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања