Vlada Mišela Barnijea

Autor: dr Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik Instituta za političke studije

Nakon iznenadnih parlamentarnih izbora u Francuskoj došlo je do nezapamćene situacije da ne postoji apsolutna većina da se odmah formira vlada. Iako je osvojila najviše mesta u parlamentu, grupacija levih partija – Novi narodni front, pokazala je svoju raznolikost kroz predloge i dogovore oko zajedničkog kandidata za premijera Francuske. Isticanjem raznolikih kandidatura za koje se unapred znalo da ne mogu biti okupljajući faktor razbijenog paralamentarnog nukleusa Francuske, ličnim i političkim surevnjivostima na liniji Nepokorena Francuska i Žan Lik Melanšon i drugi umereniji lideri sa levice, izgubilo se dragoceno vreme za političko delovanje. Ovo vreme je proaktivni i nepredvidivi političar Emanuel Makron koristio najbolje što može, iskoristivši i održavanje Olimpijskih igara tokom kojih je vladalo „političko primirje”, a potom je kreuno u potragu za premijerom. Dok je levica insistirala na malo poznatoj političarki Lusi Kaste, Makron je ignorisao predloge Novog narodnog fronta, a naglašavao da je Francuskoj potreban iskusan, umeren i kohezivni premijer, koji će biti daleko i od levih i od desnih ekstrema. U vreme konsultacija koje je sproveo u dva kruga, sa pauzom tokom koje je boravio u zvaničnoj poseti Srbiji na iznenađenje i kritiku dela javnosti, a pre svega političkih protivnika, pominjala su se imena nekadašnjih lidera i ministara i sa levice i sa desnice. U javnosti je najduže figurirao kao moguće rešenje Bernar Kaznev, nekadašnji premijer Fransoa Olanda, ali i čovek koji je izgubio poverenje francuskih levičara i neko ko nema poverenje umerene desnice.

Dinamično i vrelo francusko izborno leto i postizborna groznica završila se 5. septembra 2024. godine dolaskom Mišela Barnijea na čelo francuske vlade. Nakon neuobičajeno održanih izbora, a potom perioda pregovora tokom kojih se Emanuel Makron konsultovao sa najznačajnijim ličnostima francuske politike, u Matinjon je došao sa ciljem da formira vladu nacionalnog jedinstva u službi zemlje konzervativni političar, republikanac i nekadašnji evropski pregovarač za Bregzit. Reakcije na izbor Barnijea su očekivano oštre, posebno one koje dolaze sa levice. Žan Lik Melanšon, najudaljeniji lider levog spektra i Nepokorne Francuske, koja je u ovoj grupaciji najbrojnija, odmah je pozvao na mobilizaciju i proteste protiv ovog izbora. Makronu se zamera da je opovrgao rezultate parlamentarnih izbora jer nije izabrao premijera iz redova Novog narodnog fronta kao grupacije koja je osvojila najviše glasova. Dodatno, Barnije se nakon trke za poziciju u Republikanskoj partiji 2021. godine kada je pooštrio diskurs o imigraciji, percipira kao političar čija su uverenja od umereno desnih u ovim segmentima bliža ublaženim stavovima Nacionalnog okupljanja Marin le Pen i Žordana Bardele. Dok se u delu javnosti ovaj izbor percipira i kao skretanje u desno, Marin le Pen, koja sve nade ulaže u izbore 2027. godine i novu predesedničku kandidaturu, taktički odmah naglašava da neće biti deo nove vlade niti će je rušiti, ali i da će dati prostor Barnijeu da formira novu vladu i odredi prioritete.

Ko je Mišel Barnije? Rođen u malom mestu u Alpima 1951. godine, Mišel Barnije je najstariji premijer Francuske u njenoj istoriji. Potomak je zanatlija i politički deklarisanih degolista, a u politički život Francuske ulazi sa 27 godina, kao poslanik u Narodnoj skupštini. Barnije je bio na više državnih funkcija u Francuskoj: od 1993. do 1997. godine bio je ministar životne sredine, a potom do 1997. godine državni ministar za evropska pitanja, ministar inostranih poslova 2004/2005, kao i ministar poljoprivrede i ribarstva od 2007. do 2009. godine. Ipak, najpoznatiji je kao bivši evropski komesar u dva navrata (za regionalnu politiku, potom evropski komesar za unutrašnju trgovinu i usluge) i pregovarač EU za Bregzit, koji je januara 2021. godine imenovan i za specijalnog savetnika Ursule fon der Lajen, samo nekoliko nedelja nakon zaključivanja sporazuma EU i Velike Britanije. Pre nego što će postati Republikanac bio je član niza partija koje su baštinile degolističko nasleđe, što mu je jedno vreme omogućilo i poziciju potpredsednika Evropske narodne partije. Za njegovo ime vezuje se afera iz 2016. godine oko operacije upada u logor Buake, a protiv vlade Lorana Gbagboa tokom krize u Obali Slonovače (2004). Pažnju Francuza na desnici je imao i tokom kandidature za predstavnika republikanaca na predsedničkim izborima 2022. godine, kada je ipak izgubio od Valeri Perkres i tako nije bio protivkandidat Makronu. Od tada je dao više izjava koje su u javnosti ocenjene kao bliske krajnjoj desnici, a neke od njih podrazumevaju poziv na moratorijum na imigraciju i pozivanje da Francuska povrati svoj pravni suverenitet i ne podleže presudama Suda pravde Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava. NJegovi stavovi i političko iskustvo koje smo sada pomenuli u kratkim crtama, već se na početku mandata prepoznaje u planu rada nove vlade Francuske.

Pitanja budžeta i organizovanje Samita Frankofonije (oktobar 2024) prvi su zadaci pred novom vladom Francuske. Naravno, aktuelni sukobi u svetu i promene u međunarodnim odnosima reflektuju se i na početak njenog rada, ali je to ipak područje u kome je presudan stav Emanuela Makrona. Unutrašnji politički problemi su u fokusu Mišela Barnijea, koji je 1. oktobra 2024. godine, pred Narodnom skupštinom izneo svoju opštu političku deklaraciju. Smanjenje budžetskog i ekološkog duga uz poštovanje i dijalog između Vlade i parlamenta, socijalnih i lokalnih partnera ključne su na mapi puta nove vlade. Predstavljno je pet velikih projekata i mera. Poboljšanje životnog standarda Francuza, posebno u uslovima visokih troškova života, glavni je cilj i prvo poboljšanje obećano već za narednu 2025. godinu.  Stoga je Barnijeova misija osnaživanje ekonomije i međunarodne privlačnosti Francuske, što podrazumeva nova radna mesta, povećanje udela dobiti zaposlenih i borbu protiv siromaštva. U ovom cilju predviđeno je smanjenje potrošnje stanovanja i transporta, ulaganja u iznajmljivanje (nešto što bi se smatralo socijalnim stanovanjem) i stambenu gradnju. Organizovanje Paraolimpijskih igara Barnije vidi kao osnovu da se poboljša položaj invalida, inkluzija ranjivih grupa i borba protiv diskriminacije, posebno u zapošljavanju. Razvoj poljoprivrede je nakon perioda ovogodišnjih izliva nezadovoljstava francuskih poljoprivrednika očekivano važno i vladi Mišela Barnijea.

Obezbeđivanje boljeg pristupa kvalitetnim javnim uslugama, koje je Francuskoj potrebno, obuhvata u političkoj deklaraciji novog premijera jačanje javnih službi, školstva i zdravstva. Interesantno je da i u Francuskoj, kao i u Srbiji, ovo podrazumeva rad na privlačnosti nastavničke profesije, uz rešavanje problema zamene nastavnika, pristupa sportu i kulturi. U kontekstu brige o zdravlju Francuza nova vlada će pokušati da pronađe rešenja za nedostatak negovatelja, poveća broj lekara i unapredi terenska rešenja koja bi zadovoljila pacijente i lekare, posebno u unutrašnjosti zemlje. Predviđeno je anagažovanje penzionisanih ili stranih lekara, izmena zakona o medicinskim sestrama (proširivanje delokruga njihovog rada ka farmaciji i fizioterapeutskim veštinama). Premijer je naglasio podsticanje međugeneracijske kohabitacije i jačanje palijativnog zbrinjavanja, podršku porodicama, posebno jednoroditeljskim, kao i volontiranja. Pomenuto, uz ideje razvoja očuvanja kulturnog nasleđa, javne službe za rano detinjstvo je i briga o mentalnom zdravlju, koje je proklamovano za nacionalni cilj 2025. godine. Stvara se utisak da nova francuska vlada, iako se smatra centrističko-desničarskom, ipak prihvata kritike koje su u prethodnom periodu stizale sa levice, a ne samo sa desnice, a posebno u ovom segmentu brige za bolji životni standard, školstvo i zdravstvo.

U cilju obezbeđivanja svakodnevne sigurnosti na osnovu nastupa Mišela Bernijea, može se očekivati veće prisustvo organa za sprovođenje zakona i donošenje konkretnih i brzih akcija. Kako se u bezbednosnom smsilu metod rada tokom Olimpijskih i Paraolimpijskih igara nametnuo kao odlično organizovan, očekivano je najavljena generalizacija ka svim službama i sektorima bezbednosti.  Koordinacija nadležnih službi, kao i saradnji tužilaštva sa policijom, žandarmerijom i opštinskom policijom predviđena je s ciljem borbe protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala, kao i smanjenja vremena suđenja pre svega maloletnim licima. Ovo podrazumeva kratke i hitne zatvorske kazne, društveno korisni rad i proširivanje  zatvorskih kapaciteta. Jedna od oblasti gde vlada Mišela Barnijea poseže za oštrijom retorikom i planovima sličnim krajnjoj desnici jeste prostor imigracije. U skladu sa Barnijeovom umerenošću i višegodišnjim političkim iskustvom, naglašeno je da premijer želi da imigraciji pristupi sa pragmatizmom, izbegavajući ideološke kontroverze. Kontrola imigracije i integracija onih koji su dobrodošli u Francusku već godinama su ključna pitanja. U ovom kontekstu, može se očekivati osnaživanje kontrole granica i saradnje sa EU preko Evropskog pakta o migracijama. Poznato je da se broj zahteva za vizama i azilom broji u milionima, kao i da se mnoge odbijaju što je delom rešenje. Barnije je kao ključni problem prepoznao obaveze napuštanja teritorije koje se slabo primenjuje. Predlog koji dolazi od novog premijera jeste poboljšanje obrade zahteva za azil i produženje pritvora ilegalnih stranaca.

Iako je Francuska krenula do sada, za njen politički život neuobičajenim putem, i stabilizovanje prilika je na prvom mestu, unutrašnji i spoljašnji događaji ukazuju da je dostizanje stabilnosti u zemlji još uvek upitno. Prećutna podrška desnice, nezadovoljstvo levice i prvi potezi nove vlade, kao i njen sastav koji ukazuje na kontinuitet uz nastojanje da se reše ključna pitanja i konsoliduje Republika, okvir su koji će budućim događajima određivati pravac delovanja. Najava kandidature za predsednika od strane nekadašnjeg premijera i sadašnjeg gradonačelnika Avra –  Eduara Filipa, koji je na ovim izborima bio deo koalicije Makronista, uz neke od izjava i doskorašnjeg i najmlađeg premijera u istoriji Francuske – Gabrijela Atala, ukazuje i na moguće promene u redovima centrista. Pored kompleksnog pitanja budžeta i stalne mogućnosti isplivavanja nezadovoljstava na francuskim ulicama, pred vladom Mišela Barnijea su pre svega izazovi imigracije, bezbednosti i osnaživanja životnog standarda Francuza. Procene su da i pored ogromnog političkog i pregovaračkog iskustva premijera ova vlada neće biti dugog veka, ali je ključno pitanje njenih dometa i da li će se zaustaviti rast ekstrema u političkom životu Francuske.