Аутор: Предраг Рајић, политички аналитичар
Дана 26. септембра 2018. године, Јевкуров и Кадиров потписали су споразум о разграничењу. На основу Устава Руске Федерације, Републике Ингушетије и Чеченске Републике склапа се следећи Споразум :
1.Стране су се споразумеле да установе границу између Републике Ингушетије (у даљем тексту РИ) и Чеченске Републике (у даљем тексту ЧР) у складу са прилозима: постојећем Споразуму о картографском приказу граница међу РИ и ЧР (анекс 1), Геодезијским описом границе међу РИ и ЧР МСК – 06 (анекс 2), Геодезијским описом границе међу РИ и ЧР МСК – 06 МСК – 20 (анекс 3), који су саставни део овог Споразума. Картографски приказ границе између РИ и ЧР је у односу 1:200 000 и представља саставни део Споразума.
2.Предметна граница може бити измењена у складу са чланом 67 и тачком „а“ одељка 1, члана 102 Устава РФ искључиво уз сагласност обе стране.
3.Овај Споразум мора бити потврђен законима РИ и ЧР у року који не сме бити дужи од једног месеца, од дана потписивања овог Споразума.
4.Овај Споразум ступа на снагу даном ступања на снагу закона РИ и ЧР којима се Споразум утврђује.
5.Стране се обавезују да ће у року од три месеца од дана ступања на снагу овог Споразума, кроз важећу законску процедуру изменити законске прописе којима се утврђују границе локалних самоуправа, а у складу са Споразумом.
6.Овај Споразум је сачињен у четири примерка, примерци имају исту правну снагу. Свака од страна потписница задржава по један примерак, трећи и четврти примерак предају се Народној скупштини РИ и Парламенту ЧР.
Споразум су потписали Јевкуров и Кадиров, а у анексима се налазе графички прикази и детаљна катастарска листа сваке парцеле која је предмет разграничења.
Одмах по потписивању споразума, Магас су преплавили демонстранти. Сукоби са полицијом, немири, али и добро организован ненасилан отпор украшен, како народном иконографијом, тако и федералним симболима, привукао је пажњу сверуске јавности. Према различитим проценама, на улицама Магаса који и сам броји мање од 10.000 становника, у републици која има мање од пола милиона житеља, окупљало се од неколико стотина до више хиљада демонстраната (на врхунцу више од 6.000) и протести су трајали недељама, уз одзив представника различитих генерација, социјалних статуса и општеполитичких опредељења.
Протесте су подржали и поједини посланици, не доводећи при том у питање своју припадност Јединственој Русији, политичкој партији која стоји и иза самог Јевкурова. Такође, споразуму су се успротивили и највиши верски ауторитети у овој, доминантно исламској републици. Врло колоритна и гласна опозиција је Јевкурову задавала месецима озбиљне проблеме на више нивоа.
Доведене су у питање лидерске способности „главе Републике Ингушетије“. Јевкуров је покушавао све како би улице око административне четврти Магаса опустеле: покушавао је лично да преговара са демонстрантима, комуницирао са незадовољним политичарима, трудио се да убеди угледне, времешне лидере кланова, а потом и да указима забрани окупљања, слао полицијске одреде који су за циљ имали разбијање протеста при том користећи и ватрено оружје, окупљао присталице на контрамитинзима, али данима ништа није давало резултата.
Остави коментар