Аутор: Предраг Рајић, политички аналитичар и правник
У моментима кризе поново се може уочити колико је партнерски однос Москве и Грозног склон изазовима, а чеченско држање означено са више варијабилних. У прилог овој тврдњи најбоље говоре догађаји из 2015. године.
Дана, 19. априла 2015. године, дошло је до оружаног конфликта у Грозном између припадника ставропољске полиције и припадника специјалних снага МУП РФ који су стационирани у бази Ханкала у Чеченији са једне и групе наоружаних чеченских мушкараца са друге стране. Том приликом, ликвидиран је чеченски грађанин Џамбулат Дадајев. Припадници руских полицијских снага су тврдили да је Дадајев био део оружане криминалне формације која је деловала на територији, Чеченији суседног федералног субјекта, Ставропољског краја. Након сукоба са органима реда, група у чијем саставу је био и Дадајев се дала у бег и пристигла у Грозни. У Лењинском рејону Грозног дошло је до уличне борбе која се завршила фатално по, испоставиће се, једног од припадника Кадировљевог клана. Одговор првог човека Чеченске Републике био је више него јасан.
Рамзан Кадиров је сазвао све полицијске и паравојне старешине Чеченије и у директном преносу им се обратио на руском језику, тако да би га директно могли разумети и у другим деловима РФ. Том приликом је Кадиров рекао дословно: Ја званично изјављујем, уколико се без вашег знања на вашој територији појаве, без обзира ко, може то бити Московљанин или Ставропољанин, пуцајте да убијете! Морају нас узети у обзир. Ми немамо ни елементарно право да улазимо на територију Ингушетије како бисмо спроводили антитерористичке и антиекстремистичке операције. Уколико сте домаћин на својој територији, морате је контролисати. Нисмо прихватили Устав Руске Федерације, да би нас убијали.
Иако је убрзо дошло до повратка на пређашње односе Москве и Грозног, овај догађај, баш као и последично разрешење сукоба, јасан је доказ да Кадиров има лични и конкретан споразум са лидером Кремља, али и своје интересе које је спреман да заштити на сличан начин на који је то већ чинио. Јачајући своју позицију, успео је да се избори за политички уступак Јунус-Бек Јевкурова и ингушке политичке врхушке која је попустила пред територијалним захтевима Грозног и успоставила границу два ентитета на начин који је прижељкивао не само Кадиров, већ чак и њему супротстављене присталице ЧРИ које данас делују из дијаспоре.
Током унутрашњег сукоба у Ингушетији, Кадиров се поставио веома оштро и чак улазио на територију суседне републике са себи лојалним борцима, директно тражећи по приватним кућама ингушке лидере који су га вербално нападали и критиковали у овом раду анализирани Споразум о разграничењу између два руска федерална субјекта.
Кроз своју историју, укључујући и ону ближу, Чечени су на различите начине артикулисали своје политичке циљеве у односима са руским централним властима, али и народима са којима живе и који их окружују. Посматрати стање у чеченском друштву данас, као меру коначности у односу према централним властима, било би политички наивно.
На будућност Чеченије, као и целог постсовјетског простора битно ће утицати исход текућег руско-украјинског рата, као и даље јачање турског фактора на Кавказу, у случају наставка конфликта на простору Нагорно Карабаха у Азербејџану и евентуалне, потпуне победе Бакуа над јерменским фактором у том рату.
У случају даљег јачања турског утицаја, за очекивати је буђење старих идеја о преформатирању моћи на Кавказу на начин који је историји овог простора добро познат. Чеченија, као акутна тачка руског дела Кавказа, свакако може бити предмет вишег степена интересовања и западних субјеката у оквиру новог Хладног рата, чијем развитку присуствујемо.
Снага унутрашње позиције коју ужива Рамзан Кадиров данас, вертикална устројеност моћи на којој почива његов систем, демографски бум који доживљава Чеченија, аргументи су који говоре у прилог неопходности темељнијег, стратешког промишљања у Кремљу, на који начин ће устројити нови споразум са младим чеченским владаром, оног момента када, данас неприкосновени лидер Кремља, више не буде био на политичкој сцени.
Од одговора на ово питање зависи и политичка будућност Чеченске Републике, али и опстанка актуелног поретка у овом делу Руске Федерације.
Остави коментар