Uticaj svetske hipotekarne krize na privredu Srbije

Uticaj svetske hipotekarne krize na privredu Srbije

Autor: Bogdan Kukić

Mešavina više uzroka, dovela je ceo finansijski sistem Amerike, pa samim tim i sveta do ivice kolapsa. Obim poslovanja finansijskim derivatima se povećavao i činilo se da ovom lancu sekjuritizacije nema kraja i da je jedino moguć samo rast. Međutim, na ovo treba dodati i informaciju da se od 70-tih godina 20. veka dešavala snažna deregulacija finansijskog tržišta, takođe i veoma snažna asimetrija informacija i moralnog hazarda. Agencije su zahvaljujući pokriću države preuzimale velike rizike, a rejting agencije su po inerciji finansijske derivate rangirale kao najmanje rizičnu klasu. Investicioni fondovi i banke su bile zaslepljene profitom i zato su ove hartije masovno kupovali. Ovo je sve u jednoj uzročno-posledičnoj vezi, stavaralo jedan veliki balon koji je kad tad morao pući.

Tržište hipotekarnih kredita je osetilo prve jače potrese sredinom 2007. godine i ova mala panika kod investitora širom sveta je isprva dovela do sve manje prodaje rizičnih hartija od vrednosti. Međutim, ono što je bio okidač za početak veće krize, je smanjenje redovnosti otplate drugorazrednih hipotekarnih kredita, zbog rasta kamatnih stopa.

Kako je rastao broj klijenata koji nije bio u stanju da reguliše obaveze prema bankama, banke su usled narasle ponude nekretnina i pada cena na tržištu, postale suočene sa problemom bezvrednih hipoteka. Čak i da ih uspeju prodati, što je malo verovatno usled prezasićenosti tržišta, banke ne mogu nadoknaditi uložena sredstva tako da razlika u njihovim bilansima predstavlja neto gubitak. Kao posledica svega toga, 100-tinak velikih hipotekarnih zajmodavaca su bankrotirali tokom 2007. i 2008. godine. U septembru 2008. godine dolazi do eskalacije finansijske krize i pravog sunovrata američkih giganata. Prva je stečaj proglasila banka Lehman Brothers i Wachowia. Država je nacionalizovala Fannie Mae i Freddie Mac, koje su kontrolisale oko 50% sveukupnih hipotekarnih zajmova u SAD. Merrill Lunch je preuzeta od strane Bank of America za približno polovinu stvarne vrednosti, a JP Morgan je preuzeo Wachington Mutual. Morgan Stanley i Goldman Sachs su bili prinuđeni da promene svoj status iz investicionih banaka u regulisanije univerzalnije bankarske institucije. Najveće američko osiguravajuće društvo American International Group je spašeno od bankrotstva otkupom duga od strane FED-a.

Tokom septembra 2008. godine, finansijska kriza je bila u najkritičnijoj fazi, jer su dnevna povlačenja sa tržišta iznosila 144 milijarde dolara, dok su nedelju dana ranije iznosila 7-8 milijardi.

Sa hipotekarnog tržišta kriza se već početkom 2008. godine prenela na tržište akcija i obveznica, počela je ozbiljno uticati na realnu ekonomiju, a zbog izuzetne međunarodne povezanosti finansijskog i robnog tržišta, ona se prenela na ceo svet, u prvom mahu na zemlje razvijenog zapada, a kasnije i na ostale države, pa je tako neminovno kriza pogodila i Srbiju.

I u Srbiji, efekti globalne finansijske krize su prvo bili vidljivi na berzi. Već krajem septembra meseca obim ukupnog prometa je prepolovljen, a broj transakcija je smanjen za trećinu, a najatraktivnije akcije poput  BELEX15 su izgubile 43% svoje vrednosti, dok je dosta širi berzanski indeks izgubio BELEXline 36,4%.

Međutim, ovde je jako bitno istaći da postoji suštinska razlika između monetarne politike u Srbiji i Americi. Narodna Banka Srbije je u godinama pred krizu, vodila restriktivnu monetarnu politiku, koja podrazumeva visoku referentnu kamatnu stopu i sterilisanje viška likvidnosti.

Uz ovakvu monetarnu politiku, Narodna banka Srbije je uvodila i vrlo stroge administrativne mere, poput: vrlo visokih obaveznih rezervi na deviznu štednju i zaduživanje banaka u inostranstvu, strogo limitiranje zaduživanja stanovništva na prvobitnih 30% od neto prihoda (kasnije je ovaj prag bio povećan), ograničavanje odnosa bruto plasmana stanovništvu i kapitalu.

Ovakvom strogom politikom Narodne banke Srbije je sprečena mogućnost prelivanja finansijske krize u nacionalni bankarski sektor i ovakva politika se isplatila i pokazala kao snažan prvi bedem pred naletom svetske finansijske krize.

Ipak, Srbija nije bila u mogućnosti da izbegne kataklizmu koja je zadesila svet, i u prvi mah je došlo da naglog smanjenja kreditne aktivnosti u Srbiji, u vidu smanjenja priliva investicija i smanjenoj raspoloživosti finansiranja. Ovo se pre svega odrazilo na rast kamatnih stopa i rast premije rizika.

Eskalacija finansijske krize, krajem septembra 2008. godine je dovela do masovnog povlačenja deviznih sredstava kod banaka, tako da je samo u poslednjem kvartalu 2008. godine (znači od početka oktobra do kraja decembra) iz domaćih banaka povučena jedna milijarda evra. Komercijalne Banke u našoj zemlji su na ovo reagovale tako što su povećale kamatne stope na oročena sredstva, a Narodna Banka Srbije je povećala garantni iznos sa 3.000 evra na 50.000 evra. Nakon toga je država ukinula i porez na kamatnu stopu ostvarenu pri štednji.

Svetska finansijska kriza je dovela do masovnog pada likvidnosti, odnosno smanjenja kreditnih sredstava, a ovo samim tim ima za posledicu manje investicija, što za dalje kao posledicu ima pad svetske privrede i samim tim će doći do pada svetske tražnje.

Tako je npr., prvobitna procena sa početka 2008. godine o rastu BDP-a na nivou regiona sa 6,5% na 1,3%.  Sve ove posledice finansijske krize koje se ogledaju u redukovanju kreditnih plasmana, padu cena sirovina, usporavanju izvoza i generalno smanjenje privredne aktivnosti, su zajedno dovele do snažnog inflatornog pritiska.

Pored svih ovih faktora, najveći pritisak na inflaciju je od strane depresijacije nacionalne valute. Kao što je apresijacija posledica visokih kapitalnih priliva, tako je i depresijacija posledica zastoja kapitalnih priliva. Opasnost od depresijacije imaju sve zemlje koje beleže visok trgovinski deficit i visok nivo spoljnjeg duga. Depresijacija dovodi do povlačenja stranih investitora, a može imati za posledicu i povlačenje štednih depozita. Nažalost, Srbija u ovim slučajevima nije izuzetak i upravo se u Srbiji desila snažna depresijacija dinara nedugo nakon izbijanja krize.

Srbija je 2008. godinu, uprkos velikoj finansijskoj krizi solidno završila, iako je imala rast u prvom tromesečju od 8,4%, na kraju je završila sa rastom od 6%, a za ovo postoji i veoma logično rešenje koje se ogleda u vođenju ekspanzivne fiskalne politike. Naime, ekspanzivnu fiskalnu politiku su vodile skoro sve države Istočne Evrope, kroz njihove periode tranzicije i približavanja EU, a među njima je i Srbija. U Srbiji je neposredno pred izbijanje krize u 2006. i 2007. godini, realni rast državne potrošnje iznosio 12%, odnosno 10.3%. U ovom periodu je BDP rastao 5,7% za 2006. godinu, i 7,5% za 2007. godinu. Veća državna potrošnja u periodu snažnog privrednog rasta daje dodatni impuls ekonomskoj aktivnosti, ali istovremeno i povećava deficit tekućeg računa platnog bilansa, tako da je u periodu od 2006. godine, učešće ukupne državne potrošnje u BDP, poraslo sa 39,7% na 42,8% u 2007. godini. Ovakva ekspanzivna fiskalna politika je vođena uz očekivanje da će visoki kapitalni prilivi biti neprestan izvor finansiranja platno bilansne neravnoteže. Međutim, takva očekivanja su bila pogrešna.

Generalno, velike posledice i loše vođenje ekonomske politike od 2000-te, uz završetak ružičaste tranzicije i rekordan rast stope nezaposlenosti, Srbija nije iz krize izašla jača, kako je svojevremeno to obećavao ministar Đelić, nego je manje ili više u odnosu na druge zemlje pretrpela ozbiljnu štetu i upala u cikličan period stagnacije, recesije ili blagog rasta BDP-a, koji traje skoro 10 godina.

Sa hipotekarnog tržišta kriza se već početkom 2008. godine prenela na tržište akcija i obveznica, počela je ozbiljno uticati na realnu ekonomiju, a zbog izuzetne međunarodne povezanosti finansijskog i robnog tržišta, ona se prenela na ceo svet, u prvom mahu na zemlje razvijenog zapada, a kasnije i na ostale države, pa je tako neminovno kriza pogodila i Srbiju.

I u Srbiji, efekti globalne finansijske krize su prvo bili vidljivi na berzi. Već krajem septembra meseca obim ukupnog prometa je prepolovljen, a broj transakcija je smanjen za trećinu, a najatraktivnije akcije poput  BELEX15 su izgubile 43% svoje vrednosti, dok je dosta širi berzanski indeks izgubio BELEXline 36,4%.

Međutim, ovde je jako bitno istaći da postoji suštinska razlika između monetarne politike u Srbiji i Americi. Narodna Banka Srbije je u godinama pred krizu, vodila restriktivnu monetarnu politiku, koja podrazumeva visoku referentnu kamatnu stopu i sterilisanje viška likvidnosti.

Uz ovakvu monetarnu politiku, Narodna banka Srbije je uvodila i vrlo stroge administrativne mere, poput: vrlo visokih obaveznih rezervi na deviznu štednju i zaduživanje banaka u inostranstvu, strogo limitiranje zaduživanja stanovništva na prvobitnih 30% od neto prihoda (kasnije je ovaj prag bio povećan), ograničavanje odnosa bruto plasmana stanovništvu i kapitalu.

Ovakvom strogom politikom Narodne banke Srbije je sprečena mogućnost prelivanja finansijske krize u nacionalni bankarski sektor i ovakva politika se isplatila i pokazala kao snažan prvi bedem pred naletom svetske finansijske krize.

Ipak, Srbija nije bila u mogućnosti da izbegne kataklizmu koja je zadesila svet, i u prvi mah je došlo da naglog smanjenja kreditne aktivnosti u Srbiji, u vidu smanjenja priliva investicija i smanjenoj raspoloživosti finansiranja. Ovo se pre svega odrazilo na rast kamatnih stopa i rast premije rizika.

Eskalacija finansijske krize, krajem septembra 2008. godine je dovela do masovnog povlačenja deviznih sredstava kod banaka, tako da je samo u poslednjem kvartalu 2008. godine (znači od početka oktobra do kraja decembra) iz domaćih banaka povučena jedna milijarda evra. Komercijalne Banke u našoj zemlji su na ovo reagovale tako što su povećale kamatne stope na oročena sredstva, a Narodna Banka Srbije je povećala garantni iznos sa 3.000 evra na 50.000 evra. Nakon toga je država ukinula i porez na kamatnu stopu ostvarenu pri štednji.

LITERATURA

1. https://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_financijska_kriza_od_2007._godine
2. http://www.academia.edu/12426559/Kreditni_derivati
3. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-posledice-svetske-ekonomske-krize-i-efekti-na-srbiju.html
4. http://stednja.blogspot.rs/2011/10/hipotekarna-kriza-pocetne-okolnosti.html
5. www.sef.rs ( Svetska ekonomska kriza- uzroci, posledice i politike za prevazilazenje)
6. Charles Morris „ The two trillion dollar meltdown“
7. https://en.wikipedia.org/wiki/Derivative_(finance)
8. https://en.wikipedia.org/wiki/Credit_derivative
9. Kosta Josifidis, Makroekonomija:Principi i Teorije politike,Novi Sad, 2008
10. Mankiv Gregori, „Makroekonomija“, Cekom Books, Novi Sad
11. Predrag Jovanović Gavrilović „ karakteristike savremenog međunarodnog finansiskog tržišta“, Vrućica 2007