Uticaj svetske ekonomske krize na zemlje regiona

Autor: Bogdan Kukić

Govoreći o poslednjoj svetskoj ekonomskoj krizi, čiji smo sami svedoci, može se slobodno reći da je u pitanju sveokupna kriza savremenog „zapadnog sveta“ i njihovog sistema vrednosti, koja je za posledicu imala prelivanje na čitav svet, pa tako i na Srbiju i sam region.

Nukleus same krize, danas se često ističe da je bilo u hipotekarnim kreditima, iz tog razloga se i sama kriza nazvala Hipotekarnom krizom. Međutim, po mišljenju autora ovog teksta, uzroci krize su u:

1- moralnom hazardu ljudi zaposlenih u finansijskom sektoru, koji su prodavali finansijske derivate, lažno obmanjujući investitore širom sveta da su to najsigurnije investicije;

2- rejting kućama koje su iz straha da ne bi izgubile posao davali najbolje ocene finansijskim derivatima na nivou „smeća“;

3- i pre svega, izrazito snažna deregulacija finansijskog sektora u SAD-u koja je počela još 70-tih godina veka, gde se ceo finansijski sektor transformisao iz tradicionalnog bankarstva u „savremeno“.

Danas smo svi svedoci jasnih posledica krize, postoji jasna statistika, cifre i najveći gubitnici. Gotovo da ne postoji nijedna privredna grana do koje ova kriza nije došla, jer se prelila iz finansijskog sektora u proizvodni sektor u SAD-u , a zatim kako je jedan ekonomista rekao “SAD su dobile kijavicu, a svet zapaljenje pluća“. Na svu sreću najcrnje prognoze mnogih ekonomista širom sveta se nisu ostvarile , svetska privreda se godinama unazad oporavlja, ali po mišljenju autora nisu urađene skroz prave mere i moguće je da su sve ove godine „oporavka“ ustvari predzorje nove svetske ekonomske krize.

Uticaj krize na zemlje regiona

Globalna finansijska kriza snažno se odrazila na Bosnu i Hercegovinu. Solidan predkrizni rast, koji je BIH imala kao i većina zemalja u regionu, zasnivao se na snažnoj unutrašnjoj potrošnji, niskom nivou štednje i rastom spoljnog duga. Ovakav model prekriznog rasta bio je omogućen snažnim prilivom stranog kapitala, većinom iz evropskih komercijalnih banaka. U tom smislu BIH je beležila visok rast kredita i bila je izrazito ranjiva u smislu spoljnog uticaja, pa je globalna kriza rezultirala naglim prestankom priliva stranog kapitala u BIH, kao i smanjenjem potražnje za robom proizvedenom u BIH.

Iako je na samom početku krize guverner Centralne banke BIH, Kemal Kozarić, izjavio da globalna finansijska kriza neće imati direktnog uticaja u BIH, ali se indirektno može odraziti na povećavanje kamatnih stopa. Guverner Centralne banke u BIH je 2008. godine izjavio da je štednja u bankama osigurana zahvaljujući delovanju agencije za osiguranje depozita, ali u centralnoj banci su i očekivali i blagi pad inflacije zahvaljujući padu cene nafte na svetskom tržištu.

Krajem 2008. Godine, kamatne stope u BIH su počele rasti, što je za direktnu posledicu imalo smanjenje mogućnosti kreditiranja privrede i stanovništva. Ovo je sve dovelo do toga da je na berzi došlo do pada vrednosti akcija, dolazi do negativnog psihološkog uticaja , što za posledicu ima smanjenje ulaganja, što je opet za posledicu dovelo do pada BDP-a BIH.

Većina ekonomista je upozoravala da se mora zaštititi domaća proizvodnja i smanjiti trgovinski deficit, međutim BIH nije imala mere kojim bi mogla zaštititi svoju ekonomiju od posledica globalne finansijske krize.

Svetska finansijska kriza se posebno negativno odrazila na cenu sirovina, što je dodatno opteretilo BIH zbog njihove privredne strukture. Tako npr. posle sumornih najava proizvođača aluminijuma u zemljama okruženja o smanjenju proizvodnje, zbog naglog pada vrednosti na berzi. Tako da se kriza značajno odrazila i na mostarski „Aluminij“, jer je na Londonskoj berzi za tri meseca cena pala sa 3300 dolara na 2250 dolara za jednu tonu, a cena sirovine je ostala ista ili se čak povećala.

Imajući u vidu da mostarski „Aluminij“ je u to vreme izvozio 120 000 tona primarnog aluminijuma i aluminijumskih legura, i u periodu pre pada cene na svetskom tržištu je ostvarivao prihod od skoro 300 miliona dolara, zbog pada cene na Londonskoj berzi, prihod je mogao biti prepolovljen i ne bi mogao pokriti narastajuće troškove proizvodnje, što bi za posledicu imalo otpuštanje određenog broja ljudi.

Slično aluminijumu, snažan pad na svetskoj berzi je doživelo i gvožđe, koji je glavni izvozni atribut željezare u Zenici, koja je u vlasništvu internacionalne kompanije „Mital“. Aluminijum i gvožđe čine 21% izvoza BIH i oko 30% izvoza Federacije, pa je shodno tim brojevima, vlada Federacije morala da reaguje i uvela je subvencionisanje osnovnih sirovina za ova dva najveća izvoznika Federacije i BIH. Na ovaj način su se donekle umanjile posledice svetske ekonomske krize na područje BIH, a hiljade radnika u ova dva giganta je sačuvalo posao.

U pogledu Hrvatske, prve analize stručne javnosti su govorile da će se posledice svetske ekonomske krize najviše odraziti na sektor turizma, građevinarstva i na preduzeća koja su izvozno orjentisana. Prve prognoze su govorile da će prihodi u Hrvatskoj blago opadati u 2009. godini. Takođe ono što su prve analize govorile, je da će doći do dodatnih problema sa već postojećom otplatom starih kredita. U vladi Republike Hrvatske i većina nezavisnih eksperata su tvrdili da je finansijski sektor izrazito stabilan. Međutim svetska ekonomska kriza je od svih zemalja regiona najviše pogodila Hrvatsku.

Republika Hrvatska je na žalost, u periodu od 2009. godine do 2013. godine, zabeležila drugi najveći kumulativni pad u državama Evrope. U ovom periodu Hrvatska je ostvarila pad od 12,3% i jedino veći pad od nje je imala Grčka, koja je imala pad od 26% BDP-a.

Hrvatska je uz Grčku, jedina zemlja Evrope koja 5 godina nije zabeležila, ni u jednom trenutku rast od 2009. godine. Evropska Komisija je 2013. godine, Hrvatskoj prognozirala rast od 0,5%, međutim na kraju godine je MMF izračunao da je pad bio 0,6%, iako su svi u vladi imali očekivanja da će konačno doći do stagnacije.

Takođe, u ovom periodu od 2009. do 2013. godine, Hrvatska je imala i najmanju stopu zaposlenosti unutar država EU od svega 52,6%, a krajem 2014. je imala stopu nezaposlenosti od 22,7%. Po ovom neslavnom parametru, Hrvatska je imala sličnu stopu nezaposlenosti kao i Srbija u tom periodu.

Kao nova članica EU, Hrvatska je tokom 2014 godine, dobila preporuke veća EU za smanjenje deficita na 4,6% u 2014 godini, a u 2015 i 2016 je trebalo očekivati smanjenje deficita na 3,5 i 2,7 % BDP. Međutim ovo se nije ostvarilo!

Ako se sve uzme u obzir Crna Gora nije pretrpela značajne posledice Svetske ekonomske krize, zbog same strukture njene privrede, koja se većinom oslanja na turizam. U pogledu komercijalnih banaka one su dosta stabilne. Mali broj ugovorenih investicija se odvijao skoro planiranom dinamikom, kao i krediti od svetske banke. Crna Gora pre početka krize nije koristila kredite Međunarodnog monetarnog fonda, tako da politika fonda nije imala uticaj na ekonomiju Crne Gore. Krediti koji su potrebni Crnoj Gori u periodu krize su bili ugovoreni u predkriznom periodu sa Svetskom Bankom i odvijali su se po planu.

Ono što je imalo uticaja na Crnu Goru je bio porast kamatnih stopa, što je direktna posledica rasta referentnih kamatnih stopa na svetskom tržištu.

Po rečima glavnog ekonomiste saveta centralne Banke Crne Gore Nikole Fabrisa: „Globalna finansijska kriza se u Crnoj gori, kao i većini privreda u tranziciji, u 2008. godini nije osetila u istoj meri kao na tržištima najrazvijenijih zemalja, ali negativan uticaj će se osetiti u 2009. godini“

Razlog svega ovoga je u tome da se Crna Gora po podacima Eurostata najbrže razvijala u periodu od 2005. do 2007., u ovom periodu je zabeležen i snažan priliv investicija, a među njima izrazit priliv ruskog novca. U ovom periodu Crna Gora je imala stopu rasta od 9% godišnje.

Međutim ono što karakteriše Crnu Goru, jeste da je mala i izrazito otvorena ekonomija, pa shodno tome mora doći do posledica svetske ekonomske krize. Sa rastom kamatnih stopa dolazi do usporavanja investicija, koji će s jedne strane uticati na smanjenje crnogorskog izvoza i smanjenje domaće tražnje. Takođe posledice se mogu videti i u smanjenju broja turista sa Zapada, što će sve ovo ukupno neminovno dovesti do pada životnog standarda.

Literatura:

Uticaj svetske ekonomske krize na zemlje regiona

Ostavi komentar