Утицај друштвених мрежа на политичко понашање младих

Аутор: Јован Бабић

Питање младих у друштву увек је актуелна тема, јер се норме младих мењају са сваком генерацијом, као и њихово место у друштву. Промене које су настале са садашњом генерацијом младих огледају се у начину комуникације и преношења информација.
Начин преношења информација за старије генерације био је телевизија, радио и штампани медији током њиховог одрастања. Свој вредносни систем су изградили на основу вредности које су тада биле актуелне, а информације су добијали из тада доминантних извора информисања.

Неке ствари су се промениле

Садашња генерација младих променила је начин информисања, као и изворе информисања, у односу на њихове родитеље. Ово је изузетно важно, јер извори информисања имају утицај на начин живота људи. Сама промена се огледа у прелазу са традиционалних медија (ТВ, радио и штампани медији) на дигиталне медије, који су далеко приступачнији и лакши за коришћење. Дигитални медији су напреднији начин информисања од традиционалних, јер нуде далеко више — зато су их и лако заменили.
Телевизија и радио су нудили бесплатно и тренутно информисање, као што нуде и дигитални медији, али нису нудили готове и лако доступне информације као дигитални медији. Код дигиталних медија је лако пронаћи информацију која вам треба, док радио и телевизија имају свој план и програм, па морате да слушате целу емисију да бисте чули информацију која вам треба, као и што је било потребно у одређеном временском периоду да гледате емисију, јер нисте имали могућност репродукције садржаја.
Сада дигитални медији нуде све наведено — бесплатно и тренутно информисање, које нуде и традиционални медији, али и могућност репродукције садржаја у било ком временском периоду, као и лако проналажење информација које вам требају.
Пошто је постало релативно лако и јефтино да се праве медијски канали или канали за масовну комуникацију, број извора информисања је експлодирао на интернету. Сходно томе, утицај старих или традиционалних медија је опао, јер је број грађана остао исти, али је број извора информисања порастао.
Млади се сада доминантно информишу на дигиталним платформама, док су традиционални медији изгубили трку са дигиталним медијима. За старије људе, односно пензионере, ситуација је обрнута: доминантан извор информисања су традиционални медији, док дигитални медији губе трку са њима. Ова ситуација се мења и сваког дана имамо све више млађих генерација које се информишу на интернету, док се број старијих смањује. Овај тренд ће довести и до велике промене у политици у наредним годинама.

Развој дигиталних извора информисања у Србији

Сваки извор информисања има свој медијум кроз који се преноси, или можемо рећи инфраструктуру која се користи да би се информације пренеле.
Зато можемо видети како се развијају дигиталне платформе када погледамо која је инфраструктура неопходна да би била могућа комуникација путем дигиталних платформи. За коришћење дигиталних платформи потребни су уређаји који могу да користе интернет (компјутер, мобилни телефон), као и сам приступ интернету. Статистике за ове елементе показују следеће:
У Републици Србији 90,0% лица користило је интернет у последња три месеца, 4,2% испитаника користило је интернет пре више од три месеца, 0,6% пре више од годину дана, док 5,2% испитаника никада није користило интернет.
У последња три месеца интернет је коришћен следећом учесталошћу: више пута у току дана 89,8%, сваког дана или скоро сваког дана 7,0%, најмање једном недељно (али не сваког дана) 3,0% и ређе него једном недељно 0,2%.
Преко 84,7% интернет популације има налог на друштвеним мрежама (Facebook, Twitter).
Од укупног броја домаћинстава која поседују интернет прикључак, фиксну широкопојасну конекцију поседује 91,1% домаћинстава, док мобилну широкопојасну интернет конекцију поседује 78,8% домаћинстава.
У Републици Србији 71,8% лица у последња три месеца користило је рачунар, 6,0% га је користило пре више од три месеца, 8,8% пре више од годину дана, док 13,3% лица никада није користило рачунар.
Из свега наведеног можемо видети да многа лица у Србији или немају приступ интернету, или га ретко користе, или га, када га користе, не користе за информисање о политичким дешавањима. Такође, овде постоји образац да млади у потпуности користе интернет, док се пад употребе интернета види код групе старије од 55 година, при чему је тај пад све израженији што је групација старија. Такође, постоји видљива разлика у употреби интернета између градских и осталих места.
На крају, ова статистика показује да се преклапају начин на који се појединци информишу и њихове гласачке преференције, где особе које се информишу путем дигиталних платформи имају опозициону афилијацију, а особе које се информишу путем традиционалних медија имају афилијацију са владајућом партијом.
Ово је познат образац који се развио са развојем дигиталних платформи, које су омогућиле да и обичан грађанин може да постане извор масовног информисања, где је дистрибуција информација практично бесплатна и свака објава на друштвеним мрежама може да постигне милион прегледа, јер друштвене мреже омогућавају дифузију информација. Уједно, на друштвеним мрежама аутор информације може да остане анониман.

Колико људи се информише на друштвеним мрежама

Према Републичком заводу за статистику и документу „Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2025“, 90% особа до 74 године старости користи интернет, 84,7% користи друштвене мреже, а 83,8% чита новине.
Није укључено 532.337 особа старијих од 74 године, односно 8%. Статистика се односи на 92% популације Србије, без младих, односно 1.154.983 малолетних лица. Укупно, 1.687.320 лица није обухваћено истраживањем. Истраживање је спроведено на 4.959.683 људи, односно 74,6%.
Када узмемо у обзир да је 90% (4.463.714) користило интернет у последња три месеца, а од тога 90% (4.017.000) користи интернет више пута дневно, долазимо до податка да од 4.017.000 лица која свакодневно користе интернет, 83,8% (3.366.000) чита онлине новине, а 84,7% (3.402.000) користи друштвене мреже. Међу 532.337 особа старијих од 74 године које нису укључене у статистику, око 20% (106.000) користи друштвене мреже.
Укупно, 3.508.000 лица која свакодневно користе интернет има налог на друштвеним мрежама у Србији. Поседовање налога не значи да се неко бави политиком на том налогу, нити да га политика интересује; у ту групу спадају и присталице опозиције и присталице владајуће партије.
У Србији постоји 6,5 милиона уписаних бирача, али пошто велики број људи живи ван Србије, процена је да од 5,3 до 5,5 милиона бирача живи у Србији. Будући да имамо око 3,5 милиона бирача који користе друштвене мреже и интернет више пута дневно, а укупно око 5,5 милиона бирача, долазимо до закључка да око 2 милиона бирача уопште не користи друштвене мреже и не може да прати дешавања на њима.
С друге стране, постоји око 3,5 милиона лица која су на друштвеним мрежама, али нису сви тамо због политике, већ само део њих, па се поставља питање колики је тај део и у којој мери је „пумпање“ утицало на политичку активацију корисника друштвених мрежа.

Утицај „пумпања“ на политички активизам грађана на дигиталним платформама

Према подацима РЗС-а можемо тачно видети како је политички активизам утицао на грађане, јер је истраживање спроведено у другој половини фебруара 2025. године, када је „пумпање“ било на врхунцу. На следеће постављено питање грађани су се изјаснили:
Објављивање мишљења о грађанским или политичким питањима путем веб-сајтова или друштвених медија.

Учествовање у онлајн консултацијама или гласању ради дефинисања грађанских или политичких питања (урбанистичко планирање, потписивање петиција).

Можемо видети да се само 3% грађана прикључило „пумпању“, или можемо рећи да је број грађана који се бави политичким активизмом удвостучен у односу на 2023 годину. Овде видимо екстреман раст у категорији од 16 до 24, где је политички активизам порастао за скоро шест пута.

Примаран извор информисања

Осим видљивости информација, потребно је да те информације имају одређен утицај на особу. Информације са друштвених мрежа имају велику видљивост, али њихов утицај на особу је мали, јер људи већ имају одређену политичку позицију коју је тешко променити једном објавом.
Са друге стране, традиционални медији су изградили вредности које људи имају, као и наративе, тако да имају предност у одржавању тих наратива, као и у објашњавању целог контекста који је важан за информацију. Традиционални медији имају предност у односу на друштвене мреже, јер један пост на мрежама не може да објасни контекст нити да промени мишљење људи, док телевизијски формат нуди емисије у којима је могуће објаснити све што је важно за информацију и самим тим убедити људе далеко боље него једна објава на мрежама.
Поред пласирања информација, потребно је и креирати информације, а то је изузетно скупо и захтева много времена, тако да сада имамо ситуацију да се на друштвеним мрежама углавном само коментарише или преноси оно што је виђено на телевизији – тако да је извор информација и даље телевизија, док су мреже зависне од материјала које креирају телевизије.
Традиционални медији остају примаран извор информисања бирача у Србији из више разлога, а то су: креирање садржаја, континуирано информисање, потпуна видљивост код свих бирача, посебно старијих који немају друштвене мреже, репутација коју су раније изградили, као и наратив и навика коју су раније успоставили код гледалача.
Са друге стране, имамо нове канале информисања на друштвеним мрежама, али они још нису изграђени и само део популације користи те канале, пре свега млађи део. Многи пензионери не користе или мало користе друштвене мреже, док бирачи старији од 50 година чине више од половине бирачког тела у Србији.

Врхунац информисања на друштвеним мрежама

Google Trends је дигитални алат који прати популарност претраге одређеног термина на Google претраживачу, где се индексни поени рачунају релативно у односу на задати временски период и термин претраге. Ради наше анализе користићемо три термина који су се највише користили у претходном периоду „пумпања“, од 1. новембра 2024 до 2. маја 2026. године, а то су термини: протести, блокаде и студенти.

1 Извор: Google Trends

Укупан релативни индекс за три појма је био у јануару 155, фебруару 145, марту 149 и јулу 133.
Преглед популарности по недељама:

2 Извор: Google Trends

Детаљан преглед показује 244 поена у недељи пред 1. фебруар, затим видимо драстичан пад у првој недељи после 1. фебруара на 127 поена. Следећи врхунац популарности био је у недељи пред 15. март и износио је 197 поена.
Дакле, највећа заинтересованост грађана за актуелне догађаје била је у недељама пред 1. фебруар 2025. године, посебно у недељи пред сам скуп у Новом Саду. Тада је дефинисан термин блокада, као и будућност целог покрета. Тада су друштвене мреже први пут у историји Србије предводиле наратив о некој теми, потискујући у други план традиционалне медије.
Наравно, ово је могло само кратко да траје, али јануар 2025. године био је први месец у којем су дигиталне платформе диктирале републички наратив, а телевизија их је пратила.
Видљивост објава на друштвеним мрежама тада је била на историјском максимуму, а разлог за то било је понашање људи који су сами проводили далеко више времена на друштвеним мрежама покушавајући да се информишу о актуелном стању у држави. То је довело до рекордног броја прегледа објава на друштвеним мрежама и, самим тим, до претварања друштвених мрежа у основни извор информисања бирача.
Када је опала заинтересованост људи да се информишу о актуелним дешавањима на друштвеним мрежама, оне су се вратиле на позицију иза традиционалних медија. Ова „аномалија“ у систему информисања у Србији показује могући будући тренд у којем ће дигиталне платформе постати јачи извор информисања од традиционалних медија, али тек за 10 или више година.
Утицај на бирачко тело у Србији ће се променити у наредних 10 година, јер генерације младих које добијају право гласа користе дигиталне платформе за информисање, док се број старијих који се информишу путем традиционалних медија постепено смањује. Ово ће променити начин на који се води политика, а оно што смо назвали „аномалијом“ у јануару 2025. године ће постати нова нормалност на средњи временски период у политици.