Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института за политичке студије
Када се уђе у најпознатије француске књижаре у Паризу, поред бројних наслова о француској политици и њеним актерима, пре свега председнику Емануелу Макрону, уочава се да су Путин и Трамп, с правом, упоредо присутни, посебно од 2022. године. Француска перцепција Доналда Трампа већ на први поглед показује мешавину забринутости и критике, али и дубоке аналитичности. Телевизијске емисије где новинари, политичари, експерти, професори и научници размењују мишљења на различите теме политичког и друштвеног живота Француске и света, не могу се одржати а да се пажња не посвети Трампу, који је од почетка године својим потезима, од Мадура до актуелног рата САД, Израела и Ирана, знатно променио свет у коме живимо. У листу Le Monde феномен Трамп се најчешће тумачи као идеолошки пројекат који угрожава демократију, али и као парадоксални подстицај за Европу да се пробуди и преиспита сопствену позицију. Може се слично чути и у неким другим земљама, али овде имамо и неке специфичности у француским погледима које бисмо желели нагласити, а које можда могу бити једна коцкица у мозаику бољег разумевања историје коју живимо.
Француска штампа, посебно Le Monde, посматра други мандат Доналда Трампа као сложен и контрадикторан феномен: комбинацију агресивног економског национализма, политичке лојалности и неочекиваних глобалних ефеката. Трамп се не тумачи само као политички актер, већ као сила која преобликује односе између економије, институција и међународног поретка. Један од кључних елемената Трампове политике је протекционизам, који се најјасније види у увођењу високих царина на лекове. Ове мере, које могу достићи до и 100%, имају за циљ да приморају фармацеутске компаније да преместе производњу у САД. Француски аналитичари ту политику виде као део шире стратегије економског притиска у оквиру кога САД настоје да обнове индустријску базу. Међутим, овај приступ има и цену која се огледа у ризику од раста цена и тензија са савезницима, посебно ЕУ. Трампова администрација користи трговинске инструменте као средство политике, што доводи до ситуације раскида са досадашњим либералним поретком. Француска перспектива у контексту анализе Доналда Трампа посебно је усмерена на улазак у еру „економског суверенизма“, где свака велика сила настоји да контролише сопствене ресурсе и производњу.
Још у јеку кампање за америчке изборе 2024. године, Француска је са пажњом пратила могућност повратка Доналда Трампа на чело САД у контексту климатских и еколошких политика и договора који су били интензивни у претходној администрацији, али и камен спотицања у мандату Доналда Трампа. Ово је био један поглед, не толико присутан у другим државама, а дубљу анализу француски експерти су наставили и након његовог другог избора. Иако Трампова администрација често негира климатске промене и подржава фосилна горива, неки француски експерти тврде да управо та политика може имати неочекиван ефекат: убрзање енергетске транзиције у другим деловима света. Наиме, повлачење САД из климатских иницијатива може подстаћи Европу и друге актере да преузму лидерску улогу и убрзају сопствене реформе. Тако се Трамп, и у другом мандату супротстављен зеленој политици, у француским анализама појављује као њен савезник.
Један од најупадљивијих аспеката Трампове политике, из француске перспективе, јесте однос према науци. Према анализама научника и интелектуалаца, у Сједињеним Државама долази до систематског поткопавања научних институција: смањења финансирања, тематске цензуре и политичког мешања у истраживања. Овакав приступ не доживљава се само као унутрашњи амерички проблем, већ као глобални изазов, јер је америчка наука од Другог светског рата стуб светског знања. Француски аутори упозоравају да би Трампов заокрет у научним политикама могао да има далекосежне последице по демократију, јер се подрива сама идеја истине засноване на доказима. Ипак, интересантно је и да француски научници сматрају да пример САД може деловати као „педагошки шок“ за Европу. Ово је за њих позив да се бране научне вредности, образовање и критичко мишљење. У том смислу, Трамп постаје негативан узор који подстиче мобилизацију.
Битан аспект у француској јавности када је реч о Трампу јесте и институционална динамика унутар САД. Пад моћи личности блиских Трампу, попут високо позиционираних функционера који су показивали изузетну лојалност, тумачи се као доказ нестабилности система заснованог на личним односима, а не на институционалним правилима. Такав модел власти, у коме је лојалност важнија од компетенције, доводи до честих политичких потреса и слабљења институција. Смена министарке правде Пем Бонди и контрадикторни говори о рату у Ирану случајеви су који се у француској штампи и стручним анализама узимају као примери дубљих структурних проблема: слабљења институција и одсуства јасне стратегије. Иако је Бонди важила за једну од најлојалнијих Трампових сарадница, смењена је јер није испунила очекивања, посебно у процесуирању политичких противника и управљању осетљивим случајевима. Као други најчешћи пример Трампове политичке нестабилности препознаје се његов дискурс о рату у Ирану. Француски аналитичари истичу да су његови говори пуни контрадикција јер упоредо најављује жестоке нападе, тврди да су циљеви већ постигнути и избегава да понуди јасну стратегију завршетка конфликта. Наглашава се да реторичка недоследност ствара несигурност међу савезницима, подрива кредибилитет САД и повећава ризик од ескалације сукоба. Француски медији наглашавају да се политика заснована на импулсивним одлукама и променљивим порукама тешко може сматрати одрживом стратегијом у сложеним међународним кризама.
Француска перспектива не види Трампа само као политичара, већ као симбол једне нове фазе у светској политици у којој институције уступају место личности, а стратегију замењује импровизација. У таквом свету, највећи изазов није само разумети Трампа већ се прилагодити последицама његове политике. Отуда су интересантне и француске анализе које се односе на идеологе трампизма. Они се не виде као класични мислиоци, већ пре као актери који користе идеје ради политичке мобилизације. Француски аналитичари и коментатори у емисијама на радио-станицама и телевизији тако постављају питање да ли је реч о истинској интелектуалној струји или о идеолошкој конструкцији која само служи оправдавању политичке моћи. У том контексту, трампизам се тумачи као део ширег тренда популизма, који доводи у питање институције, експертизу и саму улогу истине у јавном простору.
Трампова политика делује као огледало нове епохе — нестабилне, конфликтне, али и пуне могућности за преиспитивање и трансформацију. Његове одлуке изазивају реакције које мењају понашање других држава, компанија и институција. ЕУ, суочена са америчким притиском, почиње да размишља о сопственој безбедносној, индустријској и здравственој суверености, као и о јачању свих капацитета. Француска перспектива Трампове политике није једнострана и није само усмерена ка НАТО перцепцијама сарадње и сада актуелних Епстинових фајлова. Он се не посматра искључиво као претња, већ као симптом дубљих промена у савременом свету: кризе поверења у институције, успона идеологије над знањем и трансформације глобалних односа. Истовремено, француска перспектива посматрања његових потеза наглашава да Трампова политика делује као катализатор јер приморава друге да реагују, прилагоде се, а можда и да постану снажнији. Французи шаљу и једну важну поруку кроз текстове у штампи и анализе Трампове политике. Наглашавају да будућност науке, демократије и енергетске транзиције не зависи само од једног политичког лидера, већ од способности друштава да одговоре на изазове. У том смислу, Трамп није само непредвидив и жовијални политички феномен већ је и огледало савременог света.
Остави коментар