Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Талин, престоница Естоније, град је чији се историјски центар који потиче из средњег века, налази на листи светске баштине UNESCO. Ипак, његова лепота не лежи само у његовој историји. Талин је један од најзеленијих градова у Европи, са многим парковима и другим зеленим површинама распоређеним по престоници. То га је довело до освајања награде Европске комисије за Зелену престоницу Европе за 2023. годину. Као победник, Талин је добио новчану награду од 600.000 евра као подршка реализацији будућих зелених пројеката.
Европска комисија је покренула награду за Зелену престоницу Европе 2008. године. To je награда која се додељује европским градовима који предњаче у еколошки прихватљивом градском животу. Приликом рангирања пријављених градова врши се процена следећих индикатора:
– Квалитет ваздуха;
– Квалитет воде;
– Биодиверзитет, зелене површине, одрживо коришћење земљишта;
– Отпад и циркуларна економија;
– Бука;
– Климатске промене: Ублажавање и енергетске перформансе;
– Климатске промене: Адаптација;
Идеја о Европској зеленој престоници првобитно је зачета на састанку у мају 2006. године управо у Талину. Награда је резултат иницијативе коју је покренуло 15 европских градова (Талин, Хелсинки, Рига, Виљнус, Берлин, Варшава, Мадрид, Љубљана, Праг, Беч, Кил, Котка, Дартфорд, Тарту и Глазгов) и Удружење естонских градова, који су Европској комисији поднели Меморандум из Талина, предлажући оснивање награде којом се награђују градови који предњаче у еколошки прихватљивом урбаном животу. Прва награда је додељена Стокхолму за 2010. годину, а сваке године од тада се један европски град бира за Европску зелену престоницу.
Награде Европске комисије за зелене градове укључују две титуле. Европска зелена престоница за градове са преко 100.000 становника и Европски зелени лист за мање градове најмање 20.000 становника. Градови победници укључују своје грађане у ову транзицију, побољшавају урбану средину, боре се против загађења и ублажавају и припремају се за већу отпорност на климатске промене. „Зеленији“ град је место које привлачи инвеститоре, туристе и пружа бољи квалитет живота својим грађанима. Награда је отворена за државе чланице ЕУ, земље кандидате за чланство у ЕУ, Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарску.
Талин је главни град Републике Естоније и највећи град по броју становника. У њему живи једна трећина становништва земље. Захваљујући свом приобалном положају и томе што је главни град, Талин је раскрсница поморских, ваздушних, железничких и друмских мрежа. Његова обална граница је само мало краћа (46 км) од копнене границе (59 км). Море је у великој мери утицало на развој Талина, као и на његово природно окружење. Овај центар Ханзеатске лиге са стратешки повољним положајем за трговину стекао је своје градске привилегије још 1248. године. Као драгуљ средњовековне архитектуре, Стари град је 1997. године добио признање за место у оквиру светске баштине УНЕСКО-а. Што се тиче формирања града, јединствено је то што је мрежа паркова успостављена на бастионском појасу око Старог града очувана. Тренутно, Талин има 231 м² површина са зеленим покривачем по глави становника.
Талин карактерише разноврсна природа његових пејзажа који истовремено служе као станишта за ретке врсте. Најистакнутији копнени облик природног окружења је Балтички клинт (седиментна литица која представља активан облик рељефа који се протоком времена постепено повлачи) са највишом тачком од 48 м унутар граница Талина. Скоро 19,5% површине Талина је покривено подручјима заштићеним на националном и локалном нивоу. Локације укључене у мрежу заштићених подручја Натура 2000 покривају 8,2% територије.
Интензивна стамбена изградња у Талину трајала је од 1960-их до 1980-их. Током овог периода, успостављена је и мрежа од четири типа јавног превоза (аутобуси, трамваји, тролејбуси и возови). Као и у многим другим секторима, грађевинска активност је достигла врхунац у другој половини 1990-их, вођена обнављањем независности Естоније 1991. године. Данас, општинско земљиште чини мање од трећине (31,1%) власништва над земљиштем, а већи део је покривен јавним путевима и друштвеном инфраструктуром (школе, вртићи, болнице). Већина стамбеног простора (97,07%) је у приватном власништву. То поставља значајна ограничења у планирању коришћења земљишта за разлику од многих других европских градова.
На почетку 20. века, Талин је постао индустријски град. Индикатори животне средине су се побољшали када су велики загађивачи ваздуха и потрошачи воде, као што су фабрика целулозе и папира, фабрика фосфорита, индустријске котларнице и фабрике, затворени у центру града почетком 1990-их. У то време, није било пречишћавања отпадних вода због недостатка канализационог система – чак ни крајем 1990-их, приближно 20% територије Талина није било покривено канализационим системом. Тренутно се у Талину пречишћава 100% отпадних вода, а индикатори пречишћене воде испуњавају све релевантне захтеве. Упркос потоцима, јарцима и одвојеној атмосферској води која се улива у приобално море, квалитет воде је добар, а две плаже за купање су добиле еко-сертификат Плава застава.
Талин је уложио велике напоре да поново отвори град према мору и поново открије свој изгубљени идентитет приобалног града. Током последњих деценија, град је створио многе могућности за своје становнике да шетају или проводе време поред мора. Талински поморски дани се одржавају сваке године, а град учествује у међународним пројектима Балтичког мора. Процес обнављања идентитета Талина као приморског града је континуирани процес. Како су током совјетског времена приобална подручја била затворена, а њихов развој ограничен; њихово претварање у вредне животне и рекреативне четврти биће значајан и инспиративан изазов за град у наредном периоду. Потребе града за водом углавном се покривају површинским водама, тј. 88% се снабдева преко постројења за пречишћавање воде из језера Улемисте, а 12% из подземних вода. Језеро Улемисте (9,8 км²) је највеће унутрашње водено тело Талина. Како је град растао, људске и развојне активности, изградња путева и пословање аеродрома у близини језера су се повећавали, као и ризици за овај извор воде за пиће. Ипак, квалитет воде је остао висок. Укупна потреба за водом је 136,4 литра по глави становника дневно.
Као и у другим градовима, експоненцијални раст власништва аутомобила, изградња солитера у центру града и урбано ширење довели су до повећаних потреба за мобилношћу, недостатка паркинг места у центру и смањења броја корисника јавног превоза. Већи број аутомобила изазвао је неколико проблема с обзиром да емисије из саобраћаја чине већину емисија угљеника у Талину. Ради промоције јавног превоза, град је имплементирао посебне траке и систем приоритета за јавни превоз и нуди бесплатан јавни превоз за становнике града од 2013. године. Позитивни развој догађаја догодио се и у индустрији грејања. Док су почетком 1990-их доминирали угаљ и мазут, средином 1990-их заменио их је природни гас, што је смањило емисије сумпор-диоксида. Сада је град Талин усмерен ка коришћењу обновљивих горива. Старе котларнице замењене су постројењима која користе дрвну сечку и отпад и повезана су на градски систем даљинског грејања. Систем даљинског грејања датира из 1959. године, стога је стар већ више 60 година. Одвојено сакупљање отпада почело је у Талину 1999. године као пилот програм. Тренутно се више од 50% комуналног отпада сакупља у Талину одвојено, док се само 6% отпада одлаже на депоније. Пошто приближно трећина естонског становништва живи у Талину и доприноси скоро половином (49–50%) естонског бруто домаћег производа, град у великој мери користи животну средину. Што се тиче путовања на посао, Талин је водећа дестинација у Естонији. На основу података из 2019. године, 60.000 људи свакодневно путује у Талин на посао, студије или друге свакодневне активности, док 40.000 људи путује из Талина.
Талин је живахан светски град у коме људи цене креативност, самостално напредовање и праћење својих тежњи. Од 1. јануара 2020. године, на сваких 100 становника било је 24,3 предузећа. Према издању финансијског часописа о страним директним инвестицијама – FDI за 2020/2021, Талин се налазио на 8. месту на укупној листи средње великих европских градова. То је место где људи тестирају мале идеје и развијају их у велике тако што се не плаше неуспеха, већ уче и доносе закључке. Овде се зелене иновације испреплићу са дигиталним иновацијама, а настају светски познате приче о успеху нових приступа, радова и предузећа. Као што је карактеристично за дигиталну земљу, престоница је фокусирана на развој паметног града. Током 2019. године, Талин је освојио међународну награду UNESCO-а и Netexplo-а „Smart Cities 2020“ у категорији дигиталног развоја. Да би се боље спојиле стручност са предузетништвом, постоје две важне установе: Талински научни парк Технопол у коме образовне институције комуницирају са новоразвијеним, као и растућим технолошким компанијама, и град Улемисте развијен на основу концепта паметног града.
Талин је атрактивна туристичка дестинација која годишње дочекује преко три милиона страних посетилаца. Према броју посета (приближно пола милиона туриста са крузера), Талин је трећа најпосећенија лука за крузере на Балтичком мору, после Копенхагена и Санкт Петербурга. Градом Талином управљају градско веће и градска влада. Градско веће Талина бира се народним гласањем на четири године. Талин има осам округа подељених на квартове. Многи од њих имају невладине друштва суседства која се баве побољшањем животног окружења у свом подручју. Талин има добро развијене е-услуге без папира које су становницима лако доступне путем градске веб странице и регистарских служби. Званични документи и градски прописи се такође обрађују без папира. Штавише, интеракција између градских агенција, као и са државним агенцијама, предузећима и организацијама је електронска. Град нуди бесплатан Wi-Fi у свим градским окрузима на 40 јавних приступних тачака.
Од 2020. године, Талин је члан 17 међународних организација и контакт мрежа, укључујући EUROCITIES (Унија европских градова), Унију градова Балтичког мора (UBC), Форум интелигентних заједница (ICF), Светску федерацију туристичких градова (WTCF), POLIS (транспортна мрежа европских градова и региона), Мрежу градова без пестицида, Маркетинг европских градова (ECM), Европски градови против дрога (ECAD) и друге. Талин се придружио Споразуму градоначелника и његовој иницијативи „Градоначелници се прилагођавају“ и започео је припреме за придруживање иницијативи Европске комисије „Споразум о зеленим градовима“. Талин је такође град Универзитета и културе. Талин је са финским градом Туркуом 2011. године поделио част да буде Европска престоница културе.
Остави коментар