Светске економске кризе-појам, цикличност кризе, узроци настајањa, типови кризе, санација и историjски преглед

query_builder

Светске економске кризе-појам, цикличност кризе, узроци настајањa, типови кризе, санација и историjски преглед

Први део

 

Глобална економска криза је економски сценарио када економије земаља широм света показују негативне трендове привредне активности и када је стопа БДП изражен у облику негативних бројева:

  1. постоје различита тумачења када су земље ушле у рецесију;
  2. велики проблем представља недостатак ликвидности и све земље покушавају да реше овај проблем различитим кризним мерама;
  3. ове кризне мере обухватају мере фискалне, монетарне и економске политике.

 

Eкономске кризе су стални пратилац човека и појављују се од најранијих облика друштвеног организовања и обично остављају велике последице на разне аспекте становништва, попут: мањих или већих промена државног уређења, расподеле богатства, безбедносних изазова земље, културе, миграција, општег благостања становништва и сл. У најранијој историји, кризa се испољавала у недовољној количини хране, што је за директну последицу имало миграције становништва. Када се говори о кризи, људи је на различите начине појмовно одређују, па се може чути: финансиjска криза, криза производње, економска криза, предратна криза, за последњу се често појмовно чује и хипотекарна криза, криза неолиберализма, криза америчке хегемоније и сл.

Сама реч криза, потиче од грчке речи Krisis, што значи прекретница, а под појмом финансиjске кризе, подразумева се процес општег континуираног пада тржишне цене финансиjских инструмената, на одређеном тржишту. А импликације овог пада су, пре свега, у данашњем модерном свету, пад цене акција, што за директну последицу има пад производње истих компанија, а као последицу има раст незапослености, а што најдиректније утиче на пад животног стандарда и остале сегменте.

До пада цене акција обично долази због повећања понуде у односу на тражњу, у дужем временском периоду. Оваква неусклађеност између понуде и тражње јавља се из претежно два разлога, а то су: да инвеститори немају средства или не желе да та средства улаже у хартије од вредности. Дисхармонија надаље доводи до смањена производње роба и услуга и њихове понуде на тржишту. Ако, при непромењеној тражњи понуда опанде, то неминовно води до раста инфлаторних утицаја, услед чега новац губи своју дотадашњу вредност, што за последицу има  пад курса домаће валуте у односу на страну, односно треба издвојити више домаћег новца за куповину стране валуте.

Цикличност кризе

Николај Кондратијев је први дошао до закључка у економској теорији да је привреда подложна економским циклусима, који се временом ритмично понављају, односно успонима и падовима. Значи, када су привредне активности најзнажније, тада је целокупна привреда у полету, а кад су привредне активности најслабије, тада привредне активности достижу дно и то се назива депресија (рецесија), затим долази опет до опоравка и поновног раста. Фазу полета карактерише врло снажна производња и роба и услуга, понуда на тржишту је огромна и сви сегменти тржишта су попуњени, а тражња је изузетно јака, као последица пуне економске запослености и снажне куповне моћи потрошача. У овом периоду однос између понуде и тражње, односно производње и потрошње производа и услуга, је у највећој мери уравнотежен. У овом периоду влада стабилност на монетарном тржишту и инфлација је врло ниска, а често је и нема. На тржишту хартија од вредности, тражња за вредносним папирима углавном је задовољена. У фази полета, вредност хартија од вредности је обично изнад номиналне вредности хартија од вредности. Обрнуто се дешава када привредни циклус уђе у своју другу фазу и достигне дно, односно привреда се нађе у рецесији (депресији). Између две главне фазе привредног циклуса, налазе се прелазне фазе.

Фаза побољшања стања у привреди, након депресије, назива се успон (оживљавање), а фаза погоршања, након полета, назива се криза.

У фази успона производња расте настојећи да задовољи стално растућу потрошњу. На финансијском тржишту, то се испољава кроз озбиљан раст цена хартија од вредности, пре свега акција.

У фази кризе, дешава се обрнути процес. Криза и депресија, међутима, стварају услове за нов успон, јер се у њима из конкуренције избацују прескупи и преслаби такмичари, уводе се нова технолошка достигнућа, спроводи се штедња и рационализација.

Узроци настајања

 

Узроци настајања криза се могу сврстати у две велике групе

Прву групу чине узроци заједнички са привредним кризама уопште, јер је финансијска криза обично само израз привредне кризе на финансијском тржишту. О овим узроцима постоје бројне теорије у економији, попут: монетарних теорија, техничких теорија и политичких теорија.

  1. Монетарне теорије као узрок настајања кризе виде у видеу ниским или високим каматним стопама, затим неконтролисаном повећању и смањењу количине новца у оптицају, путем кредитирања привреде, услед чега долази до инфлације и кочења привредних активности.
  2. Техничке теорије тврде да до економске криза долази услед увођења нових ефикасних технологија у сам процес производње. Тиме се повећава незапосленост, услед чега опада куповна моћ потрошача, упркос повећању производње.То доводи до дисхармоније између понуде и тражње на тржишту, што за последицу тера произвођаче на снижавање цена, које кад пређу извесну доњу границу чини даљу производњу неисплативом.
  3. Политичке теорије откривају узрок криза у неодговорном понашању политичара, који манипулишу пореском и монетарном политиком.

Друга група су посебни узроци, својствени само финансијским кризама. Финансијска криза може да буде и узрок целокупне привредне кризе, као што се то десило са највећом светском кризом у историји од 1929. до 1933. године.

Тада су САД и Француска увећале своје златне резерве, знатно изнад својих потреба у међународним плаћањима. Тиме су изазвале оскудицу злата на међународном тржишту, јер су у сопственим трезорима својих централних банака имале око три четвртине тадашње укупне количине злата у свету. То је даље онемогућило трговце из осталих земаља, да дугове исплаћују куповином злата од домаћих банака и његовом предајом повериоцима кад год нису могли да дугове исплате уговореном валутом поверилачке државе. То је принудило остале државе да укину законе, којим су гарантовале имаоцима кованица и новчаница њихову замену за прописану количину злата, чиме је срушен до тада важећи међународни систем плаћања.

Типови Криза

 

  1. Први тип криза су такозване цикличне кризе или кризе хиперпродукције. Овакав тип кризе је још у својим радовима описао Карл Маркс. Ове кризе настају као последица вишка производње, што за директну последицу има неравнотежу између понуде и тражње за робом и услугама. Дисхармонија између производње и потрошње, пре или касније мора да доведе до дисбаланса индустриjске производње, што у крајњој линији има за последицу масовно отпуштање и пад животног стандарда и општег благостања. Обично, економске кризе ове врсте не трају предуго, јер се економски систем полако опоравља, што за директну последицу има економски раст.
  2. Други тип економске кризе, је криза либералног економског модела управљања. Овај тип кризе се развио у Сједињеним Америчким Државама, након укидања златног стандарда. Америчка влада је тада девалвирала долар и прекинула везу између долара и злата. Као последица тих мера, дошло је до пада реалних зарада радника, веће инфлације и пада БДП. Овакви потези су довели до тога да у касним 70-им долази до повећавања масе долара, или како то присталице монетарне теорије називају „пумпање привреде штампањем долараˮ. Овај вишак ликвидности је коришћен у финансиском сектору, како би тај сектор остварио огромне профите. Овакви потези су довели до тога, да је америчка влада константно смањивала каматне стопе и тиме омогућила да кредити буду најјефтинији икада, дуго времена је референтна каматна стопа у Америци се креталa око 1%. Све ово се радило са циљем стварања нове вештачке тражње, а највећа потреба за новим кредитима је било рефинансирање постојећих. Као резултат свега овога, средином 2000, америчка економија је дошла до ситуације, у којој је највећи део тражње, стимулисан искључиво стално путем рефинансирања кредитних средстава.
  3. Трећи тип кризе је назван по економистима „Неоконзервативцимаˮ. Ова криза настаје због недостатка ефикасности капитала.Наведени економисти у стручним расправама полазе од чињенице да спирала научно-технолошког прогреса, неминовно води до продубљивања поделе рада, а да као последица свега тога долази до захтева за већим обимом тржишта. Ово даље има за последицу стицање веће контроле или тржишног удела на том тржишту, или у другим областима производње.

 

Санација криза

У случају финансиjске кризе, држава излечење економије може да спроведе, увођењем различитих мера економске и монетарне политике. На пример, побољшање се може постићи снижаванјем јавних расхода, разним пореским подстицајима за улагања, затим снижавањем пореза и на тај начин растерећивање привредних субјеката, покретањем великих јавних капиталних радова, како би се генерисало повећавање стопе запослености. Такође, могуће је да се предузму и друге мере, као што је ограничење у спољној и унутрашњој трговини, забрана даљег повећања цена, забрана повећања зарада, па и привремено обустављање трговине у берзама. У погледу монетарне политике може да се ради на повећавању или смањењу количине новца у оптицају, у зависности од ситуације, затим такође у зависности од ситуације могу да се повећавају или смањују каматне стопе, кроз смањење или повећавање референтне каматне стопе у Централној Банци, затим обавезивање банака према Централној Банци на повећање или смањење готовинске резерве у својим фондовима, или продајом односно откупом државних вредносних папира. Укупност свих тих мера може да доведе до стабилизације на тржишту стабилизацију и покретање новог раста привредног циклуса.

 

Литература:

 

  1. Миленко Џелетовић; Финансијска Тржишта; Беопринт-Петровић, Београд; Београд, 2007. године
  2. Мисхкин С. Фредериц: монетарна Економија, Банкарство И Финансијска Тржишта, Београд, Дата Статус, 2006. године
  3. Војин Бјелица; Божидар Раичевић; Марко Радичевић; Благоје Бабић; Станко Радмиловић; Финансије У Теорији И Пракси; Стyлос Д. О. О. Нови Сад; Нови Сад, 2006. године
  4. Периша Ивановиц, Новац И Банкарство, Фабус 2006/07. година.
  5. Ћировић, Милутин: финансијска Тржишта – Инструменти, Институције, Технологије, Београд, Научно Друштво Србије, 2007. године
  6. http://www.psinvest.rs/merderi#4
  7. https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0

 

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language