Аутор: мср Маријана Јелисавчић Карановић, књижевни критичар
Закључак Балзаковог романа Чича Горио и целокупне анализе сукоба два света може се најбоље сагледати кроз његову основну идеју: друштво се не приказује као апстрактан појам, већ као жив организам који се најјасније разуме кроз судбине појединаца. Балзак не говори о друштву уопштено, већ га „разлаже“ на конкретне људе, њихове животе, изборе, падове и успоне. Због тога су ликови у овом роману више од појединаца – они су представници читавих друштвених слојева, вредносних система и историјског тренутка у ком живе. Кроз судбину чиче Горија Балзак приказује трагедију човека који верује у идеал породице и безусловне љубави, али завршава као жртва друштва које те вредности више не препознаје. Његов живот показује да у свету у коме новац постаје мерило свега, чак и најдубља људска осећања могу бити потиснута, искоришћена и на крају одбачена. Горио није само трагични отац – он је симбол старог система вредности који се распада под притиском новог друштвеног поретка. Његова смрт – усамљена и заборављена, није само лична трагедија, већ и слика друштва које је изгубило способност саосећања.
С друге стране, кроз лик Ежена де Растињака представљен је процес формирања новог човека у том истом друштву. Његов развој – од идеалисте до човека који прихвата правила игре – показује како друштвена средина обликује личност. Он није рођен као неморалан, нити је по природи покварен, већ га сам систем у ком живи постепено усмерава ка компромисима. Растињак тако постаје симбол нове генерације која схвата да се у друштву не опстаје искључиво врлином, већ прилагођавањем, хладним прорачуном и прихватањем правила која често противрече моралу. Он поставља важно питање: да ли је човек слободан у својим изборима, или је његово понашање условљено друштвом у ком живи?
Када се посматрају сви ликови пансиона госпође Вокер, уочава се како Балзак не приказује само две супротне крајности, већ читав спектар људских судбина у једном простору. Пансион постаје модел друштва у малом, где сваки станар представља одређени тип личности, односно одређени друштвени положај. Ту се јасно види да су социјалне разлике дубоко усађене и да одређују начин живота, размишљања и моралне изборе појединца. Балзак на тај начин показује да друштво није само позадина догађаја, већ активна сила која обликује судбине људи. Посебно је важно разумети да у Чичи Горију нема случајних жртава и случајних победника. Сваки лик део је система у ком опстају они који умеју да се прилагоде, без обзира на цену коју морају да плате. Вотренов лик додатно појачава ову идеју, јер он отворено формулише правила тог света: успех се не заснива на моралу, већ на моћи, хладноћи и спремности да се прекрше друштвене норме. Тако Балзак показује да је друштво само по себи амбивалентно – оно истовремено осуђује неморал, али га у пракси награђује ако води ка успеху.
Овај роман открива дубоку критику буржоаског друштва XIX века, у ком се новац појављује као централна вредност и мера свих односа међу људима. Љубав, пријатељство, па чак и породичне везе, постају условљени материјалним интересом. Балзак тиме указује на парадокс модерног друштва: оно напредује економски и друштвено, али истовремено губи моралну стабилност и хуманост. У том систему појединац је често приморан да бира између личног интегритета и друштвеног успеха. Због тога се Чича Горио може читати као роман о друштву кроз појединца, али и о појединцу кроз друштво. Сваки лик је истовремено и жртва и производ свог окружења. Балзак не нуди једноставне одговоре нити једнозначне осуде, већ приказује сложену мрежу односа у којој се људске судбине непрестано преплићу. Та комплексност чини његово дело изузетно модерним и блиским савременом читаоцу.
Основна порука романа може се сажети у мисао да друштво обликује човека, али да човек својим изборима истовремено открива истину о друштву. Кроз судбину чиче Горија уочавамо цену слепе љубави у свету без захвалности, а кроз лик Растињака рађање новог типа човека који учи да преживи у таквом свету. Између њих стоји читаво друштво као главни, невидљиви јунак романа – друштво које награђује моћ, а кажњава слабост, друштво које обликује судбине, али се истовремено и само разоткрива кроз њих. Зато Балзаково дело превазилази оквир једне приче о породици или једном младом студенту. Оно постаје широка слика једног историјског тренутка, али и универзална анализа друштва у ком се вечито сукобљавају морал и интерес, идеали и стварност, појединац и систем. У том сукобу лежи трајна вредност романа, јер он не говори само о Француској XIX века, већ о сваком друштву у ком човек покушава да пронађе своје место између онога што јесте и онога што мора да постане да би преживео.
Чича Горио заузима изузетно важно место како у француској тако и у светској књижевности, пре свега зато што на веома јасан и снажан начин приказује сукоб два света – света моралних вредности и света материјалних интереса. У француској књижевности XIX века ово дело представља један од кључних примера реализма, правца који настоји да прикаже стварност без улепшавања, ослањајући се на детаљно посматрање и проматрање друштва и психологије ликова. Балзак је међу првима показао да се друштвене промене не могу разумети без уласка у свакодневни живот појединца, његове борбе, амбиције и моралне дилеме.
У контексту француске књижевности, Чича Горио често се посматра као једно од централних дела Балзаковог циклуса Људска комедија, али и као роман који најјасније приказује његову идеју о друштву као систему у ком новац постаје главна покретачка сила. У поређењу са ранијим књижевним правцима, нарочито романтизмом, Балзак прави велики заокрет: уместо идеализованих јунака и наглашене емоционалности, он уводи обичне људе, смештене у конкретне друштвене околности, чије судбине зависе од економског и социјалног статуса. Кроз сукоб два света у овом роману француска књижевност добија нову димензију – постаје средство друштвене анализе и критике. Посебан значај дела огледа се у томе што Балзак не приказује сукоб између добра и зла у класичном смислу, већ између два система вредности која се сударају у истом друштву. Са једне стране је свет чиче Горија, заснован на породичној љубави, пожртвованости и веровању у морал, а са друге париско друштво које функционише по законима интереса, новца и друштвеног престижa. Овај реалистички приступ омогућио је да роман постане један од најважнијих примера како књижевност може осветлети дубоке друштвене промене.
У ширем европском контексту, Чича Горио имао је огроман утицај на развој реалистичког романа. Балзак је својим романом одјекнуо у делима многих потоњих аутора, јер је показао да се књижевност може бавити сложеним друштвеним питањима, а не само индивидуалним судбинама. Руски писци као што су Достојевски и Толстој, примера ради, развијали су сличан приступ у својим романима, усмеравајући пажњу на унутрашње сукобе у оквиру строгих друштвених оквира. Такође, енглески и други европски реалисти преузимају од Балзака идеју да друштво мора бити приказано у свој својој сложености, укључујући и његове најтамније стране. Сукоб два света у Чичи Горију има и универзални карактер, што је један од разлога његове дуготрајне вредности у светској књижевности. Иако је радња смештена у Париз XIX века, основни проблеми које роман отвара – сукоб морала и интереса, љубави и новца, појединца и друштва – присутни су у готово сваком времену и простору. Због тога се ово дело не чита само као историјски приказ француског друштва, већ и као општа слика људског понашања у условима друштвене неједнакости. Посебно је значајно то што Балзак кроз овај сукоб не даје једноставне одговоре, већ приказује сложеност избора са којима се ликови суочавају. Чича Горио остаје веран својој љубави до краја, али бива сломљен од стране друштва које ту љубав не препознаје. Растињак, с друге стране, прихвата правила тог истог друштва како би у њему опстао. На тај начин роман показује да су појединци често приморани да бирају између личног морала и друштвеног успеха, што представља једну од кључних тема не само француског реализма, већ и светске књижевности уопште.
Због свега тога, Чича Горио може се сматрати једним од темељних дела модерног романа, који је поставио стандарде за приказивање друштва у књижевности и отворио пут бројним каснијим ауторима који су наставили да истражују однос између појединца и друштвених сила. Његова вредност лежи у томе што и данас, читајући га, можемо препознати исте механизме друштвеног притиска, амбиције и моралних дилема, што доказује да је Балзаков приказ сукоба два света универзалан и трајно актуелан.
Литература
Балзак, Оноре де (2024). Чича Горио. Прев. Јелисавета Марковић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Остави коментар