Srbija i Poglavlje 26

Autorka: dr Jelena Todorović Lazić

U okviru procesa pregovora za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji 27. februara 2017. godine, u Briselu na Međuvladinoj konferenciji otvoreno je i privremeno zatvoreno Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura. U zajedničkoj poziciji Evropske unije za Poglavlje 26, u delu koji se odnosi na kulturu, stoji da su „ciljevi Srbije u oblasti kulture u velikoj meri u skladu sa ciljevima EU“. Pored ove opšte ocene, EU konstatuje da u Srbiji ne postoji nacionalna Strategija za razvoj kulture i da je predviđeno njeno usvajanje do kraja 2017. godine (što se realizovalo tek tokom 2020.  godine). Prema novoj metodologiji, Poglavlje 26 se nalazi u trećem klasteru (Konkurentnost i inkluzivni rast) zajedno sa još 7 poglavlja – Nauka i istraživanje, Ekonomska i monetarna unija, Carinska unija, Informaciono društvo i mediji, Socijalna politika i zapošljavanje, Oporezivanje i Preduzetništvo i industrijska politika.

EU konstatuje puno učešće Srbije u programu EU Kreativna Evropa, uključujući i osnivanje deska „Kreativna Evropa“ u Beogradu u cilju promocije programa, kao i angažovanje srpskih kulturnih i audio-vizuelnih operatora u ovim aktivnostima.

S obzirom na dobar nivo pripremljenosti Srbije u oblasti kulture, i ograničeni obim i posebnu prirodu obaveza koje proističu iz pravnih tekovina EU u okviru ovog poglavlja, EU smatra da nisu neophodna merila za privremeno zatvaranje ovog poglavlja i da u ovoj fazi, ovo poglavlje ne zahteva dalje pregovore. Praćenje napretka u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i njihovog sprovođenja nastaviće se tokom pregovora. EU naglašava da će posvetiti posebnu pažnju praćenju svih specifičnih pitanja radi obezbeđivanja potpune usklađenosti Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti obrazovanja i kulture, kao i obezbeđivanje administrativnih kapaciteta Srbije i njenih kapaciteta za upravljanje programima EU u ovoj oblasti. Posebno treba razmotriti veze između ovog poglavlja i drugih relevantnih pregovaračkih poglavlja. Konačna ocena usklađenosti srpskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i njenih kapaciteta za sprovođenje može biti data samo u kasnijoj fazi pregovora.

Kada je reč o kulturnoj politici, države članice treba da zastupaju načela sadržana u članu 167 Ugovora o funkcionisanju EU, a naročito da obezbede da njihove međunarodne obaveze omoguće razvoj i sprovođenje politika i instrumenata usmerenih na očuvanje i unapređenje kulturne raznolikosti. U skladu sa ovim načelima, Konvencija UNESCO o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza iz 2005. godine, predstavlja glavni element pravnih tekovina u oblasti kulture. Evropska komisija je 2007. godine usvojila dokument pod nazivom Evropska agenda za kulturu u globalizovanom svetu. On uvodi posebni dijalog sa sektorom kulture uz otvoreni metod koordinacije, kako bi se sprovele tri grupe ciljeva: 1. kulturna raznolikost i interkulturalni dijalog; 2. kultura kao katalizator za kreativnost i 3. kultura kao ključna komponenta u međunarodnim odnosima.

Usklađujući svoju kulturnu politiku sa ciljevima definisanim u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije – Glava XIII – Kultura, i u skladu sa odredbama iz člana 167 istog Ugovora, Republika Srbija je posvećena saradnji u oblasti kulture. Koncept kulturne raznolikosti je ušao u okvir zakonske regulative, pre svega kroz sistemski Zakon o kulturi, gde predstavlja jedno od načela kulturog razvoja, a zatim i u okviru drugih usvojenih zakona i dugoročnih planskih dokumenata.

Važnu strategiju u evropskim integracijama Republike Srbije predstavlja jačanje međunarodne kulturne saradnje sa jasno postavljenim ciljevima i partnerstvima. Učešćem u radu međunarodnih organizacija, mreža i inicijativa (UNESCO, Savet Evrope) unapređuju se kapaciteti Srbije i povećava se mobilnost umetnika, profesionalaca i kulturnih dobara, naročito u oblastima savremenog stvaralaštva i očuvanja kulturnog nasleđa. Poseban značaj se pridaje učešću u regionalnim inicijativama (Regionalni savet za saradnju, Savet ministara kulture Jugoistočne Evrope). Srbija kontinuirano unapređuje bilateralnu saradnju u novim formatima koji naglasak stavljaju na dugoročnu razmenu i uspostavljanje partnerstava između ustanova kulture. Paralelno sa tim, u toku je obezbeđivanje podrške kreativnim i inovativnim projektima organizacija civilnog društva. Sporazumi, programi i protokoli iz oblasti bilateralne saradnje reformulisani su tako da ispune ove ciljeve.

Pored potpisanih bilateralnih sporazuma, programa i protokola o saradnji u oblasti kulture sa nizom zemalja, aktivnosti na međunarodnom planu usmerene su na tri glavna pravca delovanja: stvaranje pravnih, institucionalnih i finansijskih preduslova za unapređenje regionalne saradnje što je propraćeno i potpisivanjem nekoliko deklaracija sa zemljama Jugoistočne Evrope u kojima je naglasak na kulturnoj raznolikosti; podršci promociji i predstavljanju kulture i umetnosti iz Srbije u inostranstvu.

U saradnji sa Nordijskim savetom, region Jugoistočne Evrope osnovao je Savet ministara kulture Jugoistočne Evrope 2005. godine u cilju razmene i promocije informacija o regionalnoj kulturnoj politici i prioritetima u oblasti kulture i kulturne baštine. Ministri kulture Jugoistočne Evrope se sastaju jednom godišnje radi utvrđivanja prioriteta regionalne kulturne politike. U 2013. godini UNESCO regionalna platforma za Jugoistočnu Evropu se spojila sa Savetom ministara kulture Jugoistočne Evrope u cilju jačanja regionalne kulturne saradnje.

Republika Srbija od 2014. godine učestvuje u potprogramu Kreativne Evrope – KULTURA (promocija sektora kulture). Puno učešće u programu ostvareno je u decembru 2015. godine pristupanjem drugom potprogramu MEDIA (podrška audiovizuelnom sektoru). U periodu od 2014. do 2020. godine Srbija je dobila oko 12 miliona evra u okviru programa Kreativna Evropa. Kroz njega je prošlo 305 projekata, i 146 organizacija. U okviru potprograma KULTURA, prošlo je 152 projekta, 99 organizacija iz Srbije dok je kroz potprogram MEDIA, 153 projekta i 47 organizacija iz Srbije. Učešće u programu Kreativna Evropa predstavlja najznačaniji segment evropskih integracija Srbije u oblasti kulture. U skladu sa ciljevima EU vezanim za otvoreni metod koordinacije uvedene su dve nove mere kulturne politike radi sufinansiranja projekata koji su ostvarili uspeh u okviru programa Kreativna Evropa (kao nacionalna podrška do 30%) i radi podrške mobilnosti umetnika i profesionalaca u kulturi.

Prema Godišnjem izveštaju Evropske unije za 2019. godinu, kaže se da u oblasti kulture Srbija sprovodi mere prema UNESCO Konvenciji o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnog izražavanja. Srbija, takođe, uspešno učestvuje u programu Kreativna Evropa. U 2018. godini – godini evropskog kulturnog nasleđa – tri projekta kulturne baštine u Srbiji dobila su nagradu EU za kulturno nasleđe. U Godišnjem izveštaju EU za 2020. godinu u delu koji se odnosi na stanje u oblasti kulture u Srbiji, navodi se da Republika Srbija priznaje važnost kulture i kulturne raznolikosti. Budžetskim izmenama za prevazilaženje ekonomskih uticaja pandemije, znatno je smanjen budžet koji je dodeljen za kulturu i kojim upravlja Ministarstvo kulture i informisanja. Aktivnosti vezane za Novi Sad – Evropsku prestonicu kulture 2021. godine su odložene za 2022. godinu.

Vlada Republike Srbije usvojila je 13. februara 2020. godine Strategiju razvoja kulture 2020-2029. zajedno sa Akcionim planom, čiji je nacrt predložilo Ministarstvo kulture i informisanja, nakon dorade prvobitnog predloga tog dokumenta, koji je bio definisan za period 2017-2027, a prošao je burnu javnu raspravu, praćenu i zahtevima za njegovo odbacivanje u celini. Predlog Strategije razvoja kulture 2017-2027. koji je Ministarstvo kulture i informisanja utanačilo krajem 2017. godine, nakon javne rasprave nije ni stigao do Vlade Srbije, već je u saradnji sa Sekretarijatom za javne politike vraćen na doradu. Zakon o kulturi iz 2009. godine predvideo je donošenje Strategija razvoja kulture Republike Srbije u roku od godinu dana, što znači do jeseni 2010. godine. Nekoliko puta je počinjao rad na izradi tog strateškog dokumenta, uz učešće različitih stručnjaka i donosilaca odluka.

Jedna od pozitivnih strana usvajanja ovakvog tipa dokumenta leži u činjenici da Srbija nikada ranije nije imala strateški dokument koji uređuje ciljeve i prioritete razvoja u oblasti kulture, što se posebno i naglašava u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja, povodom usvajanja Strategije i dodaje se da se Strategijom planski i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture i određuju strateški prioriteti razvoja kulture u navedenom desetogodišnjem periodu.

Strategija sadrži opredeljenja Republike Srbije i definiše opšti državni i nacionalni interes u kulturi. Ona definiše srpsko kulturno jezgro i srpski kulturni prostor koji ne podrazumeva samo teritoriju države Srbije, već i prostor na kojem je srpski narod tokom istorije ostavio tragove materijalne i nematerijalne kulturne baštine i samim tim se srpski kulturni prostor preklapa sa drugim prostorima. Neophodno je negovati pristup koji će izbeći jednostranost i uvažiti sve istorijske i savremene aspekte.

Slično kao i prvobitna verzija, Strategija razvoja kulture 2020-2029. definiše dimenzije srpske kulture. To su: slovenska, vizantijska, balkanska (u prvobitnoj verziji starobalkanska), herojska ili slobodarska (u prvobitnoj verziji samo herojska), prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna ili dimenzija otvorenosti.

Strategija razvoja kulture 2020-2029. zasnovana je na sledećim načelima: opredeljenost za zaštitu i negovanje nacionalne kulture; zaštita kulturnih prava nacionalnih manjina; unapređenje uzajamnog razumevanja i ravnopravno uključivanje osetljivih grupa u kulturni život; zaštita i vrednovanje kulturnog nasleđa kao neobnovljive i jedinstvene zaostavštine; podsticanje i promovisanje umetničkog stvaralaštva kao slobodnog izraza ljudskog duha; široka dostupnost kulture i ravnopravno i aktivno učešće u kulturnom životu; razvoj međunarodne kulturne saradnje i doprinošenje ugledu zemlje u svetu i podrška savremenim modelima finansiranja i shvatanje kulture kao privrednog potencijala.

Opšti cilj Strategije razvoja kulture je unapređenje uloge kulture u životu građana Republike Srbije, a među posebnim ciljeva navodi se unapređenje međunarodne saradnje i procesa evropskih integracija u oblasti kulture i digitalizacija u kulturi. Kulturna politika Republike Srbije kreira se na nacionalnom nivou, a sprovodi na republičkom, pokrajinskom i nivou lokalne samouprave. Važnu ulogu u ovom procesu imaju Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i nadležni organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Kulturna politika u Republici Srbiji treba da se zasniva na: efikasnoj i promišljenoj zakonodavnoj aktivnosti; odgovornoj kadrovskoj politici; autonomiji subjekata u kulturi; principu aktivnog učešća građana i stručne javnosti u procesu donošenja odluka; transparentnim procedurama donošenja odluka; principu strateškog upravljanja u kulturi, praćenja i vrednovanja; analizama, istraživanjima i statistikama u oblasti kulture i usaglašenosti sa drugim sektorima državne politike.

Značajan aspekt bilateralne kulturne razmene na osnovu Strategije biće podsticanje i uspostavljanje neposrednih i kontinuiranih veza između republičkih ustanova kulture (protokoli o saradnji muzeja, arhiva, biblioteka, filmskih centara i arhiva, pozorišta – opere, drame, baleta i drugo) sa odgovarajućim partnerima, kao i stalna razmena kvalitetnih programa, razmena stručnjaka, mobilnost umetnika i umrežavanje svih profesionalnih aktera. Strategija preporučuje da je potrebno uspostaviti koncepcijsku povezanost između programskih sadržaja koji se predstavljaju u inostranstvu i prioriteta nacionalne kulturne politike.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u okviru projekta e-Kulture prati stanje na nivou muzeja, pozorišta i bioskopa, u redovnim godišnjim ciklusima, dok se podaci o članovima biblioteka i korisnicima arhiva preuzimaju od Narodne biblioteke Srbije i Arhiva Srbije. Sve aktivnosti u sprovođenju Akcionog plana Vlade Republike Srbije koordinira Republički sekretarijat za javne politike.

Aktuelni Zakon o kulturnim dobrima ne prepoznaje pojam nematerijalnog kulturnog nasleđa. Od maja 2010. godine, kada je Republika Srbija ratifikovala UNESCO  Konvenciju o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, Ministarstvo kulture i informisanja je uspostavilo osnove sistema zaštite i očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa. Uspostavljen je Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa koji se vodi u Centru za nematerijalno kulturno nasleđe. U Nacionalni registar do sada je upisano 49 elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa (slava, kolo, pevanje uz gusle).

U Strategiji se navodi da je jedan od ciljeva u području kulturnog nasleđa stvaranje uslova za formiranje stabilnog i pouzdanog normativnog okvira u oblasti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa. Akcioni plan u tom cilju predviđa donošenje Zakona o kulturnom nasleđu, Zakona o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara, Zakona o muzejskoj delatnosti, Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, Zakona o Ustanovi spomen-žrtve (Staro sajmište), Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stare i retke bibliotečke građe i odgovarajućih podzakonskih akata.

Kako je uočeno prilikom pregleda sadašnjeg stanja u prioritetnim područjima razvoja kulture (kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo), proces digitalizacije se odigrava sporo, bez planskog pristupa i postojanja adekvatnog regulatornog okvira.  Muzeji, kao jedni od aktera koji čuvaju kulturno nasleđe u procesu digitalizacije, koriste informacioni sistem – Jedinstveni informacioni sistem (IMUS) kojim upravlja Istorijski muzej Srbije. Pretraživač kulturnog nasleđa pokrenut je 2019. godine od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije sa ciljem da se najširoj javnosti predstave raznovrsni digitalizovani fondovi i obezbede informacije o nasleđu koje čuvaju biblioteke, arhivi, muzeji, galerije, zavodi za zaštitu spomenika i drugi subjekti u kulturi. Prinudna selidba u virtuelno okruženje tokom pandemije pokazala je važnost procesa digitalizacije u ovoj oblasti.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja kulture izrađen je za srednjoročni period od 2020. do 2022. godine. Sve mere i aktivnosti koje su pomenute u narativnom delu Strategije, a koje nisu obuhvaćene srednjoročnim akcionim planom, očekuje se da budu realizovane posle 2022. godine.

Strategija razvoja kulture 2020-2029. zastupa stav da je u razvoj kulture potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1% budžeta države, pa će se, kako je navedeno, težiti da se izdvajanja, koja se odnose na rad ustanova kulture, kapitalne investicije, finansiranje i sufinansiranje programa i projekata, priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, podsticanje projekata međuresorne saradnje, uvećavaju u skladu sa mogućnostima i fiskalnom politikom Republike Srbije.