SRBIJA I EVROPSKA UNIJA –RAZGOVORI O OTVORENIM POGLAVLJIMA

SRBIJA I EVROPSKA UNIJA –RAZGOVORI O OTVORENIM POGLAVLJIMA

Autor: dr Jelena Todorović Lazić

Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji formalno su započeli januara 2014. godine u Briselu. Do sada je ukupno otvoreno šesnaest poglavlja. Tema tribine biće sedam preostalih otvorenih pregovaračkih poglavlja koja se uglavnom odnose na ekonomiju (ekonomska i monetarna politika, preduzetništvo i industrijska politika, pravo privrednih društava), ali biće reči i o drugim poglavljima poput finansijskog nadzora, intelektualne svojine ili statistike.

POGLAVLJE 6 PRAVO PRIVREDNIH DRUŠTAVA

U okviru ovog poglavlja razmatraju se pitanja u vezi sa osnivanjem i obavljanjem delatnosti privrednih društava u državama članicama EU, pri čemu su uređena pravila o osnivanju, registraciji, obavljanju delatnosti, domaćem i prekograničnom spajanju i podeli privrednih društava. Istovremeno, ovim poglavljem obuhvaćena su i pitanja računovodstva i revizije, što uključuje pravila o uspostavljanju sistema provere kvaliteta rada revizorske struke, efikasnog sistema javnog nadzora, kao i sistema objavljivanja godišnjih finansijskih izveštaja. Primena međunarodnih računovodstvenih standarda (International Accounting Standards) obavezna je za neka tela od javnog značaja. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Usklađivanjem zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti prava privrednih društava se, između ostalog, stvaraju poslovni uslovi koji će domaćim privrednim subjektima omogućiti konkurentnost i jednak tretman na tržištu Evropske unije. Istovremeno, na ovaj način se dodatno potvrđuje pravna sigurnost, koja je neophodan preduslov za uspešno poslovanje i investicije.

POGLAVLJE 7 INTELEKTUALNA SVOJINA

Osnovni cilj propisa Evropske unije u oblasti prava intelektualne svojine jeste doprinos stvaranju povoljnog ambijenta za poslovanje na unutrašnjem tržištu. Intelektualna svojina podrazumeva autorsko i srodna prava, kao i pravo industrijske svojine. Autorsko i srodna prava se stiču samim činom stvaranja autorskog ili srodnog dela (umetničkog, naučnog ili dela tehničke prirode) i njihovim iznošenjem ili izvođenjem, tako da za njihovu zaštitu nije potrebno sprovesti formalni postupak, niti je potrebna prethodna objava dela. Pravo industrijske svojine se odnosi na zaštitu izuma patentom, zaštitu proizvoda i usluga žigom, zaštitu spoljnog izgleda proizvoda dizajnom, zaštitu razlikovanja specifičnih proizvoda i usluga posebnih kvaliteta koji su uslovljeni područjem nastanka i oznakom geografskog porekla. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Posledica usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom u oblasti intelektualne svojine za Republiku Srbiju će biti veća pravna sigurnost i delotvornije sprovođenje prava intelektualne svojine i njihova bolja zaštita, što će omogućiti poboljšanje prometa roba i usluga, ubrzavanje tehnološkog razvoja kao i stimulisanje stvaranja predmeta intelektualne svojine koji se štite.

POGLAVLJE 17  EKONOMSKA I MONETARNA POLITIKA

Pravne tekovine EU u oblasti ekonomske i monetarne politike sadrže pravila kojima se zahteva nezavisnost centralnih banaka u državama članicama i zabranjuje direktno  finansiranje javnog sektora od strane centralnih banaka i privilegovani pristup javnog sektora finansijskim institucijama. Nacionalne centralne banke podležu Statutu Evropskog sistema centralnih banaka i Evropskoj centralnoj banci. Od država članica se očekuje da koordiniraju svoje ekonomske politike i poštuju pravila Pakta o stabilnosti i rastu koja se odnose na stabilnost javnih finansija i koordinaciju fiskalnih politika (prevencija), kao i na postupak prekomernog deficita (korekcija). Godine 2011. uveden je tzv. Evropski semestar, tj. sistem nadzora ekonomske i fiskalne politike utemeljen na praćenju makroekonomskih i strukturnih trendova, konkurentnosti i finansijske stabilnosti država, a što uključuje definisanje strateških smernica, izradu programa stabilnosti (evrozona) i konvergencije (ostale članice). Na osnovu toga, Evropski savet donosi preporuke, čime vrši kontrolu u procesu izrade budžeta država članica. Pritom se uspostavlja sistem ranog upozorenja koji bi trebalo da registruje makroekonomske neravnoteže koje zemlje moraju otkloniti odgovarajućim korektivnim merama kako se ne bi izložile sankcijama. Makroekonomski i fiskalni nadzor unutar EU doprinosi konsolidaciji javnih finansija odnosno smanjenju budžetskog deficita i javnog duga (maksimalne dozvoljene vrednosti su: javni dug ne sme preći 60% BDP-a, a budžetski deficit 3% BDP-a). Evropski stabilizacioni mehanizam (osnovan 2012. godine) pruža finansijsku pomoć državama evrozone koje se suočavaju sa finansijskim neravnotežama. Nove države članice su takođe obavezne da poštuju kriterijume za usvajanje evra. Dok se ne pridruže evrozoni, one će učestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice sa izuzećem i moraju da tretiraju svoju politiku deviznog kursa kao pitanje od zajedničkog interesa. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Države članice EU imaju obavezu da koordiniraju nacionalne ekonomske politike kroz zajedničko planiranje integracije privreda, podsticanje privrednog rasta, obezbeđivanje radnih mesta i konkurentnosti evropske privrede kao celine. Jedan od važnih preduslova za funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije je nezavisnost Evropske centralne banke i centralnih banaka država članica EU. Države članice imaju obavezu da fiskalnu politiku vode u skladu sa pravilima i načelima koja se primenjuju u EU, da izveštavaju o stanju budžetskog deficita i javnog duga, kao i da učestvuju u koordinaciji ekonomskih politika. U slučaju kada zemlja članica ispuni kriterijume za uvođenje evra i uvede evro kao nacionalnu valutu, centralna banka te države članice sprovodiće Zajedničku monetarnu politiku u saradnji sa Evropskom centralnom bankom i ostalim centralnim bankama evrozone. Dostignuća Evropske monetarne unije ogledaju se kroz funkcionalnu tržišnu ekonomiju, nisku stopu inflacije, niske kamatne stope, kreiranje boljeg poslovnog ambijenta, očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i integrisano, konkurentno tržište koje snižava cenu roba i usluga.

POGLAVLJE 18 STATISTIKA

Pravne tekovine EU u oblasti statistike se, gotovo isključivo, sastoje od zakonodavstva koje ima neposrednu primenu u državama članicama, kao što su uredbe Evropskog parlamenta i Saveta i odluke i uredbe Evropske komisije. Pravne tekovine EU koje uređuju pitanje statistike sadrže i širok spektar metodoloških priručnika i uputstava u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografske i socijalne statistike i istraživanja. Pored značaja zvanične statistike EU, neosporan je i značaj statistika država članica, imajući u vidu da evropsku statistiku na državnom nivou izrađuju nacionalni statistički zavodi, a na nivou Evropske unije to čini Statistički zavod Evropske unije – Evrostat. Najznačajnija uloga Evrostata je u obradi i objavljivanju uporedivih statističkih podataka na evropskom nivou. Evrostat nastoji da dođe do zajedničkog statističkog „jezika“, koji obuhvata koncepte, metode, strukture i tehničke standarde. Evrostat ne prikuplja podatke, već to čine države članice kroz rad svojih statističkih zavoda, koji proveravaju i analiziraju nacionalne podatke koje dostavljaju Evrostatu. Uloga Evrostata jeste da konsoliduje podatke i obezbedi da budu uporedivi, koristeći harmonizovanu metodologiju.

Pregovori o pristupanju u okviru ovog poglavlja imaju za cilj unapređenje nacionalnog statističkog sistema i njegovo usklađivanje sa sistemom Evropske unije. Na ovaj način ide se u susret poboljšanju kvaliteta, dostupnosti i uporedivosti statističkih podataka, što dovodi do unapređenja svih standarda na kojima se zasniva zvanična statistika.

POGLAVLJE 20 PREDUZETNIŠTVO I INDUSTRIJSKA POLITIKA

Industrijska politika EU ima za cilj da promoviše industrijske strategije koje bi povećale konkurentnost, ubrzale prilagođavanje na strukturne promene, podsticale stvaranje povoljnog poslovnog okruženja širom EU, povećanje domaćih i stranih investicija i poboljšanje opšteg poslovnog ambijenta u kome posluju mala i srednja preduzeća, a podstiču se i preduzetništvo i inovacije. Pored industrijske strategije, ova politika EU podrazumeva privatizaciju i restrukturisanje i podjednako se odnosi na kompanije, industrijske sektore i evropsku industriju u celini. Pravne tekovine EU u ovoj oblasti, u principu, ne zahtevaju prenošenje propisa u domaće zakonodavstvo ili posebne mere za sprovođenje i primenu. Dakle, industrijska politika se delimično vodi na nacionalnom, a delimično na nadnacionalnom, odnosno evropskom nivou.

Instrumenti preduzetničke i industrijske politike su razvijeni u okviru EU programa za konkurentnost i inovacije 2007–2013. Nastavak aktivnosti iz ovog programa realizuje se kroz program COSME (Programme for the Competitiveness of Enterprises and SMEs – COSME – Program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća (MSP)) i Horizont 2020. program ima za cilj da unapredi konkurentnost i održivost MSP, podstičući preduzetničku kulturu i promovišući rast i razvoj sektora MSP. Instrumenti politike preduzetništva i industrijske politike uključuju finansijsku podršku i regulatorne mere, kao i odgovarajuće kapacitete na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

U okviru pregovora, od država kandidata se zahteva da predstave politiku razvoja industrije i strategiju restrukturisanja, kako bi se procenilo da li su njihove industrijske politike u skladu sa principima EU, posebno u pogledu privatizacije i restrukturisanja. Na primer, sva preduzeća u državnom vlasništvu u Srbiji moraće da prođu kroz postupak prilagođavanja, što podrazumeva strukturne i organizacione promene u tim preduzećima i njihovu pripremu za samostalno i konkurentno učešće u tržišnoj utakmici. Industrijska politika je tesno povezana sa drugim pregovaračkim poglavljima, posebno sa politikom konkurencije (uključujući državnu pomoć), jer industrijska politika EU ima nadležnosti u kontroli i ograničavanju subvencija i drugih oblika državne pomoći, kako na nacionalnom, tako i na nivou EU.

POGLAVLJE 32 FINANSIJSKI NADZOR

Ovo poglavlje sadrži četiri glavne oblasti na koje se odnosi politika, a to su interna finansijska kontrola u javnom sektoru (IFKJ), eksterna revizija, zaštita finansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifikovanja. Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatan koncept za podršku zemlji kandidatu pri poboljšanju njenog sistema unutrašnje kontrole i obuhvata međunarodno priznate standarde i dobru praksu EU u pogledu interne kontrole u celom javnom sektoru. Eksterna revizija se odnosi na funkciju vrhovne revizorske institucije, koja je odgovorna parlamentu. Interna finansijska kontrola u javnom sektoru i eksterna revizija se odnose na celokupan javni budžet, posebno na prihode i rashode na centralnom nivou, uključujući strana sredstva. U pogledu eksterne revizije, od zemlje kandidata se očekuje da primeni norme koje je definisala Međunarodna organizacija vrhovnih revizorskih institucija – INTOSAI – posebno deklaracija iz Lime i Meksika, koje predviđaju da te institucije budu funkcionalno, institucionalno i finansijski nezavisne i da budu odgovorne samo parlamentu. Ovo pitanje uključuje operativnu saradnju zemalja članica, koje moraju biti sposobne da efikasno sarađuju sa Evropskom komisijom i da izveštavaju o svim sumnjivim slučajevima i neregularnostima, kao i o zloupotrebama. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje. Ovo poglavlje je otvoreno na 2. sastanku Međuvladine konferencije 14. decembra 2015. godine i tada su utvrđena sledeća četiri (4) merila za njegovo zatvaranje:

1. Srbija treba da izmeni pravni okvir kako bi obezbedila koherentnost zakonodavstva u oblasti IFKJ. Srbija treba da sprovodi zakonodavstvo u oblasti IFKJ, kao i osnovne politike, i obezbedi dovoljne administrativne kapacitete na centralnom i lokalnom nivou, u fondovima za socijalno osiguranje i u javnim preduzećima. Srbija treba da osigura da funkcija centralizovane budžetske inspekcije bude usklađena sa zahtevima IFKJ.
2. Državna revizorska institucija treba da funkcioniše u skladu sa standardima Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI), uključujući finansijsku, funkcionalnu i institucionalnu nezavisnost, sprovođenje finansijske revizije i revizije svrsishodnosti, obezbeđujući dovoljne administrativne kapacitete.
3. Srbija treba da obezbedi delotvornu i efikasnu koordinaciju aktivnosti za suzbijanje nepravilnosti i prevara i saradnju sa Komisijom; kako bi garantovala izvršavanje budućih obaveza Srbija u nacionalnom zakonodavstvu treba da obezbedi postojanje obaveze čuvanja dokaza.
4. Srbija treba da ratifikuje i sprovodi međunarodnu Ženevsku konvenciju o suzbijanju falsifikovanja valuta iz 1929. godine, uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU o proveri autentičnosti kovanica evra i postupanju sa kovanicama evra koje nisu podobne za opticaj i o proveri autentičnosti novčanica evra. Srbija treba da obezbedi dovoljne administrativne kapacitete u centru za tehničku analizu.

POGLAVLJE 33 FINANSIJSKE I BUDŽETSKE ODREDBE

Ovo poglavlje obuhvata pravila koja se odnose na finansijska sredstva neophodna za finansiranje budžeta EU (sopstvena sredstva). Budžetska sredstva EU prikupljaju se iz tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih sopstvenih (prihodi od carina, uključujući i carine na poljoprivredne proizvode i dažbine na šećer); sopstvenih sredstava po osnovu poreza na dodatu vrednost i sopstvenih sredstava iz uplata država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka. Zemlje članice moraju da imaju odgovarajući administrativni kapacitet da adekvatno koordinišu i obezbede prikupljanje, isplatu i kontrolu sopstvenih sredstava. Pravne tekovine u ovoj oblasti su neposredno primenjive i ne zahtevaju prenošenje u nacionalno zakonodavstvo. Međutim, potrebno je preduzeti sve neophodne korake kako bi se obezbedila puna i pravilna primena pravila o sopstvenim sredstvima od trenutka pristupanja. Uplate sopstvenih sredstava država članica na osnovu bruto nacionalnog dohotka su najvažniji izvor prihoda Evropske unije i u znatnoj meri su direktno povezane sa ekonomskom snagom pojedinih država članica. Godišnji budžet se planira u okviru Finansijske perspektive, koja čini višegodišnji finansijski okvir za budžetske prioritete tokom srednjoročnog perioda i ona se pre svega bavi rashodnom stranom budžeta, odnosno programima koji se finansiraju iz zajedničkog budžeta Evropske unije. U ovom poglavlju Srbija je dobila poziv za podnošenje pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje.

Od pristupanja EU, država članica uplaćuje potrebne doprinose u zajednički budžet EU, tako da je u mogućnosti da u određenom iznosu koristi sredstva iz odgovarajućih fondova EU. Sprovođenje pravnih tekovina EU u ovoj oblasti podrazumeva da država članica raspolaže administrativnim kapacitetom koji će biti u mogućnosti da na pouzdan i propisan način obavlja delatnosti u vezi sa određivanjem i stavljanjem na raspolaganje finansijskog doprinosa zemlje članice budžetu EU.