Аутор: мср Владимир Папић
Када посматрамо актуелне школске програме матерњег језика у Србији и државама региона, најчешће говоримо о оним ауторима који су у њих уврштени или из њих избачени, како у оквиру школске тако и домаће лектире. Школска лектира прописана наставним програмима представља онај део градива који се чита у школи, а заступљен је у читанци – основном уџбенику књижевности. Чине је краћи књижевни текстови или одломци из обимнијих дела, док домаћа лектира подразумева обимнија дела која програм предвиђа за обраду у целини, а ученици их читају код куће, како би у школи разговарали о њима. Домаћа лектира најчешће обухвата и специфичне задатке који представљају мале пројекте, попут израде или попуњавања дневника читања, односно прављења групних радова којима би се обухватили сви важни аспекти једног књижевног дела. И школску и домаћу лектиру треба да чине врхунска дела светске и националне, класичне и савремене књижевности.
Према Павлу Илићу, домаћа лектира ученике у основној школи оспособљава да знања и искуства стечена на часовима књижевности примене на обимнијим и комплекснијим делима, да се самостално снађу у њима (романима, збиркама приповедака и песама), да се оспособе за синтетичко разумевање књижевности, као и да се припреме за читање лектире у средњој школи. Поред тога, стичу се нова знања, богати речник, развијају културне навике и љубав према читању (отуд савремена омладинска књижевност у наставним програмима), развија усмено и писано изражавање, свест о књижевном канону и естетским вредностима у књижевности, развијају се способности запажања, поређења, издвајања битног, синтетизовања и просуђивања, кроз читање се отварају (и расправљају) важне етичке и социјалне теме и дилеме, што свеукупно утиче на изградњу ученичке личности.
Читанка је темељни уџбеник у настави књижевности, преко ког се ученици уводе у књижевност, како наводи Илић. Поред тога што нуди избор примарних и секундарних текстова, она је методичко-дидактички обликована, чиме постаје уџбеник у правом смислу те речи. Поред читанке, граматике и радне свеске, уџбенички комплет матерњег језика и књижевности све чешће чини и дневник читања, додатно наставно средство у ком су понуђена питања, налози и задаци, којима се омогућава темељнија обрада и дубље разумевање дела домаће лектире прописаних наставним програмом. У њима се дело повезује са оним што је ученицима познато из свакодневног живота, промишља о етичким темама, унапређује читалачко искуство, нуди дубља анализа одређених одломака, сцена или цитата, говори о ликовима, њиховом изгледу, особинама и поступцима, допуњавају дијалози и дописују сцене, чиме се ученици активно укључују у рад и креативно изражавају. Ученици илуструју насловне стране или сцене одређених дела, пишу приче и песме, занимају се за анегдоте о писцу, откривају свакодневни живот (и језик) људи у прошлости, маштају и активно учествују у тумачењу и „животу” књижевног текста.
Криза читања јесте један од главних проблема који већ деценијама обележавају наставу матерњег језика и књижевности. О њој у својој чувеној методици наставе књижевности пише и Павле Илић, наводећи да „постоје бројни чиниоци и у школи и ван ње који тај проблем усложњавају и увећавају”, док је за наставу књижевности неопходно да „у постојећим околностима, тражи решења која је изводе из те кризе”, односно да тим решењима „‘кризу читања’ умањује у мери у којој то може”.[1] Тежња аутора наставних програма књижевности за основне и средње школе у Србији и државама региона јесте да превазиђу јаз између домаће лектире и ученичке незаинтересованости за њу. Стога се у наставне програме укључују и дела савремених аутора, романи популарни међу ученицима одређеног узраста, као и дела забавне књижевности, чији је задатак да ученике наговоре на читање.
То је очигледно у новим наставним програмима матерњег језика и књижевности у Србији и земљама региона, који комбинују традицију и савремену књижевну продукцију. На пример, ученици петог разреда основне школе у Србији читају епске народне песме о Немањићима и Мрњавчевићима, избор из народне прозе, Хајдуке Бранислава Нушића, одломак из романа Робинсон Крусо Данијела Дефоа, један од романа Марка Твена (најчешће Том Сојер), избор из ауторских бајки Гроздане Олујић или одломак из романа Зеленбабини дарови савремене српске књижевнице Иване Нешић, роман Аги и Ема прерано преминулог Игора Коларова, као и избор из савремене поезије за децу (Вучо, Антић, Ђорђевић, Андрић, Алексић и други). Допунски избор домаће лектире чине и приповетке Стевана Раичковића, Ујдурме и зврчке из античке Грчке Љубивоја Ршумовића, одломак из Толкиновог Хобита, роман Тајна жутог балона Никол Лезије, Господар лопова Корнелије Функе (у одломку), као и дела Дејана Алексића, Владиславе Војновић или завичајног аутора по избору. У односу на претходно важећи наставни програм, дело које недостаје, а могло би бити интересантно и савременим ученицима, свакако јесте роман Шешир професора Косте Вујића Милована Витезовића.
Ученици шестог разреда ће читати епске народне песме о Косовском боју и Марку Краљевићу, Аутобиографију Бранислава Нушића и роман Орлови рано лете Бранка Ћопића, Дечаке Павлове улице Ференца Молнара, приче о словенским боговима Лади, Сварогу и Стрибогу из књиге Каљави коњ Весне Алексић, као и роман Мој дека је био трешња Анђеле Нанети. У оквиру допунског избора лектире, наставници треба да одаберу три дела са шароликог списка који чини поезија Добрице Ерића и Бранислава Петровића, проза Владимира Стојиљковића, Владимира Андрића (Пустолов), Тиодора Росића, Борислава Пекића (одломак из Сентименталне повести Британског царства), Иване Брлић Мажуранић, Владиславе Војновић, Јасминке Петровић (Ово је најстрашнији дан у мом животу), као и драмска бајка Снежана и седам патуљака Александра Поповића. Међу њима су и класична дела светске књижевности, аутора попут Вилијама Саројана, Хенрика Сјенкјевича, Џејмса Криса, Џека Лондона и Реја Бредберија.
Обавезну домаћу лектиру у седмом разреду чине епске народне песме покосовског тематског круга, као и песме о хајдуцима и ускоцима, приказ Светог Саве у књижевности, поезија Мике Антића, Мали Принц Антоана де Сент Егзиперија, драме Покондирена тиква Јована Стерије Поповића и Свемирски змај Душана Ковачевића, као и романи Дванаесто море Игора Коларова или Ципела на крају света Дејана Алексића. Можемо приметити да нису сва савремена дела на списку тематски и стилски прилагођена узрасту ученика седмог разреда (већ четвртог или петог), док на списку домаће лектире видно недостаје Сремчев роман Поп Ћира и поп Спира, а на листи школске лектире драма Бој на Косову Љубомира Симовића.
Ученици и наставници треба да одаберу три додатна текста, међу којима су приче Милорада Павића (Руски хрт), Антона Чехова (Чиновникова смрт) и Ивана Сергејевича Тургењева (Шума и степа), одломци из романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића, Загонетне приче Уроша Петровића, као и романи Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић, Хајдук у Београду Градимира Стојковића и Срце од мастила Корнелије Функе. Поред ових, ученицима познатијих аутора, понуђени су и књижевни текстови Гордане Малетић, Александра Манића, Душице Лукић, Гордане Брајовић и Душана Поп Ђурђева. У односу на претходно важећи наставни програм, недостају Ћопићеви Доживљаји Николетине Бурсаћа.
У осмом разреду се ученици упознају са епским народним песмама новијих времена (о ослобођењу Србије и Црне Горе), народним лирским љубавним песмама, избором из савремене српске поезије (Попа, Миљковић, Карановић, Одаловић, А. Ристовић), Децом Ива Андрић, драмом Сумњиво лице Бранислава Нушића, романом Збогом мојих петнаест година Клод Кампањ, као и Мамцем Давида Албахарија (који је предвиђен за тумачење и у четвртом разреду гимназије). На списку школске и домаће лектире сада недостају дела попут Писма из Италије Љубомира Ненадовића, одломци из Павићевог романа Предео сликан чајем, као и Хемингвејев роман Старац и море, кога више нема ни на списку лектире за трећи разред гимназије.
Допунски избор лектире чини три до шест дела, међу којима су песме Милоша Црњанског (Ја, ти и сви савремени парови), Оскара Давича (Србија, Детињство), Бранка Ћопића (Мала моја из Босанске Крупе) и Станислава Винавера (Аритон). Ученици могу да прочитају народну приповетку Усуд, као и одломке из Српског рјечника Вука Стефановића Караџића, Мајсторове руке Радослава Братића или Павићевог Хазарског речника (одреднице о Ћирилу и Методију), односно да се упознају са делом Африка Растка Петровића или драмом Ко то тамо пева Душана Ковачевића. Важан део наставе књижевности у осмом разреду чине омладинским романи, међу којима су Гласам за љубав Гроздане Олујић, Ловац у житу Џерома Дејвида Селинџера, Галеб Џонатан Ливингстон Ричарда Баха, Дечко који није био из Ливерпула Каја Ритера, Дечак у пругастој пиџами Џона Бојна и Тајни дневник Адријана Мола Сју Таунзенд.
Ученици шестог разреда деветогодишње основне школе у Црној Гори читаће романе Робинсон Крусо Данијела Дефоа, Емил и детективи Ериха Кестнера, Хајдуци Бранислава Нушића, збирку приповедака Разговор уз огањ Михаила Газиводе, односно избор из црногорских народних бајки, док је пре рационализације садржаја предметног програма на списку домаће лектире био и роман Рат светова Херберта Џорџа Велса.
Домаћу лектиру за седми разред чине романи Орлови рано лете Бранка Ћопића, Књига о џунгли Радјарда Киплинга, Хари Потер и камен мудрости Џоан Кетлин Роулинг, Том Сојер Марка Твена, Зов дивљине Џека Лондона, Дечаци Павлове улице Ференца Молнара, односно Бајке Оскара Вајлда и Сага о Нилсу Холгерсону Селме Лагерлеф. Део претходно важећег програма је био и роман Артурово острво Елзе Моранте.
У осмом разреду деветогодишње основне школе се читају одломци из обимних Порука Чеда Вуковића, Дневник Ане Франк, Приче са севера и југа Џека Лондона, романи Петнаестогодишњи капетан Жила Верна, Гласам за љубав Гроздане Олујић и Дружина прстена Џ. Р. Р. Толкина (у одломцима), док се раније читала и Црна лала Александра Диме.
У завршном, деветом разреду основне школе, ученици се упознају са делима Кумборски вијађ Босиљке Пушић, Галеб Џонатан Ливингстон Ричарда Баха, Старац и море Ернеста Хемингвеја, Мртво дубоко Чеда Вуковића, Мали Принц Антоана де Сент Егзиперија, Животињска фарма Џорџа Орвела, као и збирком поезије Жака Превера (Неке ствари и остало). У односу на претходно важећи програм, примећујемо да недостаје поетска збирка Градинар Рабиндраната Тагореа.
Када је реч о Републици Српској, списак дела домаће лектире омогућава одређени степен изборности. Стога ученици шестог разреда треба да прочитају шест од осам понуђених романа, међу којима су Робинсон Крусо, Том Сојер, Орлови рано лете, Хајдук у Београду, Хајдуци, 20 000 миља под морем или Пут око света за осамдесет дана Жила Верна, односно Дјечаци с Уне Ранка Рисојевића.
У седмом разреду се бира пет дела са списка који чине Магареће године Бранка Ћопића, Плави чуперак Мирослава Антића, избор приповедака Петра Кочића, романи Дружина покварене славине Радисава Милића, Гуливерова путовања Џонатана Свифта (у прилагођеној верзији), Кроз пустињу и прашуму Хенрика Сјенкјевича и Деца Бестрагије Уроша Петровића.
Ученици осмог разреда такође читају пет дела са следећег списка: Велики талас Перл Бак, Стојан Мутикаша Светозара Ћоровића, Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца, Прадевојчица Десанке Максимовић, Сања Мома Капора, Сестре по метли Терија Прачета и избор из поезије за децу Душка Трифуновића. Мали матуранти у Републици Српској такође бирају пет од седам дела са списка који чине романи Мали принц, Лајање на звезде Милована Витезовића, Корени Добрице Ћосића и Не тугуј, бронзана стражо Бранка Ћопића, приповетке Ива Андрића и Лазе Лазаревића, као и поезија Јована Дучића.
Домаћа лектира за основне школе представља важан део наставе књижевности, који продубљује и проширује ученичко читалачко искуство, али и припрема младог човека за читање и разумевање класика светске и националне књижевности. Реформисани наставни програми у Србији, Републици Српској и Црној Гори нам показују тежњу ка иновирању и модернизовању спискова домаће лектире, што може бити предност, али и недостатак када се занемаре класици (попут Поп Ћире и поп Спире) или уврсте дела упитне књижевне вредности. Омладинска књижевност представља важан део домаће лектире јер проговара управо о оним темама које се тичу свакодневице ученика и њихових личних дилема, чиме их наговара на читање, док класици светске и домаће књижевности развијају њихов читалачки укус и представљају врхунска књижевна дела прилагођена ученичком узрасту. Додатна наставна средства, попут дневника читања, важан су део уџбеничке литературе у настави књижевности, који умногоме проширују разговоре о лектири и подстичу ученичку машту и креативно изражавање.
[1] Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Нови Сад: Змај, 1998, стр. 165.
Остави коментар