ШПАНСКА И ХИСПАНОАМЕРИЧКА КЊИЖЕВНОСТ У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА

Аутор: мср Владимир Папић

Шпански језик, који широм света говори и разуме више од 600 милиона људи, службени је језик Шпаније и још деветнаест држава Латинске Америке, као и Екваторијалне Гвинеје. Шпански (односно castellano), представља један од најпопуларнијих језика који се уче као страни широм света, што потврђује и његов статус на универзитетима у Србији, где је један од најчешћих студентских избора, иако статус шпанског као страног језика у основној и средњој школи још увек није равноправан са немачким, руским или француским. Због овога се многи заинтересовани за учење шпанског са њим први пут (формално) сусрећу на универзитетима и у школама страних језика. Шпански језик, култура и књижевности шпанског говорног подручја, у Србији се могу студирати на Филолошком факултету у Београду, Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и Филозофском факултету у Новом Саду. За разлику од италијанског језика, који се може студирати у Црној Гори (Филолошки факултет у Никшићу) и Републици Српској (Филолошки факултет у Бањалуци), шпански језик се на подручју Црне Горе и Републике Српске може изучавати само као страни језик по избору.

Истовремено, књижевност шпанског говорног подручја представља непрегледно поље значајних и утицајних аутора, од Сервантеса до савремених писаца са подручја Латинске Америке, међу којима је и велики број добитника Нобелове награде за књижевност. Од 1904, када је добија шпански драмски писац Хосе Ечегарај, највеће светско књижевно признање су добили и: Хасинто Бенавенте (1922, Шпанија), Габријела Мистрал (1945, Чиле), Хуан Рамон Хименес (1956, Шпанија), Мигел Анхел Астуријас (1967, Гватемала), Пабло Неруда (1971, Чиле), Висенте Александре (1977, Шпанија), Габријел Гарсија Маркес (1982, Колумбија), Камило Хосе Села (1989, Шпанија), Октавио Пас (1990, Мексико) и Марио Варгас Љоса (2010, Перу). Од 121 добитника Нобелове награде, 11 их је писало на шпанском језику, по чему је он најзаступљенији, после енглеског, француског и немачког.

Ученици основне школе у Србији се са шпанском књижевношћу упознају већ у трећем разреду, путем Лоркине „Луцкасте песме”, али до краја основног образовања више не читају дело ниједног аутора шпанске и хиспаноамеричких књижевности. Како је шпански званично прописан као један од страних језика који се могу учити у основној и средњој школи, иако је заступљеност шпанског и италијанског знатно мања од заступљености немачког, руског и француског као другог страног језика у школама у Србији, одобрени су уџбеници у којима се ученици могу упознати са културним и књижевним садржајима шпанског говорног подручја. Поред одобрених уџбеника страних издавача за основну (Nuevo Compañeros, SGEL; Espacio Joven 360, Edinumen) и средњу школу (Diverso, SGEL; Frecuencias, Edinumen), значајно је поменути ¿Hablamos?, уџбенички комплет за основне школе, који је домаћи ауторски тим (Анђелка Пејовић и Маја Андријевић) писао за београдски Завод за уџбенике. Четири дела ове популарне уџбеничке серије (намењене ученицима од 5. до 8. разреда основне школе), садрже велики број културних тема. Ученици шестог разреда се у посебном поглављу уџбеника ¿Hablamos? 2, насловљеном пословицом Del leer sale el saber, сусрећу са Дон Кихотом и Санчом Пансом, а у стриповима који чине саставни, дијалошки део овог поглавља, сазнају за савременог шпанског романописца Едуарда Мендосу (и његово дело Sin noticias de Gurb). У овом поглављу се уче и називи основних књижевних термина на шпанском језику, док је културни додатак посвећен омладинској књижевности шпанског говорног подручја, и у њему се представљају биографије Лауре Гаљего и Марије Инес Фалкони, као и њихова дела Memorias de Idhún и Cartas para Julia. У истом уџбенику се помиње Маркесово дело Сто година самоће (у културном додатку о Колумбији), док се у тексту о Чилеу помињу Габријела Мистрал, Пабло Неруда и Исабел Аљенде. Уџбеник за седми разред, ¿Hablamos? 3, конципиран је као тинејџерски магазин, чије је свако поглавље посвећено некој од важних тема. Међу њима се истичу књижевност и уметност, област чији је водич кроз овај уџбеник сам Мигел де Сервантес. Поглавље ¿Hablamos de… literatura y arte? ученике упознаје са Сервантесовим стваралаштвом и романом Дон Кихоте, као и његовим значајем за друге уметности и светску културу уопште. И у другим поглављима овог уџбеника наилазимо на књижевна дела, одломак из дечјег романа Манолито Цвикераш Елвире Линдо налази се у поглављу ¿Hablamos de… sociedad?, док поглавље ¿Hablamos de… derechos y del medio ambiente? нуди одломак из Приче о галебу и мачку који га је научио да лети Луиса Сепулведе. Осмаци се упознају са песмом Amor con faltas de ortografía Лилијане Синето, као и одломцима из романа попут Maldita adolescente Марије Менендес Понте или Yo quiero ser Raúl Хосеа Марије Пласе.

У наставним програмима Српског језика и књижевности за гимназије општег, друштвено-језичког и природно-математичког смера, шпанска и хиспаноамеричке књижевности су заступљене делима двојице аутора у обавезном и двојице аутора у изборном програму. На тај начин је у сваком разреду заступљено по једно дело аутора шпанског говорног подручја. У првом разреду се ученици упознају са одабраним поглављима из Сервантесовог Дон Кихота, у другом читају Калдеронову драму Живот је сан – пример златног доба шпанске књижевности, у трећем се упознају са поезијом чилеанског писца Пабла Неруде, док у четвртом разреду читају кратке приче „Врт са стазама које се рачвају” и „Вавилонска библиотека”, аргентинског писца Хорхеа Луиса Борхеса. У односу на претходно важеће програме, примећујемо неоправдан изостанак Лоркине „Романсе месечарке”, једног од најзначајнијих дела модерне лирике, као и замену Борхесовог „Чекања” другим двема причама. Стога наставни програм Књижевности за филолошке гимназије додатно проширује избор из дела аутора шпанског говорног подручја, те у канон укључује новеле „Графити” и „Апокалипса у Солентинамеу” аргентинског писца Хулија Кортасара, Лоркину песму „Романса месечарка” и драму Дом Бернарде Албе, као и Маркесов роман Сто година самоће. Проширивање канона је приметно и у прегледима савремене књижевности у читанкама за четврти разред гимназија и средњих стручних школа. У читанци ИК Клет се, на пример, ученицима указује на Рафаела Албертија и Хуана Гојтисола, као најважније ауторе савремене шпанске књижевности, док Латинску Америку презентују Борхес, Неруда, Сабато, Кортасар, Маркес, Фуентес и Љоса. У читанци ИК Едука представа о латиноамеричкој књижевности остаје слична, уз помен кубанског писца Гиљерма Инфантеа, док је уводно поглавље ове читанке, посвећено уводу у проучавање књижевности, започето Борхесовом песмом „Песничка уметност”.

Слично је и у Црној Гори, где ученици трећег разреда деветогодишње основне школе читају Лоркино „Јесење вече”, четвртаци „Луцкасту песму” истог аутора, док осмаци тумаче одломке из Дон Кихота и Борхесову причу „Два краља и два лавиринта”. Ученици гимназија и средњих стручних школа ће у првом разреду читати одломке из првог дела Дон Кихота, Борхесову причу „Борхес и ја”, као и роман Хроника најављене смрти Габријела Гарсије Маркеса, који није заступљен ни у једној одобреној читанци. Ученици другог разреда ће такође читати одломке из Сервантесовог ремек-дела (овог пута у контексту најаве барока у европским књижевностима), док ће барокне теме у гимназијској читанци бити проширене одломком из Гонгорине песме „Ружа”. Лоркина „Романса месечарка” се тумачи у трећем разреду гимназије у Црној Гори, док су сви црногорски уџбеници за трећи разред допуњени одређеним антологијама модерне лирике. У читанци за трећи разред гимназије, написаној према програму Матерњег језика, Малу антологију свјетског пјесништва прве половине ХХ вијека чини и песма „Бојазан” Габријеле Мистрал, док у новој Читанци за трећи разред средњих стручних школа наилазимо на Нулту величину – малу антологију женског модерног пјесништва, коју сачињавају и песме „Одсутност” Г. Мистрал, „Глас” аргентинске песникиње Алфонсине Сторни и „Лето” уругвајске песникиње Хуане де Ибарбуру. Наставни програми за четврти разред прописују две Борхесове кратке приче – „Вавилонска библиотека” и „Чекање”, док се у новој Читанци за четврти разред средњих стручних школа налази и „Упутство за употребу” Кортасарових Школица, пример претече хипертекста у књижевности.

Гимназијски наставни програми у Републици Српској такође граде канон кроз дела тројице великана – Сервантеса, Лорке и Борхеса, док је у Федерацији Босне и Херцеговине заступљеност аутора хиспанске књижевности мало знатнија. Увидом у једини целовит уџбенички комплет на подручју ФБиХ, ИК Сарајево Publishing, примећујемо да се у првом разреду ученици упознају са Борхесовим стваралаштвом кроз причу „Животопис Тадеа Исидора Круса” (ауторов својеврсни дијалог са аргентинским националним епом Мартин Фиеро), у другом разреду упознају Сервантесов роман Дон Кихоте, поезију Луиса де Гонгоре („Сонет”), односно Калдеронову драму Живот је сан, док у четвртом разреду читају Борхесову причу „Пјер Менар, писац Дон Кихота”[1] и Маркесов роман Сто година самоће.

Наставни програм Хрватског језика за гимназију из 1995. године прописује Песму о Сиду као пример шпанске средњовековне књижевности у I разреду, у другом дела Сервантеса, Калдерона и Гонгоре („Над гробом војвоткиње од Лерме”, „Учи се, цвијеће, од мене”, „Пјешчани сат” и „Сат на звонику”), док су у четвртом присутна дела Ф. Г. Лорке („Опроштај” и „Коњикова пјесма”), односно Борхесова поезија (у изборном делу програма). Једино обавезно дело шпанског аутора, унутар канона светске књижевности према Курикуларној реформи (2019), јесте Калдеронова драма Живот је сан, док списак предложених дела за читање у средњим школама нуди и књижевне текстове Борхеса, Сервантеса, Лорке, Маркеса и Неруде. Прави увид у заступљеност шпанских и хиспаноамеричких аутора можемо имати тек када посматрамо нове читанке, састављене према курикуларној реформи, која ауторима даје највећу слободу у одабиру и креирању програмских садржаја. Увидом у читанку за четврти разред гимназије загребачке ИК Профил Клет, Књижевни времеплов 4 Драгице Дујмовић Маркуси, закључујемо да су шпанска и хиспаноамеричке књижевности заступљене делима аргентинског писца и психотерапеута Хорхеа Букаја (Класичне приче да се боље спознаш), шпанске књижевнице Емпар Молинер („Сеанса шминкања”) одломцима из Калдеронове драме Живот је сан, а у оквиру периодизације књижевности представљене су биографије и појединачне песме Лорке („Пећина”, „Коњикова пјесма” и „Опроштај”) и Неруде („Љубавна пјесма”), док се у оквиру постмодернизма представља Маркесова кратка биографија, без одломака из неког његовог дела. Насупрот наставним програмима у другим државама региона, увиђамо да Борхесове приче нису заступљене у гимназијским читанкама ИК Профил Клет, док је овај аутор представљен само у другом разреду, песмом „Алонсо Кихано сања”, која улази у дијалог са Калдероновим делом, примером домаће лектире.

Анализа регионалних наставних програма матерњег језика и књижевности, али и уџбеника шпанског као (другог) страног језика, показала нам је начин на који се шпанска и хиспаноамеричке књижевности виде из перспективе јужнословенских народа, али и перспективе у којој би дела аутора шпанског говорног подручја представљала основе развоја светске књижевности од средњовековља до данас. Примећујемо да су Сервантес, Калдерон и Лорка најчешће заступљени аутори шпанске књижевности, док се савремена латиноамеричка књижевност углавном представља делима Борхеса и Маркеса. Као што је случај и са италијанском књижевношћу, књижевност шпанског говорног подручја своје место на светској позорници најчешће стиче делима старијих епоха, модерне лирике и савремене прозе. Куриозитет је уџбенички комплет ¿Hablamos?, који културне теме Шпаније и Латинске Америке представља из перспективе говорника српског језика, и њему их прилагођава, презентујући писце омладинске књижевности релевантне за ученички узраст, али и класике неопходне за правилно разумевање богате хиспанске културе и њеног глобалног значаја.

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ КОЈИ СЕ ПОМИЊУ У РАДУ:

1. Пејовић – Андријевић 2013. ¿Hablamos? 4: шпански језик за осми разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике.
2. Пејовић – Андријевић 2019. ¿Hablamos? 2: шпански језик за шести разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике.
3. Пејовић – Андријевић 2020. ¿Hablamos? 3: шпански језик за седми разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике.
4. Бајић et al. Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ. Читанка за четврти разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Klett.
5. Радуловић et al. Оливера Радуловић, Јелена Журић, Јелена Ангеловски. Читанка за четврти разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Едука.
6. Павловић – Јелушић 2008. Миодраг Павловић, Божена Јелушић. Читанка за трећи разред опште гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
7. Čogurić et al. 2015. Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za II razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
8. Kalezić-Radonjić et al. 2023. Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Miroslav Minić. Čitanka za treći razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
9. Deletić Milačić et al. 2024. Andrijana Deletić Milačić, Amela Lukač Zoranić, Aleksandar Čogurić. Čitanka za četvrti razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
10. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020a: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za drugi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
11. Dujmović Markusi 2021: Dragica Dujmović Markusi. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za četvrti razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
12. Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
13. Lešić 2008: Zdenko Lešić. Čitanka za prvi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
14. Spahić 2003: Vedad Spahić. Čitanka za četvrti razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
15. Hajdarević 2001: Hadžem Hajdarević. Čitanka za 4. razred gimnazije. Sarajevo: Svjetlost.
16. Ibrahimović – Kazaz 2003: Nedžad Ibrahimović i Enver Kazaz. Čitanka za 4. razred gimnazije i drugih srednjih škola. Sarajevo: Oko.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
2. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
3. Правилник о програму наставе и учења за трећи разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1?fromLink=true
4. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
5. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
6. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за основне школе 2017: https://www.gov.me/dokumenta/bf3401d9-435d-4122-8df0-325c06ca9c14
7. Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
8. Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf

[1] У читанци ИК Око (Ibrahimović – Kazaz 2003) заступљена је Борхесова „Вавилонска библиотека”, док је у читанци сарајевске Свјетлости присутан одломак из Борхесовог „Алефа” (Hajdarević 2001).