Словенски југ као пример ратне штампе на српском језику у Русији од 1916. до 1918. годинe

22/03/2021

Аутор: мср Срђан Граовац, историчар

Поред другог вредног материјала и научне грађе, у оквиру библиотечких фондова и збирки Библиотеке Матице српске систематски се истражује и проучава, рестаураторски, конзерваторски и књиговезачки штити и са посебном пажњом чува збирка илегалне и ратне штампе у Одељењу за стару и ретку књигу. Претежно или у целини, у оквиру збирке, Библиотека Матице српске чува штампу која говори о националном препороду српског етничког колективитета у XIX и XX веку, посматраном путем историјских процеса генерисаних у доба ратних криза и оружаних конфликата. Такође, дата штампа говори и о еманципацији и афирмацији југословенске идеје, као и о радничком и ослбодилачком покрету јужнословенских народа, пре свих српског, у XX столећу а посебно у периоду Другог светског рата.[1]

Заједно са библиотекарима и делатницима у Библиотеци Матице српске, немерљиви допринос у стручно-библиотечким процесима сређивања и обраде периодичних публикација објављиваних на српском језику у периоду између 1871. и 1945. године (са посебним освртом на штампу публиковану у вези са историјатом ратова, радничког и социјалистичког покрета) пружио је Сава Паланчанин у ненадмашном каталошком делу Револуционарна и ратна штампа 1871‒1945. Каталог садржи писану реч о националном покрету српског и јужнословенских народа у вези с политичком и духовно-културолошком еманципацијом њихових заједница, затим наслове социјалистичких, комунистичких и ратних новина, листова и часописа. Историјски посматрано, каталог обухвата сва сачувана ратна и револуционарна издања у поменутом периоду. У наведеној публикацији своје место пронашли су наслови публикација из Првог светског рата, ратна издања југословенских народа, штампана у емиграцији од 1914. до 1918. године.[2] Читаоцима и истраживачима публикација представља издања српске војске у повлачењу 1915. и 1916. године, затим на фронтовима, али и издања државних власти Краљевине Србије и јужнословенских политичких организација са јасно профилисаним пројугословенским идеолошким опредељењем у периоду Великог рата. Као што смо раније напоменули, дата издања јављала су се на Крфу, у Солуну, Бизерти, Одеси, Паризу, Женеви, Лондону и државама Северне и Латинске Америке. Поменимо Српске новине на Крфу, солунски Ратни дневник, париско и женевско издање Bulletin Yougoslave, лист Југословенска држава који је излазио у Чилеу, као и париски наслов La patrie Serbe. Стварана у неповољним, ратним условима, у емиграцији, ова штампа до данас је очувана у малом броју наслова и примерака. Према Каталогу револуционарне и ратне штампе, аутора Саве Паланчанина, у фондовима и збиркама Библиотеке Матице српске налази се 332 наслова новина, часописа и листова револуционарне и ратне штампе.[3]

У периоду комунистичке власти у Другој Југославији, веома мала пажња била је посвећена истраживању ратне штампе објављиване у царској Русији од 1916. године до 1917. године, а чији издавачи су били представници српске и југословенске емиграције грађанске провенијенције. Разумљиво, из политичко-идеолошких разлога, делатност поменутих представника непрестано је умањивана, када је реч о њиховом раду у погледу националне борбе за еманципацију и уједињење јужнословенског колективитета у првим деценијама претходног столећа. У датој чињеници откривамо и мотиве због којих и њихови политички органи, као и периодична штампа чији су били издавачи, није представљала предмет посебних научно-истраживачких процеса научних делатника, у првом реду историчара у другој поливини XX века. Периодика „грађанске провенијенције“ која је публикована у Русији у време Првог светског рата на поменути начин неправедно је маргинализована. Са друге стране, несразмерна вредност указивана је насловима неколико листова које су представници југословенске политичке и академске заједнице објављивали у Русији после победе Октобарске револуције 1917. године. Биле су то публикације које су поседовале готово искључиво идеолошко-пропагандни карактер, попут органа југословенског одељења Радничке и сељачке владе народних комесара, Земља и слобода, који је објављиван у Петрограду 1918. године. Поред наведеног листа, посебна пажња исказивана је анализи рада листа Револуција, који је публикован као „вијесник сељачке и радничке револуционарне странке Хрвата, Срба и Словенаца“, као и публикације Светска револуција.[4]

Пре Октобарске револуције, а у периоду Првог светског рата, у Русији су излазила два значајна листа, који су представљали органе српских и југословенских емигрантских удружења или неформалних политичких заједница. Били су то Югославя[5] и лист Словенски југ.[6] Несумњиво, наведени листови поседовали су изразити идеолошко-пропагандни карактер, који је био афирмисан с циљем подстицања мотивисаности јужнословенских народа и Владе Краљевине Србије у емиграцији да истрају у рату против непријатеља окупљених у савезу Централних сила, као и у одлучности спровођења националне политике српских власти у погледу ослобођења и уједињења свих југословенских народа и њихових земаља од туђинске власти, што је посебно исказано у Нишкој декларацији Народне скупштине Краљевине Србије из 1914. године. Међутим, поред пропагандно-идеолошког дискурса и карактера који су исказивали ови листови, њихов значај и потенцијал за научно-истраживачке послове у вези са анализом историјата Првог светског рата и српског народа у њему, проналазимо и у релативно високом степену информативног извештавања о актуелним догађајима из датог времена, као и о тежњама и плановима јужнословенских политичких елита у погледу спровођења идеје о уједињењу свих југословенских народа. Такође, исказивана је прилична оданост политици српских државних органа у емиграцији, као и политици царске владе у Русији у погледу поменутих политичких процеса. Ипак, критеријуми објективности и непристрасности у погледу извештавања о актуелним догађајима, као и самих извештаја које откривамо у текстовима аутора и уредника у овим листовима, нису нарушени у великој мери.[7]

Из разлога што је излазио у дужем периоду и због чињенице да је уживао поверење бројније читалачке публике, поменуте особине „новинарске етике“ и вредности садржаја које је пружао на увид јавности, проналазимо у листу Словенски југ.[8] Словенски југ био је заправо орган Југословенског одбора у Русији.[9] Од покретања листа до децембра 1917. године, одговорни уредник био је Милован К. Митричевић, а до краја публиковања наведену дужност обављао је Радо И. Радоњић. Лист је покренут 17. априла 1916. године, а његово публиковање престало је крајем јануара 1918. године. Димензије листа биле су 32×44 cm. Излазио је недељно и два пута недељно.[10] У каталошком опису јединице, методологија бележења података у складу је са ISBD(S) стандардом. Каталошка јединица садржи следеће податке: наслов публикације, поднаслов, имена уредника, места издања, име издавача, године излажења, формат и периодичност. Овде спада и податак о сигнатури, коју чини комбинација од три елемента: словна ознака, римски и арапски број. Дати елементи представљају карактеристична обележја помоћу којих се на ефективан начин могу пружити информације и сам предмет читаоцима овог примера ратне штампе у Библиотеци Матице српске. Словна ознака представља одредницу за збирку (илегална и ратна штампа); римски број означава формат[11], односно величину публикације мерене по висини, а иза римског броја, у овом систему сигнатуре, долазе три реда арапских бројева, који су међусобно одвојени зарезом. Први арапски број представља ознаку по numerus currens, други број даје број варијанте публикације, а трећи исказује колико примерака дате публикације налази се у поседу Библиотеке Матице српске.[12] Према наведеним критеријумима сигнатура листа у збирци илегалне и ратне штампе у Одељењу за стару и ретку књигу Библиотеке Матице српске је ИР Фол II 9.1.1..[13]

Поред поменутих уредника, лист су уређивали и Мијо Радошевић, Ђуро Коломбатовић, Марко Цемовић, Бранко Орловић, а његово публиковање покренули су Марко Цемовић, Јосип Косор, Фрањо Поточњак и Јанко Лаврин. Програмски текст написао је Марко Цемовић. У Одеси је изашло осамдесет и осам, а у Москви пет бројева, дакле, укупно деведесет и три. Дистрибуиран је у свим заробљеничким логорима у Русији и Грчкој, где је било припадника јужнословенских народа. Наслов и поднаслов штампани су на српком и хрватском језику, на ћириличном и латиничном писму. Текстови су објављивани на српском, хрватском, словеначком и руском језику. Званично, лист је био гласило Српског и касније Југословенског добровољачког корпуса у Русији. У листу су објављивани и ауторски текстови Анте Трумбића, Милоша Трифунца, Бранка Лазаревића, Миливоја Јамбришака, Јована Дучића, Отона Жупанчића, Леонида Андрејева, Константина Баљмонта, Стевана Бешевића, Франца Прешерна, Богумила Вошњака, Александра Белића, и других представника јужнословенских политичких и интелектуалних елита. Бројеви листа сређени су и обрађени према хронолошком принципу, те носе ознаке: 1916, I, бр. 1-15, 17, 23-24, 26, 30-43; 1917, II, бр. 1-8, 10-21, 24-27, 30-32, 34-36, 38, 43; 1918, III, бр. 3. Када је у питању овај лист, из датог описа јасно нам је да у збирци илегалне и ратне штампе у Библиотци Матице српске недостају бројеви 16, 18-22, 25, 27-29 за 1916. годину и бројеви 9, 22-23, 28-29, 33, 37, 39-42. и 45. Читаоцима је лист доступан и у дигиталном формату, путем Дигиталне библиотеке Матице српске. Према доступним подацима, седамнаест бројева који недостају у збиркама и фондовима Библиотеке Матице српске налазе се у Народној и универзитетској библиотеци Словеније.[14]

Уређивачка политика Словенског југа поседовала је два важна елемента – информативни и пропагандни, и у датом погледу представља типичан пример ратне штампе у времену Првог светског рата. Читалачку јавност извештавала је о актуелним политичко-ратним дешавањима, преносила је вести са великих фронтова у Европи и свету и имала је сталну рубрику која је била посвећена обавештењима о политичкој ситуацији и свакодневном животу грађана у окупираној Србији, као и рубрику посвећену свакодневици становника јужнословенских земаља у Аутроугарској. Непрестано је извештавала јавност о судбинама заробљених и несталих цивила и војника, те је у том погледу тесно сарађивала са државним органима Србије у емиграцији, руском владом, као и међународним хуманитарним организацијама, попут Црвеног крста. Од јуна 1916. године, уредништво листа увело је неколико нових рубрика, где су своје текстове објављивали угледни историчари, а тематика у њима односила се на романтизовану прошлост југословенских народа и њихове међусобне сарадње. Такође, у фељтонима и колумнама, своје приповетке и песме објављивали су поменути и угледни књижевници, а наведени текстови, углавном су публиковани на словеначком језику. Основна функција тематике из датих рубрика свакако је поседовала мотивационо-психолошки и пропагандно-идолошки карактер. У неколико месеци, после Фебруарске и Октобарске револуције у Русији 1917. године, приметна је видна промена у уређивачкој политици, када су у питању однос према царистичком режиму и вести о царској породици Романов и последњем руском императору Николају II. Без обзира што је уређивачки колегијум показао наклоност према новим властима у Русији, од марта и од новембра 1917. године не бисмо могли да подржимо тезу према којој је лист постао идеолошки подобан и компатибилан са новим политичким приликама у Русији после новембра наведене године.[15]

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Kiš, Erne; Milenko Beljanski, Četrdeset godina, IV, Kultura, Beograd, 1960.

Krall, Jože, Partizanske tiskarne na Slovenskem, Inštitut za zgodovino delavskega gibanja, Ljubljana, 1972.

Паланчанин, Сава, Револуционарна и ратна штампа 1871‒1945, Каталог Библиотеке Матице српске, Нови Сад, 1986.

Попов, Душан, Културни садржај у штампи Народноослободилачког покрета у Војводини, Савет академија наука и уметности СФРЈ, Скопје, 1984.

Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг, Србија у Великом рату 1914‒1918, Кратка историја, Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних, Београд, 2014.

Slovenski jug, organ Jugoslovena u Rusiji: Digitalna knjižnica Slovenije, Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana, 1916, 2019 <https://www.dlib.si/results/?query=%27srel%3DSlovenski+jug%27&pageSize=25> (18. X 2019).

[1] Сава Паланчанин, Револуционарна и ратна штампа 18711945, Каталог Библиотеке Матице српске, Нови Сад, 1986, стр. 5‒7. Упореди и Jože Krall, Partizanske tiskarne na Slovenskem, Inštitut za zgodovino delavskega gibanja, Ljubljana, 1972, стр. 9.

[2] Сава Паланчанин, нав. дело, стр. 5‒7.

[3] Исто, стр. 5‒11. Морамо да напоменемо да у изради Каталога, Сава Паланчанин није имао узор, нити препознатљив модел. Само богатство података које му је материјал понудио утицало је на структуру каталога.

[4] Всемiрня Революцiя, односно Светска револуција или Svjetska revolucija, тј. Svetovna revolucija био је орган југословенске комунистичке групе (бољшевика). Текстови су објављивани на српском, хрватском, руском и словеначком језику на ћириличном и латиничном писму. Уредници су били Вукашин Марковић, Драготин Година и Петар Смилов. Објављиван је две године, 1918. и 1919. Димензије листа биле су 32×44 cm. Лист је објављиван недељно и два пута недељно. Код првих неколико бројева, поред наслова на руском језику, упоредо су штампани и наслови на јужнословенским језицима, укључујући и бугарски, види: Erne Kiš, Milenko Beljanski, Četrdeset godina, IV, Kultura, Beograd, 1960, str. 42‒69.

[5] Лист је покренут од стране српских, хрватских и словеначких интелектуалаца удружених у намери да подстакну политичке мотиве за југословенско уједињење код читалачке јавности, али и у круговима политичких елита Руског царства. Димензије су биле 32 cm. Наслов и поднаслов пружани су на руском и српском, односно хрватском језику. Садржај броја сачуваног у збирци илегалне и ратне штампе Одељења за стару и ретку књигу Библиотеке Матице српске штампан је на ћириличном и латиничном писму српског језика, као и на словеначком језику. Пагинација иде у наставцима. Лист је покренут највероватније у мају или у јуну 1917. године, види: Сава Паланчанин, нав. дело, стр. 186.

[6] Сава Паланчанин, нав. дело, стр. 90‒91.

[7] Исто

[8] Душан Попов, Културни садржај у штампи Народноослободилачког покрета у Војводини, Савет академија наука и уметности СФРЈ, Скопје, 1984, стр. 537‒541. Упореди и Сава Паланчанин, нав. дело, стр. 90‒91.

[9] Југословенски одбор представљао је политичко интересно тело, формирано од стране јужнословенских политичара из Аустроугарске. Циљ овог тела било је уједњиње свих јужнословенских народа у једну, независну државу. Одбор је формиран 1915. године, види: Мира Радојевић, Љубодраг Димић, Србија у Великом рату 19141918, Кратка историја, Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних, Београд, 2014, стр. 25‒39.

[10] Сава Паланчанин, нав. дело, стр. 90‒91.

[11] Код великог, фолио формата постоје две вредности изражене римским бројевима, I и II, види: Сава Паланчанин, нав. дело, стр. 9.

[12] Сава Паланчанин, нав. дело, стр. 9.

[13] Исто, стр. 9, 91.

[14] Исто. Упоред и Slovenski jug, organ Jugoslovena u Rusiji: Digitalna knjižnica Slovenije, Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana, 1916, 2019 <https://www.dlib.si/results/?query=%27srel%3DSlovenski+jug%27&pageSize=25> (18. X 2019).

[15] Сава Паланчанин, нав. дело, стр. 90‒91.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања