Аутор: Спасоје Томић
Историјска наука има дужност да појаве и личности прошлости сагледава у ширем контексту, али и да укаже на посљедице њиховог дјеловања. Једна од најконтроверзнијих фигура црногорске и јужнословенске политичке сцене у двадесетом вијеку јесте Секула Дрљевић (1884–1945). Правник, публициста и политичар који је својим радом оставио трага у расправама о идентитету Црногораца*, али и неизбрисиву мрљу сарадње са окупатором у Другом свјетском рату. Његово име стоји као симбол једне политичке заблуде која је покушала да се научном терминологијом прикрије и оправда, а заправо представља једну историјску издају.
Идеолошка трансформација
У младости и раним радовима Дрљевић је говорио о блискости и јединству Срба и Црногораца. Међутим, већ у међуратном периоду јављају се наговјештаји његовог одступања од српског националног корпуса. У текстовима попут оног „О народној мисли у Црној Гори“ или у политичким памфлетима које је писао тридесетих година, све више инсистира на „посебности“ Црногораца. Оно што је у почетку изгледало као настојање да се истакну специфичности црногорске историјске традиције, постепено прераста у агресивно негирање српског идентитета Црногораца. Оваква идеолошка трансформација није плод научног открића, већ резултат личних амбиција, политичког опортунизма и калкулације. Као што је више пута показала историја, поједини интелектуалци спремни су да жртвују истину ради личне афирмације.
Политички памфлетизам под маском науке
Дрљевић је посједовао стил, али не и научну дисциплину. Његови текстови, иако често упаковани у псеудонаучни оквир, више припадају жанру политичког памфлета. Карактерише их селективно коришћење историјских чињеница, тенденциозно тумачење и отворена идеологизација. Његов концепт „црногорске нације“ није био утемељен у етнологији или историјској науци, већ у политичком пројекту одвајања Црне Горе од српског корпуса.
Сарадња са окупатором
Најтежи историјски терет који Дрљевић носи јесте његова улога у Другом свјетском рату. Умјесто да стане на страну народа који се борио против фашизма и нацизма, он бира сарадњу са окупатором. Кроз ангажовање у апаратима непријатеља, Дрљевић је своју теорију претворио у практичну издају. Његови памфлети из тог периода представљају не само политички документ, већ и морални пад једног интелектуалца.
Трагични крај
Судбина Секуле Дрљевића окончана је симболично — насилном смрћу у Аустрији 1945. године. Историја је често немилосрдна према онима који покушавају да своју судбину граде на заблудама. Његов крај није био само лични пораз, већ и симболичан завршетак једног идеолошког експеримента који није имао дубље упориште у народу.
Закључак
Секула Дрљевић у историји Црне Горе и српског народа остаје примјер интелектуалца који је занесен амбицијом заборавио на историјску и моралну одговорност. Његова „доктрина“ о црногорској нацији показала се као политичка конструкција која није могла опстати. Његово име данас функционише више као опомена него као инспирација: опомена да се историјске чињенице не могу мијењати идеолошким наративом, и да је издаја, ма како оправдавана, увијек историјски пораз.
*Аутор термин Црногорац користи да опише географску одредницу а не националну.
Остави коментар