Autor: dr Aleksandra Kolaković
Dva meseca nakon pada Miloševića 2000. godine u La chapelle de la Sorbonne, srcu Latinske četvrti u Parizu, održana je multimedijalna izložba Srbija – orginalna verzija. Bio je to prvi korak ka uspostavljanju pokidanih niti francusko-srpskih odnosa tokom devedesetih godina 20. veka. Od ovog perioda francusko-srpski odnosi prolazili su kroz nesistematičnu fazu ponovnog uspostavljanja. Prvi korak bila je poseta Vojislava Koštunice, tada predsednika Jugoslavije, a potom je decembra 2001. godine francuski predsednik Žak Širak došao u Beograd. Kulturni centar Francuske u Beogradu (današnji Francuski institut), demoliran u vreme bombardovanja, tada je ponovo otvoren. Širak je, pored interesovanja za stanje u regionu, demokratizaciju Srbije i hapšenje i izručenje optuženih Hagu, istakao da tadašnja država (Jugoslavija) treba da se vrati porodici evropskih naroda. Gotovo dve decenije kasnije, prilikom posete aktuelnog francuskog predsednika Emanuela Makrona, pitanje članstva u Evropskoj Uniji za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana još je otvoreno. Kako je Francuska jedna od ključnih zemalja u procesu integracija značajno je razumeti savremene francusko-srpske odnose i težnje nove Francuske politike na Zapadnom Balkanu i prema Srbiji.
Iako su se nakon 5. oktobra u Parizu obnovile simpatije za Srbe, kao i ekonomsko interesovanje, ipak velika očekivanja – da će se Francuska ekonomski i politički vratiti na Balkan i obnoviti večito francusko-srpsko prijateljstvo, koja su se tada na trenutak pojavila, istom brzinom su i nestala. Stihijski pokušaji unapređenja odnosa su nastavljeni, ali nije bilo dovoljno zainteresovanosti, sistematskih akcija, niti inicijative sa obe strane. Priznavanje kosovske nezavisnosti i odbijanje Francuske da Srbiji izruči Ramuša Haradinaja, optuženog za ratne zločine 2017. godine, zbog čega je uručena i protesna nota Francuskoj i tadašnji ambasador Rajko Ristić povučen na konsultacije u Srbiju, u prvi mah su se činili kao povratak na period loših odnosa. Negativan stav srpske javnosti prema Francuskoj izazvao je i raspored sedenja prilikom obeležavanja stogodišnjice Velikog rata 2018. godine. Ipak, ovaj događaj je vratio u francusku javnost narativ o najslavnijem periodu francusko-srpskih odnosa – „bratstvu po oružju“ iskovanom u ratovanju od 1914. do 1918. godine. Priznavanje diplomatskog incidenta i obnavljanje sećanja na savezništvo, restauracija spomenika Zahvalnosti Francuskoj, saradnja u oblasti kulture, izložba Naša istorija vaša sećanja (koja je u organizaciji Frnaucuskog instituta u toku 2018. i 2019. godine obišla više gradova u Srbiji), bili su predhodnica povratka Francuske na Zapadni Balkan. Promenu u bilateralnim odnosima označili su i susreti dva predsednika u Parizu i Beogradu, kao i imenovanje novih ambasadora. Jednoga dana kada se otvore arhive diplomatskih depeša detaljno ćemo rekonstruisati probleme francusko-srpskih odnosa u periodu dužem od deceniju i po, do tada primećujemo da je 2019. godine došlo do promena i novog interesovanje Francuske za Srbiju i Zapadni Balkan, kao i srpskog nastojanja da se bilateralna saradnja unapredi. U narednom periodu videćemo i posledice novog kursa diplomatije obe zemlje, a do tada je značajno osvetliti prve posledice zvanične posete Makrona Srbiji.
U vreme NATO bombardovanja 1999. godine crnim plaštom prekriven je spomenik Zahvalnosti Francuskoj i tada se činilo neverovatnim da će se jednog dana ispred njega pojaviti francuski predsednik, koji će se obratiti na srpskom jeziku. Ovakva scena bila je neverovatna i nakon 11. novembra 2018. godine. Ipak, prilikom zvanične posete Srbiji 2019. godine Emanuel Makron upotrebio je i srpski jezik kako bi uputio novu poruku Francuske ne samo Srbiji, već i regionu. Nastojao je da obnovi sećanja na staro savezništvo – „bratstvo po oružju“ iz doba Velikog rata (1914–1918) posetama Groblju Oslobodilaca Beograda i odavanju počasti savezništvu na grobu Milunke Savić. Pomenutim evociranjem sećanja na zajedničku istoriju, Makron je nastojao da pojasni povratak Francuske na Balkan i da prekine diskontinuitet njenog odustva u rešavanju problema regiona. Politički posmatrano, Makornova poseta nije samo bitna za odnose Francuske i Srbije, već i za odnose EU i Srbije, kao i odnose u regionu, a Kosovo i Metohija i evrointegracije bile su dve ključne komponente razgovora francuskih i srpskih državnika.
Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, ključna reč francuskog predsednika jula 2019. godine bila je kompromis. Jasno je istakao spremnost da se pomogne nastavak dijaloga, organizovanje novog sastanka u šta bi bila uključena i Angela Merkel i želju Francuske da se u narednih nekoliko meseci pronađe trajno rešenje. Šest meseci kasnije, može se konstatovati da nema vidljivog napretka, što je pored kompleksnosti problema i posledica unutrašnjih problema Francuske (štrajkovi u Francuskoj, pripreme za lokalne izbore u martu 2020) i EU (izbori, nova organizacija, reforme i Bregzit). Pitanje Kosova i Metohije, koliko god to Srbiji bilo važno, ipak nije prioritet ključnih aktera međunarodnih odnosa. Žan Luj Falkoni, francuski ambasador u Srbiji, naglašava da Francuska uz Nemačku želi aktivniju ulogu, kao i da Zapadni Balkan jeste deo Evrope, a time je i pitanje Kosova i Metohije u centru interesovanja. Ipak, trenutno ne postoji mogućnost da će Francuska imati pojedinačnog posrednika u pregovorima Beograda i Prištine, mada je negoveštena mogućnost organizovanja samita u Parizu u francusko-nemačkom formatu, s ciljem nastavka dijaloga i jačanja uloge EU.
Kada je reč o procesu evrointegracija, sprečavanje otpočinjanja pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije sa EU, od strane Emanuela Makrona, izazvalo je oktobra 2019. godine najblaže rečeno konfuziju u svim zemljama regiona, pa i u Srbiji. Iako je francuski predsednik prilikom posete Srbiji isticao potrebu da Srbija nastavi proces integracija u EU i da u tome ima francusku podršku, na jesen je preovladalo mišljenje da se Makron čvrsto zalaže da se pre proširenja EU reformiše. Iako se francuski stav u jesen 2019. godine različito tumačio, zvanična Francuska je preko svojih diplomatskih predstavnika u regionu isticala da postoji perspektiva proširenja, kao i da će biti ispunjeno obećanje učlanjenja Zapadnog Balkana u EU, koje je Makron potvrdio prilikom posete Srbiji. U ovom smislu, govori se o reformi EU (poboljšanje politike odbrane, socijalne politike, način sklapanja trgovinskih sporazuma i dr.), koja bi išla paralelno sa naporima koje zemlje regiona čine kako bi ispunile uslove za članstvo, a kao ključni problemi se naglašavaju oblasti ljudskih prava i borbe protiv kriminala. Dakle, po predlogu Francuske reč je o dve reforme, koje bi tekle paralelno. Jedna reforma EU, a druga je francuski predlog Savetu Evropske unije da se razmotri ideja modernizacije procesa proširenja. Za sada je ovu ideju Žan Luj Falkoni, francuski ambasador u Beogradu, inače osoba sa velikim iskustvom u procesima evrointegracija i prijema novih članica, objasnio da bi pomenuta modernizacija procesa zemljama kandidatima omogućila da proces evrointegracija postane brži, progresivniji i reverzibilan, odnosno da u pojedinim oblastima, u kojima su ispunile kriterijume počnu brže da koriste njene dobrobiti, ali i ukoliko bi neka zemlja odlučila da promeni politiku ili ako se ne ponaša u skladu sa vrednostima EU, može te benefite i da izgubi. Da li će i do kakvih promena u procesu evrointegracija doći, kada će građani moći da vide konkretan napredak, očekuje se da će se saznati na majskom Samitu u Zagrebu 2020. godine. Do tada, Francuska politika prema Srbiji i zemljama regiona, u većini segmenata sledi Strategiju Francuske za Zapadni Balkan, javno proklamovanu aprila 2019. godine, dan nakon što je u Berlinu održan samit lidera Zapadnog Balkana, a koja ističe aktivniju francusku politiku u regionu posebno u sferama održive primene vladavine prava i bezbednosnih izazova (trgovina nedozvoljenim malokalibarskim i lakim naoružanjem, borbu protiv trgovine ljudima, narko-kartela, trgovine kulturnim dobrima i zaštićenim vrstama, uspostavljanje platformi za izveštavanje o ilegalnom sadržaju na internetu koji podstiče bujanje terorizma i radikalizma, intenziviranje vojno-političke saradnje kroz političko-strateške dijaloge i obuke na Institutu za visoke studije nacionalne odbrane), kao i suzbijanja spoljnih uticaja koji odvraćaju region sa evropskog puta.
Pored navedenog Francuska već pruža Srbiji podršku u reformi javne uprave i njenom prilagođavanju sa evropskim okvirima. Između ministarstava dve države zaduženih za javnu upravu potisano je u septembru 2019. godine i nekoliko sporazuma koji obuhvataju stručno usavršavanje, obuke i reformu administrativnih procedura. Ovim se omogućava evropeizacija srpske javne uprave i posredno pomaže proces pridruživanja i evrointegracija. Ono na čemu će Francuska insistirati kada je reč o evrointegracijama Srbije jeste strogo poštovanje vladavine prava, borba protiv korupcije i kriminala, što je više puta u proteklih nekoliko meseci istakao i francuski ambasador naglašavajući da pred srpskom vladom stoje zahtevi koji su formulisani i vlada zna vrlo dobro da to mora da ispuni. Poslednjih dana januara 2020. godine stigle su vesti i da je Francuska odlučila da ponovo zauzme svoje mesto u Savetu za regionalnu saradnju, koji je napustila 2014. godine. Povratak u Savet najavio je francuski ministar za Evropu i spoljne poslove Žan Iv Le Drian na sastanku francusko-nemačke inicijative za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja na Zapadnom Balkanu istakavši da je ova odluka deo francuske strategije za Zapadni Balkan iz aprila 2019. godine. Reč je o najavi značajnijeg francuskog prisustva u područjima investiranja, povezivanja (bilateralne i regionalne saradnje) i bezbednosti, kao i zajedničkog rada na projektima transformacije zemalja regiona u buduće članice Evropske unije.
Ekonomski odnosi Francuske i Srbije su polje bilateralnih odnosa od kojih se očekuje najveći uspeh u bliskoj budućnosti. Davno su prošla vremena kada su srpske finansije gotovo kompletno bile u francuskom vlasništvu. Nešto manje od sto godina kasnije, Francuska je tek 14. trgovinski partner Srbije, sa 2,9% učešća u ukupnoj razmeni. Ipak, i u ovoj sferi se primećuju promene. U 2017. godini, trgovinska razmena Francuske i Srbije iznosila je 881,5 miliona evra, dok se u prvoj polovini 2018. godine povećala za čak 8,2 %, a očekuje se dalji rast. U Beogradu već deset godina postoji Francusko-srpska privredna komora, koja podržava privrednu saradnju dve zemlje, ali bez političkog impulsa ona ne može dati zadovoljavajuće rezultate. Francuzi su i u ranijem periodu bili zainteresovani za investicije, posebno u infrastrukturne projekte, ali do dogovora i realizacije projekata nije došlo. Od posete francuskog predsednika aktuelizovalo se pitanje francuskog učešća u izgradnji metro linije u Beogradu. Predstavnici kompanija Ežist i Alstom bili su deo delegacije francuskoh privrednika, koji su pratili Makrona jula 2019. godine. Pored francusko-srpske saradnje na izgradnji deponije u Beogradu i dolaska grupacije Vansi, koja je preuzela koncesiju nad beogradskim aerodromom Nikola Tesla, ključni su francuski planovi o učešću Francuske agencije za razvoj (AFD), posebno u oblasti energetike i ekologije. Prilokom zvanične posete Olivijea Dispota, državnog sekretara za poslove javne uprave Francuske najavljeno je otvaranje regionalne kancelarije Francuske agencije za razvoj u Beogradu. Od jula meseca nekoliko delegacija francuskih privrednika posetilo je Srbiju, gde su imali susrete sa predstavnicima srpskih preduzeća i razgovarali o mogućnostima saradnje. Dolazak francuskih malih i srednjih preduzeća značio bi da je došlo i do promene slike Srbije u francuskoj javnosti, a pre svega u krugovima privrede. U ranijem periodu dominirale su informacije o teškoćama, rizicima i problemima ekonomskog ulaganja u Srbiju i druge zemlje regiona. Prošle godine pokrenutim inicijativama postepeno se uklanja strah potencijalnih investitora iz Francuske, i Srbija bi mogla u budućnosti da postane središte francuskih ekonomskih interesa na celom području Zapadnog Balkana.
Prema do sada dostupnim podacima, prilikom posete francuskog predsednika Žaka Širaka 2001. godine Srbiji nisu postignuti vojni sporazumi, dok je osamnaest godina kasnije u okviru posete Emanuela Makrona Republici Srbiji, 15. jula 2019. godine, potpisano pet sporazuma u oblasti naoružanja i vojne opreme. Pomenuti sporazumi se odnose ne samo na Narudžbenice za nabavku PVO sistema Mistral 3 i zajedničku integraciju istog na sistem Pasars, što je najčešće pominjano u javnosti, već obuhvataju: Tehnički sporazum između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane Republike Francuske u vezi sa nabavkom PVO sistema kratkog dometa od kompanije MBDA, Memorandum o razumevanju između Ministarstva odbrane Republike Srbije i kompanije Tales, Memorandum o razumevanju između Ministarstva odbrane Republike Srbije i kompanije Safran i Memorandum o razumevanju između privrednog društva Prva Petoletka – Namenska Trstenik i kompanije Iksblu. Da razvoj vojne saradnje nije ostao samo na papiru, potvrda je poseta Florans Parli, francuske ministarke odbrane Beogradu sredinom decembra 2019. godine. Parli je naglasila da postojanje otovrenih i slobodnih dijaloga, pri čemu je za Francusku veoma značajno da saznamo na koji način Srbija analizira uloge za budućnost na kontinentu i u regionu kada je reč o aktuelnim pitanjima – kao što su pitanja budućnosti NATO, budućnosti Kosova, terorizma i organizovanog kriminala. U skladu sa novom strategijom Francuske za Zapadni Balkan iz 2019. godine, očekuje se da se više pažnje posveti operativnoj saradnji između dve zemlje, školovanju vojnih kadrova u Francuskoj, a u junu 2020. godine planirana je i zajednička vežba francuske i srpske vojske.
U vremenu kada se utapamo u informacijama i gladujemo za zanjem važno je da se razvija saradnja u oblasti obrazovanja, nauke i kulture dve države. Dok je od 1841. godine Pariz bio, kako je to Jovan Dučić primetio, škola budućih srpskih ministara, krajem prošlog veka bile su prekinute i/ili otežane komunikacije i saradnja u oblastima obrazovanja i nauke. Ovo se posredno odrazilo i na činjenicu da se Francuska i Srbija danas ne poznaju dovoljno. Kao dva prijatelja koja se nisu dugo videla, imaju sećanje na zajedničko iskustvo i probleme, ali promene koje su se dogodile u međuvremenu nisu im dovoljno poznate. Stoga podrška povezivanju poslovnih ljudi, naučnika, umetnika i mladih jeste preduslov unapređenju bilateralnih odnosa. Ona nije samo pitanje mandata jedne vlade ili jednog predsednika, pa čak ni pitanje bilateralnih odnosa, već je pitanje nacionalnog opstanka i razvoja za Srbiju u njenoj potrazi za partnerstvom, zaštitom i pozicioniranjem u međunarodnim odnosima. Godine nepouzdanih informacija i organizovane propagande prostiv Srba i Srbije stvorile su konfuziju i u redovima diplomata, a ne samo javnosti. Potrebno je da Srbija u narednom periodu proširi delovanje svih aktera kulturne diplomatije u Francuskoj. Ovo se pre svega odnosi na Srpski kulturni centar u Parizu, koji je u prošlosti imao povremene uspehe, ali je generalno bio nevidljiv u gradu gde postoji 56 stranih kulturnih centara i stotine kulturnih događaja u jednom danu. Ipak, Srpski kulturni centar pruža odličnu osnovu za aktivnosti kulturne diplomatije i uz angažovanje više spoljnih saradnika i promenu strategije kulturne diplomatije mogao bi da postigne bolje rezultate. U ovom smislu Srbija se može ugledati na aktivnosti dugog delovanja kulturne diplomatije Francuske, koja još od kraja 19. veka prati aktivnosti učenja francuskog jezika, rad Francuske alijanse, organizuje brojne kulturne događaje i širi francusku kulturu. Makronova poseta je označila i početak novih projekata u kulturi, pre svega u sferi filma i stripa. Značaj učenja francuskog jezika i posredno širenja francuske kulture prepoznao je i naglasio i novi ambasador Francuske u Srbiji, dok je u decembru 2019. godine o potrebi učenja francuskog jezika među licima iz sfere odbrane i bezbednosti govorila i francuska ministarska Parli.
Snažnije i sa jasnijim ciljevima prisustvo Francuske na Zapadnom Balkanau, u kome ona Srbiju vidi kao ključnu zemlju, pitanje je i njene pozicije u Evropi, Evropskoj uniji i međunarodnim odnosima. Francuska je i u prošlosti nastojala da svoj međunarodni ugled i povratak među vodeće aktere međunarodnih odnosa ostvaruje intervencijama na Balkanu, većinom nametajući ulogu arbitra. Kao ključna pitanja u diplomatskim odnosima Francuske i Srbije danas se prepoznaju vladavina prava, ekonomija, evrointegracije, Kosovo i Metohija. Pomenuta „otvorena pitanja“ prisutna su u istom ili izmenjenom obliku već decenijama, pri čemu postoje i značajne nesaglasnosti (Kosovo i Metohija) i/ili usporeno realizovanje ciljeva i napretka (evrointegracije i ekonomija). Ona su naglašena i prilikom posete francuskog predsednika Srbiji prošle godine, pri čemu je Makron posebno istakao ekonomsku zainteresovanost Francuske i spremnost da pokrene dijalog Beograda i Prištine. Šest meseci kasnije, za sada možemo zaključiti da se savremeni francusko-srpski odnosi razvijaju na osnovu pravaca navedenih u Strategiji Francuske o Zapadnom Balkanu iz aprila 2019. godine, kao i onoga što je diplomatskim rečnikom najavio Emanuel Makron prilikom susreta sa Aleksandrom Vučićem u Beogradu, jula 2019. godine.
Situacija na šahovskoj tabli multilateralnih i bilateralnih odnosa je uvek komplikovana, a pozicija Srbije tradicionalno uklještena između novih i starih geopolitičkih vetrova i interesa velikih sila. Srbija je opet, kao i pre više od sto godina, u sličnoj poziciji – potrebno je animirati, zainteresovati i objasniti „srpsko pitanje“. Početkom 20. veka Srbija je imala Milovana Milovanovića, prijatelja francuskih diplomata, koji je mogao u svakom trenutku ući u francusko ministarstvo spoljnih poslova i zakazati audijenciju kod francuskih državnika. Tada su Srbi imali Grgura Jakšića u Parizu, koga su deca savetnika francuskih predsednika nazivala ujakom, i preko koga su se plasirali članci o Srbima i Srbiji u najtiražnijim francuskim novinama. Imali su i Jovana Cvijića koji je na francuskom jeziku objasnio položaj Srba u Bosni i Hercegovini 1908. godine kao okupaciju i da su Srbi uhapšen narod, dok se danas o stradanju Srba u enklavama na Kosovu i Metohiji u francuskim novinama može pročitati tek poneki tekst. U vremenu kada se nije moglo ratovati, kada se nije bilo dovoljno snažno ni za uslovljavanje, niti ekonomsko ostvarivanje nacionalnih interesa, a želela se dobiti francuska politička i/ili ekonomska podrška delovalo se u sferi kulturne dipomatije. Francuska, stalna članica SB UN, nuklearna sila, peta najveća svetska ekonomija, razume jezik kultrne diplomatije, uostalom ona ga je i stvorila još krajem 19. veka. Stoga jedan od načina da se unaprede sadašnji odnosi jeste delovanje u ovom pravcu. U međunarodnim odnosima ne mogu se stvarati prijateljstva, ali se mogu graditi partnerstva, za šta je potrebna komunikacija, saradnja, razumevanje, zajednički interesi i strateško planiranje, a posebno u periodu kada Francuska pokazuje novo i pojačano interesovanje i za Srbiju i region Zapadnog Balkana.
Ostavi komentar