Autor: Željko Injac, novinar
Još je Maks Veber uočio značaj religije u razvoju kapitalističke ekonomije u Americi. Veber je primetio da protestantske vrednosti – etika, posebno one povezane s kalvinizmom i puritanizmom, značajno utiču na stvaranje kulture rada, disciplinu i ličnu odgovornost, što je na kraju dovelo do razvoja kapitalizma.
Prema Veberu, protestantska etika u Americi je ohrabrivala individualizam i ličnu posvećenost poslu kao načinu duhovnog spasenja i dokazivanja Božije naklonosti. Američki protestanti, posebno puritanci, su razvili jak osećaj dužnosti, koji se reflektovao u tome da su uporni rad, štedljivost i racionalna organizacija života smatrani ne samo društveno poželjnim već i religiozno ispravnim, odnosno načinom manifestovanja pobožnosti. Religija protestantskih hrišćana je oblikovala američko društvo u kome su uspon kapitalizma i tržišna ekonomija bili usko povezani sa verskim moralom.
Veber je takođe konstatovao da je fragmentisani protestantizam u bezbrojne denominacije stvorio svojevrsno tržište religija/crkava. Konkurentnost protestantskih denominacija u Americi stvorila je uslove u kojima su crkve bile aktivnije u privlačenju vernika, čime je religija postala važan element društvenog života.
Puritanizam i kalvinizam postavili su temelje za mnoge političke ideje i institucije koje su postale ključne za američku demokratiju, posebno naglašavajući važnost rada, moralne odgovornosti i građanske obaveze. Puritanci su u Ameriku doneli specifičan pogled na svet koji je povezivao religiju i politiku, a njihove ideje uticale su na razvoj demokratskih i republikanskih ideala u Americi.
Puritanska protestantska religiozna ideja „izabranog naroda” i „obećane zemlje” odigrala je ključnu ulogu u oblikovanju američkog identiteta i kolonijalnog mentaliteta. Puritanci, inspirisani Starim zavetom, verovali su da su oni „izabrani narod” kojem je Bog dodelio posebnu ulogu u svetu, te da imaju misiju da izgrade novo, pravedno društvo. Smatrali su da je Amerika njihova „obećana zemlja” u kojoj treba da uspostave zajednicu zasnovanu na božanskim načelima i moralnim vrednostima.
Religiozno-političke ideje proizašle iz puritanizma i kalvinizma dale su opravdanje ekspanzionizmu na zapad, što je kasnije preraslo u koncept „Manifestne sudbine” – uverenja da je Amerika određena za kontinentalno širenje i da je njena misija da uspostavi svoje vrednosti širom kontinenta. Ta ideja je kasnije prerasla u ideju o američkoj izuzetnosti i izabranosti. Politika Amerike prema ostatku sveta uvek je prožeta tom misionarskom idejom širenja američkih vrednosti, koje su utemeljene na religiji puritanizma i kalvinizma. Religijska ideja izabranog naroda i obećane zemlje ostavila je dubok trag na američku kulturu, doprinevši konceptima izuzetnosti, ekspanzije i moralnog liderstva, koji su i dalje prisutni u američkom društvu i politici.
Trampova parola Učinimo Ameriku ponovo velikom (engl. Make America Great Again, MAGA) oslanja se na duboko ukorenjenu američku religioznu tradiciju i puritansku ideju o izabranom narodu i obećanoj zemlji. Time se priziva poseban vid američkog patriotizma i moralnog identiteta, koji ima korene u puritanskom uverenju da je Amerika „Grad na brdu”, primer za ceo svet. Tramp je ovu ideju predstavio kao obnovu „prave Amerike”, što se odrazilo u njegovim nastojanjima da promoviše tradicionalne vrednosti, patriotizam i ekonomsku snagu. Trampova retorika obuhvata ideju vraćanja moći „običnim ljudima” da kontrolišu svoju zajednicu i naciju, što ima korene u puritanskoj ideji da se moral i društvena kohezija održavaju na lokalnom nivou. Tramp je svoju kampanju i predsednički mandat često predstavljao kao moralni poziv na patriotizam, sa uverenjem da je američka nacija posebna, da zaslužuje ekonomski i politički uspeh kao znak svog primata u svetu.
Populistički element MAGA pokreta nalazi inspiraciju u puritanskoj tradiciji koja je naglašavala individualnu i zajedničku odgovornost svakog člana društva da čuva verske i moralne osnove društva. Trampova parola i celokupna retorika u njegovoj političkoj kampanji oslanjaju se na duboke religiozne i kulturne temelje koji su ukorenjeni u puritanizmu, naglašavajući osećaj posebne misije, kolektivne odgovornosti, patriotizma i potrebe za obnovom nacionalnog identiteta.
Mesijanska ideologija, osnažena idejom „izabranog naroda”, prati Ameriku tokom čitave istorije. Američka ideologija objedinjuje religijski fundamentalizam i politički radikalizam, uz podršku vojno-industrijskog kompleksa i elita. Ta „ideologija izuzetnosti” ima i imperijalistički aspekt, vidljiv u globalnoj misiji SAD za „širenje slobode”. Uprkos periodima preispitivanja i povlačenja, vera u američku izuzetnost ostaje jedan od temelja američkog identiteta.
Ideja da su Amerikanci „izabrani narod” koji ima posebnu misiju u svetu često dovodi do stava da su interesi drugih nacija manje važni, odnosno da su podređeni interesima Amerike. Pojedini mejnstrim mediji i analitičari su predviđali u prošlom Trampovom mandatu da će MAGA pokret i politika dovesti do izolacionizma, gde se naglasak stavlja na zaštitu američkih interesa, čak i ako to znači zanemarivanje multilateralnih organizacija ili međunarodnih saveza. Tramp zaista u prošlom mandatu nije poveo ni jedan rat u svetu i usmerio je svu snagu na pokušaj sređivanja unutrašnjih prilika u Americi. Analitičari su s pravom predvideli da će SAD pod Trampovom, puritanski inspirisanom politikom, težiti povlačenju iz globalnih aranžmana, čime mogu oslabiti međunarodnu saradnju, vouk ideologiju i globalne sisteme bezbednosti. Međutim, novi Trampov mandat će doneti sasvim drugačije implikacije u geopolitici.
Na svetskom nivou Trampov model je inspiracija drugim populistima, a oslonac na te druge populističke lidere i pokrete čini ciljano radi podrivanja poverenja u međunarodne institucije, poput Ujedinjenih nacija ili Evropske unije, koje su od strane Trampa i dela globalista koji ga podržavaju, viđene kao balast prošlosti i kočnica za američku izuzetnost, odnosno veću dominaciju Amerike u svetu.
„Učinimo Ameriku ponovo velikom” – nije samo parola/poziv na obnovu domaće američke ekonomije i tradicionalnih američkih vrednosti, već i implicitna tvrdnja da je Amerika moralno i kulturno superiorna.
Na globalnom nivou, takva retorika, bez obzira što u ovom momentu izbor Trampa mnogim nacijama deluje kao predah od konflikta, ili čak i nagoveštaj prestanka američke dominacije, zapravo će učiniti da se duh rivalstva podigne na mnogo viši nivo i doprinese podeli unutar međunarodne zajednice.
Puritanske ideje kao koren MAGA pokreta potencijalno sugerišu da SAD imaju moralnu obavezu ne samo da budu primer, već i da aktivno oblikuju svet u skladu sa svojim vrednostima. U suštini američka spoljna politika se neće promeniti jer je ona definisana religijskom mesijanskom idejom stvorenom pre više od 200 godina.
Puritanske teme u MAGA pokretu jačaju osećaj moralne superiornosti i nacionalnog identiteta u SAD, ujedno manifestujući skepticizam prema globalnim savezima i institucijama. Trampova pobeda će promeniti međunarodne odnose, podsticaće nacionalizme širom sveta i povećavati podele u globalnoj zajednici. Takva politika će učiniti svetsku politiku nestabilnijom i sve manje sklonom kompromisima i saradnji, što je zapravo prilika za novi američki hegemonizam i stoga deo globalista, svestan mogućnosti za ponovno uzdizanje Amerike daje toliku podršku Trampu.
U odnosu prema međunarodnoj zajednici i bezbednosnim savezima Tramp je već pokazao u prethodnom mandatu šta misli. Trampov odnos prema NATO-u bio je kritičan i zasnovan na ideji da savez, kako ga je on video, nepravedno iskorišćava Sjedinjene Američke Države. Insistirao je na tome da SAD snose nesrazmerno velike troškove za odbranu Evrope i drugih NATO saveznika i zahtevao je da oni povećaju svoje vojne budžete kako bi ispunili obavezu da na odbranu troše najmanje 2% svog BDP-a. To nije prosto ekonomska računica, već i nametanje veće američke dominacije unutar tog vojnog saveza.
On je NATO nazivao „zastarelom organizacijom” jer je, po njegovom mišljenju, nepravedno postavljen tako da favorizuje evropske saveznike, na štetu američkih interesa. Takav Trampov stav doveo je do povećanog pritiska na članice NATO-a da povećaju svoje vojne budžete. Pojedini saveznici su se zaista obavezali na veća ulaganja u odbranu kao direktan odgovor na Trampove zahteve. NJegov odnos prema NATO-u i stalne kritike evropskih saveznika dovele su do zategnutih odnosa između SAD i ključnih partnera u Evropi, posebno Nemačke.
Trampov odnos prema Nemačkoj i ukrajinskom pitanju odražava njegovu spoljnopolitičku filozofiju zasnovanu na finansijskim kriterijumima i pragmatizmu, kao i na skeptičnom stavu prema tradicionalnim savezima. Ovaj pristup izaziva izvesnu nelagodnost među evropskim saveznicima i komplikuje američko-evropske odnose, posebno u pogledu odnosa sa Nemačkom i stavova prema Ukrajini.
Prebacivanje tereta finansijskih i vojnih obaveza prema Ukrajini na Evropu počelo je već u vreme Bajdena. Tramp će sigurno nastaviti s takvom politikom sa naglaskom na to da evropski saveznici moraju da nose više tereta u podršci istočnoj Evropi. Međutim, Trampu Rusija ne prestavlja problem broj 1.
Trampova administracija će sasvim sigurno insistirati na tome da Ukrajina pristupi pregovorima sa Rusijom kako bi se pronašlo diplomatsko rešenje, čak i ako to uključuje kompromise u pogledu teritorijalnih pitanja. Ovaj stav bi bio u skladu s njegovim pragmatičnim pristupom koji želi brze rezultate i izbegava dugotrajne sukobe koji opterećuju američki budžet i resurse.
Tramp će verovatno koristiti ekonomski i politički pritisak na Ukrajinu da prihvati neke uslove za pregovore koji bi mogli zadovoljiti ruske zahteve, sve sa ciljem da se što brže dođe do stabilnosti u regionu.
Tramp je tokom svog mandata često pokazivao interes za bolje odnose sa Rusijom i lično sa predsednikom Vladimirom Putinom. NJegov odnos prema Rusiji mogao bi biti manje konfrontacioni u poređenju sa drugim američkim političarima, što bi potencijalno moglo dovesti do relaksacije određenih sankcija ili do politike koja nije toliko usmerena na izolaciju Rusije.
Trampov princip Amerika na prvom mestu sigurno će dovesti do fokusiranja na domaće potrebe i smanjenja angažmana u ukrajinskom pitanju. S obzirom na to da je Ukrajina često posmatrana kao strateški interes Evrope više nego direktno SAD, Tramp će sasvim izvesno ograničiti američki angažman kako bi sredstva usmerio na domaće probleme, kao što su ekonomija, infrastruktura i unutrašnja bezbednost.
Tramp na čelu Amerike ponovo će pažnju staviti na odnose prema Kini. Politika prema Kini će se najverovatnije fokusirati na intenziviranje ekonomskog, trgovinskog i geopolitičkog pritiska. U skladu sa njegovim dosadašnjim stavovima, Tramp će Kinu predstaviti kao glavnu pretnju američkim interesima i ekonomskom liderstvu, postavljajući je u centar spoljnopolitičke strategije SAD.
Trampova buduća politika prema Kini bi bila usmerena na jačanje ekonomskog i vojnog pritiska, smanjenje kineskog uticaja u Americi i savezništva sa državama u Indo-Pacifiku radi suzbijanja kineske dominacije u regionu. NJegov pristup bi uključivao i snažnu retoriku protiv kineskog autoritarizma i podršku demokratskim pokretima, sve sa ciljem da ograniči kineski uticaj i obezbedi prednost SAD u globalnoj konkurenciji sa Kinom.
Tajvansko pitanje će se sasvim sigurno koristiti kao poluga za pritisak na Kinu, čime bi SAD demonstrirale svoju podršku demokratiji i slobodi, što bi dodatno učvrstilo američke saveze u Indo-Pacifiku. SAD zvanično priznaju Peking kao legitimnu vladu „Jedne Kine” i nemaju formalne diplomatske odnose sa Tajvanom od 1979. godine, kada su uspostavljeni odnosi sa NR Kinom. Ipak, SAD održavaju snažne nezvanične odnose sa Tajvanom kroz Američki institut na Tajvanu, koji funkcioniše kao de fakto ambasada. Politika SAD, zasnovana na Taiwan Relations Act-u (1979), predviđa da će SAD podržavati Tajvan u njegovoj odbrani i obezbediti mu odbrambena sredstva, ali bez formalnog priznanja kao nezavisne države. Ovaj akt obavezuje SAD da održavaju tajvansku samoodbranu i sprečavaju prinudno ujedinjenje od strane NR Kine.
Jedan od fokusa Trampove politike sigurno će biti smanjenje kineskog uticaja na američku ekonomiju i društvo. To će podrazumevati stroža pravila za kineske investicije u SAD, posebno u osetljivim sektorima kao što su tehnologija, infrastruktura i energija. Međutim, nije isključeno da će slične mere prema Kini zahtevati i od evropskih saveznika, čime bi se ekonomski uticaj Kine u svetu znatno smanjio.
U geopolitičkom smislu, Tramp će se verovatno više angažovati u Indo-Pacifiku, gde bi se radilo na jačanju saveza sa državama kao što su Japan, Južna Koreja, Australija i Indija, sa ciljem stvaranja protivtežne sile Kini. Time bi se ojačala američka vojna prisutnost u regionu i podržao razvoj odbrambenih kapaciteta tih država. Ukoliko bi se povećale tenzije u regionu, Tramp bi mogao razmotriti i konkretne mere za obuzdavanje Kine u Južnom kineskom moru i zaštitu slobode plovidbe, što je ključno za globalnu trgovinu. Teško da bi u ovom momentu Tramp razmatrao rat sa Kinom, ali suzbijanje ekonomskog rasta Kine je prioritet Trampove politike.
SAD su pažljivo razvijale odnose sa ključnim državama u Aziji, kao što su Japan, Južna Koreja, Filipini, Vijetnam i Indija, kako bi ojačale geopolitičku mrežu oko Kine i sprečile njeno regionalno i globalno širenje. U poslednje vreme, SAD su pokrenule više inicijativa kao što je Quad, savez koji obuhvata SAD, Japan, Indiju i Australiju. Quad je neformalna, ali snažna koalicija koja je usmerena na odvraćanje kineskog širenja i zaštitu slobode plovidbe u Južnom kineskom moru i širem regionu. Američka geopolitička strategija prema Kini, kroz podršku i savezništvo sa kineskim susedima, ima za cilj da obezbedi regionalnu stabilnost, odvrati kinesku dominaciju i sačuva ravnotežu snaga u Indo-Pacifiku. Takva strategija omogućava Americi da ograniči kineski uticaj i da pruži alternativu zemljama koje traže podršku u suočavanju s Kinom. Uključivanjem regionalnih saveznika u koaliciju protiv kineskog ekspanzionizma, SAD nastoje da stvore dugoročnu odbrambenu mrežu koja odvraća Kinu i održava stratešku prednost SAD u regionu.
Za Trampa Kina predstavlja najveću pretnju američkoj hegemoniji, što se u velikoj meri poklapa sa mesijanskim narativom koji traži unutrašnjeg i spoljašnjeg „neprijatelja” da bi opravdao moralni i ekonomski pohod u svrhu zaštite američkog načina života. Za njega, Kina je bila simbol ekonomskog i kulturnog izazova, dok je Rusija predstavljana više kao konkurencija na vojnom a znatno manje na političkom planu. Prema tome, Trampova politika prema Kini predstavlja zaštitu američke „misije”, odnosno globalnog uticaja, na način koji je usklađen sa idejom puritanske izabranosti i duhovne obnove.
Puritanski mesijanizam takođe je uvek imao element moralne i kulturne superiornosti. U Trampovoj politici, to se ogleda u njegovom protivljenju globalističkim tendencijama, kao i u ideji da Amerika treba da „zatvori svoje granice” i štiti svoje resurse, ljude i ekonomiju od uticaja koji bi mogli „iskvariti” njenu autentičnost.
Takav pristup podstiče emocije, strahove i nadu kod Trampovih pristalica, koji se identifikuju sa idejom Amerike kao izabrane i predodređene nacije. Trampov politički stil i retorika, koja uključuje pozivanje na tradicionalne vrednosti, nezavisnost, dominaciju, kao i na antiglobalističku politiku, oblikuju se u okvirima puritanskog mesijanizma, čime on dobija podršku širokih slojeva konzervativnog biračkog tela.
Trampova „obnova američkog hegemonizma” inspirisana je puritanskim mesijanizmom, koji potiče iz američke istorijske ideje o posebnosti i misiji. Taj kulturološki narativ pruža opravdanje za izolacionizam, antiglobalizam i prioritet zaštite američkih ekonomskih i političkih interesa. Trampova retorika osnažuje osećaj američke posebnosti, opravdavajući ekonomsku i političku dominaciju na globalnom nivou kao moralnu misiju. Puritanski mesijanizam, koji se ogleda u Trampovoj ideologiji, podstiče antiglobalističke stavove i jača nacionalistički osećaj kod konzervativnih Amerikanaca. Tramp će sve učiniti da se Amerika pozicionira kao moralni lider u svetu sa pravom da sopstvene interese sprovodi po svaku cenu.
Ostavi komentar