Autor: dr Rastislav Stojsavljević

Prilagođavanje na klimatske promene je neophodno i već se događa. Rast nivoa mora je neizbežan. Klimatske promene koje će se desiti, nastaće kao posledica već emitovanih gasova staklene bašte. Ovaj efekat se dešava već decenijama i vekovima i ne može lako biti zaustavljen. Promene će se dešavati iako se donesu zakoni o smanjivanju pa i ukidanju emisije štetnih gasova.

Kako bi emisija gasova staklene bašte prestala da raste moraće da se vrše značajne redukcije emisije gasova. Vekovima u budućnosti koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi neće pasti znatno iznad maksimalnog nivoa čak ni nakon velikih smanjenja emisija. Veliki rezervoari ugljen-dioksida se nalaze u okeanu, zemljištu i biosferi. Stoga se čovek mora prilagoditi klimatskim promenama. Prilagođavanje ima granice koje su često preskupe. Na primer, mnoge države sa malom nadmorskom visinom će izgubiti broj stanovnika jer će stanovništvo migrirati  u više krajeve zbog sve češćih poplava ali to će možda biti neprihvatljivo za ljude koji neće hteti da napuste svoje domove. Neke države se neće ponuditi kao potencijalni domaćini zbog problema koje one već imaju.

Ako je naša sposobnost da se prilagodimo klimatskim promenama limitirana, onda imamo neprihvatljivu i štetnu situaciju, bar na lokalnom nivou, čak i opasnu. To se može izbeći samo ukoliko se smanji nivo klimatskih promena da ostanu u granicama podnošljivih. Moramo se držati ciljeva koje smo postavili kako bi smanjili efekte staklene bašte da se izbegnu situacije koje neće moći da se kontrolišu.

Seosko stanovništvo će morati da se navikne da će godine biti sve sušnije, stoga će se morati okrenuti proizvodnji kultura koje uspevaju u sušnijim predelima. Oni bi trebalo u ovome da imaju podršku državnih vlasti.

Predviđanje je ključna stvar kako bi se društva prilagodila. Prilagođavanje košta i iziskuje mnogo vremena. Ujedinjene nacije su ponudile 8 alternativa prilagođavanja:

• nošenje sa gubicima
• deljenje gubitaka
• modifikovanje opasnosti
• preventivne mere
• iskorišćavanje promene
• promena lokacije
• istraživanje
• edukacija, informisanje i ohrabrivanje

Azijsko-pacifički region je najviše na udaru, sudeći po broju katastrofa i ugroženom stanovništvu. Oko 31,8 miliona osoba u tom regionu je iseljeno zbog tajfuna, suše i ostalih ekstremnih meteoroloških nepogoda u poslednjih deset godina, pre svega zbog masovnih poplava koje su primorale na iseljavanje više od 10 miliona Pakistanaca. U azijsko-pacifičkoj regiji nalazi se šest od deset najugroženijih zemalja pogođenih klimatskim promenama, a dve prvoplasirane zemlje na ovoj listi su iz ovog regiona Bangladeš i Indija, a tu su svrstani i Nepal, Filipini, Avganistan i Mjanmar. Azijsko-pacifičkom regionu biće potrebno 40 milijardi dolara godišnje u narednih 40 godina za privikavanje na klimatske promene.

U prirodnim sistemima prilagođavanje je neophodno, dok ljudi mogu prilagođavanje da odgode ili ublaže. U slučaju klimatskih promena biljne vrste će izumreti ako staništa u kojima žive postanu neodgovarajuća a mogu se prenositi i na druge pogodnije oblasti. Ovo je spor proces, imajući u vidu da su često potrebne decenije da se biljno seme prenese na velike daljine gde će se ono širiti, klijati i prerasti u veće biljke. Postoje i prepreke koje mogu zaustaviti širenje semena kao što je neodgovarajuće zemljište. LJudsko mešanje može olakšati ali i sprečiti ovakve migracije.

Međutim, u slučaju prirodnih ekosistema, koji se sastoji iz mnoštva međusobno zavisnih vrsta biljaka i životinja, celi ekosistemi ne mogu se premestiti usled promenjenih klimatskih uslova. Na primer, povećanje temperature vazduha može doprineti da se neka biljna vrsta kreće u jednom pravcu ali smanjenje padavina može izazvati suprotan efekat. U tom slučaju ista vrsta može migrirati u dva različita pravca, razbija se ekosistem i može doći do gubitka neke biljne vrste koja je sada podeljena i oslabljena.

Više od 75% obradivog tla, koje je postojalo pre nego što su Evropljani prvi put kolonizovali Ameriku, je sada uništeno. Spaljivanjem drveća, uglja i nafte svake godine se u atmosferu unese više od 6 milijardi tona ugljenika, što je znatno više od 1,6 milijadi tona koje su unošene 1950. godine.

Ipak, postoje i uspešni primeri adaptacije. Uprkos iznenadnoj promeni klime i velikoj neizvesnosti, vodovod je premešten u Pertu u zapadnoj Australiji. Kao posledica prirodne klimatske varijabilnosti još od 1970. godine došlo je do smanjenja količine podzemnih voda. Oslabili su zapadni vetrovi koji su donosili kišu i pomerili se južno. Velike crpne stanice za hvatanje kišnice su pomerene južno pa nije došlo do ugroženosti stanovništva Perta zbog nestašice pijaće vode.

Jedno stablo kišnih šuma uzeće iz zemlje 11 miliona litara vode tokom svog života. Iako izgleda da će drvo izvući najveću količinu vode iz zemlje, upravo je suprotan efekat važan – bez šumskog zemljišta koje ispušta preko vodene pare milione tona vode u atmosferu, bilo bi manje vlage koja bi se kondenzovala u oblake i davala kišu. Rezultat toga imamo u brojnim primerima u svetu da na mestu posečenih šuma, gde je danas razgolićen teren, manje je padavina i počinje proces formiranja pustinje.

Ključne tačke u ranoj fazi prilagođavanja klimatskim promenama podrazumevaju sledeće:

• prilagođavanje može povećati velike troškove pri odbrani od poplava, olujnih vetrova i ekstremnih temperatura
• moguće štete se mogu sprečiti ukoliko se izbegava izgradnja u ravnicama koje su preblizu rečnim koritima
• rano prilagođavanje je mnogo jeftinije i efikasnije od hitnih mera u poslednjem trenutku
• klimatske promene mogu doneti mogućnosti, kao i pretnje, pa prilagođavanje može biti profitabilno
• otpornost prirodnih sistema na klimatske promene može biti dobar pokazatelj na otpornost antropogenih
• prilagođavanje može biti olakšano kroz poboljšavanje društvene svesti, obrazovanje kao i pravljenje sistema za upozoravanje od nepogoda i evakuaciju.

Klimatske promene utiču na proizvodnju hrane i njenu sigurnost (češće pojave ekstremnih klimatskih uslova, nastajanje novih patogena i bolesti, itd.) Međutim, sama stočarska proizvodnja prema FAO izveštaju iz 2019. godine, je odgovorna za nastajanje 18% gasova staklene bašte. Stočarska proizvodnja, direktno ili indirektno odgovorna je za 37% emisije metana, 65% azotnih oksida, a 9% emisije ugljen-dioksida.

Međutim, identifikovan je niz barijera u mnogim zemljama u razvoju:

• nesigurne cene, nedostatak kapitala i kredita
• slabe institucionalne strukture i nestabilnosti
• rigidnost u korišćenju zemljišne prakse i društveni konflikti
• loš pristup modernoj tehnologiji
• nedostatak informacija i obučenih ljudi

Sposobnost prilagođavanja zasivi od stanja razvoja. Jačanje sposobnosti zahteva određene akcije kao što je promocija održivog razvoja koja uključuje:

• poboljšan pristup resursima
• smanjenje siromaštva
• smanjenje nejednakosti u bogatstvu i resursima
• poboljšano informisanje i obrazovanje
• poboljšana infrastruktura
• poboljšani institucionalni kapaciteti i efikasnosti

Projektovane klimatske promene u XXI veku su toliko velike da će čak i sa njihovim ublažavanjem troškovi prilagođavanja njima biti izuzetno visoki dok u nekim slučajevima prilagođavanje će biti nemoguće što će ostaviti ozbiljne posledice na pojedince i društvo u celini. Smanjenje štetnih gasova naziva se „ublažavanje“. Veliko je pitanje koliko bi trebalo emisije štetnih gasova da bude smanjeno i koliko će to koštati?

Opšti primeri uticaja i adaptacije po sektorima

Korišćene reference

335. Bayon, B. Dennielou, J. Etoubleau, E. Ponzevera, S. Toucanne, S. Bermell (2012): Intensifying Weathering and Land Use in Iron Age Central Africa, Science 9, vol. 335., no. 6073, pp. 1219-1222

1. Barrie Pittock (2005): Climate change – turning up the heat, Earthscan, Csiro publishing

1. Berteaux, S. Boutin, Breeding dispersal in female North America red squirrels, Ecology, vol. 81, no. 5, pp. 1311-1326

4. Degryse, D. De Muynck, S. Delporte, S. Boyen, L. Jadoul, J. De Winne, T. Ivaneanu, F. Vanhaecke (2012): Strontium isotopic analysis as an experimental auxiliary technique in forensic identification of human remains, Anal methods, vol 4. pp. 2674-2679

1. Monirul Qader Mirza (2003): Climate change and extreme weather events: can developing countries adapt?, Climate Policy, Volume 3, Issue 3, September 2003, Pages 233-248

1. Grasl (2007): Klimawandel, Freiburg, Deutschland

1. Rahmstorf, H. J. Schellhiber (2006): Der Kliamwanden. Diagnose, Prognose, Therapie. Munchen: Beck

2005. Hartmann (2005): The last hours of ancient sunlight, 2005.

1. J. Kramer (1987): Diet for a new America.