Autorka: Nevenka Crnjanski
Verovanje u fantastične pojave i bića predstavljalo je sastavni deo svakodnevnog života starih Slovena. Bogat i kompleksan religijski sistem obuhvatao je značajan broj bogova i rituala. Animistička religija starih Slovena, kao takva, predstavljala je verovanje u delanje duše i duhovnih sila u prirodi, izvan telesnog i opipljivog. Da svaka zvezda, biljka, stena, životinja, reka, poseduju duh i energiju za sebe, činilo je da ova animističko-politeistička religija stavi čoveka u zbrku dešavanja prirodnih ciklusa i natprirodnih pojava. Osim u bogove i duhove prirode, stari Sloveni verovali su i u vile, veštice, karakondžule, suđaje, rusalke, zmajeve, more, baba jage, vampire, ali i u mnoga druga mitološka bića. Čovek je obavljajući rituale – paleći vatru, koristeći bilje, plešući, prinoseći žrtve, smirivao nečiste sile i stvarao sebi magijsku zaštitu. Slovenski mitovi pronalaze svoje mesto u podsvesti savremenog čoveka više kao deo predanja i bajki, nego kao istinsko verovanje u njih, uprkos tome, u pričama ruralnih krajeva, noću se i dalje čuje vrisak drekavca.
Mitologija je neizostavan deo fantastične književnosti, koreni moderne fantastike nalaze se u prastarom mitu, herojskim legendama i pričama. Andžej Sapkovski, poljski pisac, na maestralan način uspeo je da oživi fantastične legende i verovanja raznih mitologija. Svojim najpoznatijim delom, Sagom o Vešcu, Sapkovski je obuhvatio ne samo slovensku mitologiju, već i keltsku, arturske legende i mnoge druge. Za Književno središte, dnevni književni veb sajt, Sapkovski je rekao u intervjuu: „Lakše bi bilo navesti mitologije i kulture na koje se nisam ugledao. Pomenućemo nekoliko, slovenska mitologija: vampiri, kikimore, vodenjaci. Tu je i germanski divlji gon. Portugalska bruksa. Arapski gul. Škotski kilmulis. Tu su i drijade iz grčkih mitova. Japanska kicune ili žena lisica. Mala sirena, Hans Kristijan Andersen. Snežana, braća Grim. Žan – Mari Leprens de Bomon, Lepotica i zver. Vilenjaci i patuljci, možemo reći da su po ugledu na Tolkina. Reći ćemo da je ovo veoma električan koktel. Ali to je modus operandi koji sam usvojio.“
Andžej Sapkovski je rođen 21. juna 1948. godine u Lođu u Poljskoj, gde i danas živi. Studirao je ekonomiju u Lođu. Pre svoje literarne karijere, radio je kao viši predstavnik prodaje u internacionalnoj trgovinskoj kompaniji Skorimpex. Svoju prvu kratku priču Veštac, Sapkovski je objavio kako bi mogao da učestvuje u takmičenju poljskog magazina epske i naučne fantastike, Fantastika. Geralt, Veštac, lično izlazi na svetlo literarne scene u decembru 1986. godine. Iako nije odneo prvo mesto, Veštac je izazvao veliko komešanje u svetu epske fantastike. Nakon uspešnog objavljivanja prve priče, Geralt i Sapkovski postaju redovne ličnosti u Fanstastici i Novoj Fantastici. Ovaj serijal fantastičnih romana broji osam knjiga u koje spadaju:
- Poslednja želja – prvi deo Sage o Vešcu
- Mač sudbine – drugi deo Sage o Vešcu
- Krv vilenjaka – treći deo Sage o Vešcu
- Vreme prezira – četvrti deo Sage o Vešcu
- Vatreno krštenje – peti deo Sage o Vešcu
- Lastavičja kula – šesti deo Sage o Vešcu
- Gospodarica jezera – sedmi deo Sage o Vešcu
- Sezona oluja – uvodna knjiga Sage o Vešcu
Uprkos slabom uklapanju u forme pisanja koje su njegovi prethodnici ostavili kao zadatak i na koje je čitalačka publika navikla, Sapkovski je postigao veliki uspeh. Teško je tačno odrediti put izgradnje Geraltovog lika, njegovih putovanja, intriga, političkih dešavanja, ratova i magijskih zbivanja. Stvarajući Geraltov svet, autor je posedovao znanja iz tehnike borilačkih veština i mačevanja, a kako je njegov posao prodavca zahtevao da često putuje, u anglosaksonskim zemljama pronašao je inspiraciju za političke intrige i dešavanja u svom Vešcu. U komunističkoj Poljskoj, tek nekoliko klasika epske fantastike je bilo objavljeno, pored Tolkinovog Gospodara prstenova. Publika, naviknuta na naučnu fantastiku, teško i sa mukom je prihvatala ovo remek delo. Svakom narednom godinom i s novijim generacijama, Veštac je gradio svoje mesto u srcima čitalaca čineći Sapkovskog simbolom novije fantastične literature.
Veštac postaje blago poljske fantastične književnosti i već 1990. izlazi prva adaptacija u vidu stripa, a ubrzo zatim Metropolis Software kreće u ne tako uspešan pokušaj pravljenja video igre. Poljska nacionalna televizija krenula je u ekranizaciju veščevog univerzuma, u glavnoj ulozi sa zvezdom poljske kinematografije, Mihalom Žebrovskim. Fijasko u pokušaju ekranizacije, uz loše kostime, limitirane lokacije za snimanje setova i nepouzdane specijalne efekte, završio se loše i po film i po video igru. Nastavak razvijanja Vešca odvija se uz CD Projekt RED. Finalna verzija video igre izlazi 2007. godine bez problema i sa uspešnim odzivom od strane publike. Nova verzija video igre izlazi 2015. godine, VEŠTAC 3: Divlji gon, i doživljava ogroman uspeh, odnoseći najviše nagrada u istoriji video igara. Ironično, Sapkovski je imao veoma malo benefita od svog rada, sam pisac naziva svoju odluku glupom i ishitrenom, nakon odbijanja mogućnosti da učestvuje u projektu video igre uz novčanu nadoknadu. Pak, uspeh ne zaobilazi Sapkovskog, nakon lansiranja igre njegov uticaj se podigao na internacionalni nivo, Veštac je preveden na engleski i počeo je da se čita svuda u svetu, 2016. Sapkovski osvaja World Fantasy Award i postaje treći autor u istoriji koji pišući na svom jeziku osvaja ovu nagradu, pored Horhea Luisa Borhesa i Itala Kalvina. Netfliksov Veštac, 2019. dočekan je s skepticizmom i strahovima koji su se ostvarili kada su se tamnoputi glumci pojavili u ulogama vilenjaka i drijada, čak i poznata čarobnica Tris Marigold. Nije postojalo mesta za rasizam i mržnju, već je publilka navikla na svoje junake u drugačijem opisu. Uprkos negodovanjima, Netfliksov Veštac pravljen je za publiku širokog auditorijuma, ne isključivo za ljubitelje slovenske fantazije. Ubrzo je postalo jasno da Veštac neće biti sledeća Igra Prestola i da ne pretenduje na uspeh s takvim ambicijama, ipak Veštac je postao jedna od Netfliksovih najgledanijih serija. Teško je da filmska industrija na snažan način iznese reči sa stranica knjige, ali možemo reći da su od svih adaptacija, video igre u produkciji CD Projekt RED-a, najuspešnije. Jedno je sigurno, još od 1986, kroz film, seriju, video igru ili film, uz Netfliksovog Vešca, svim obožavaocima odzvanja melodija vernog Geraltovog saputnika trubadura Nevena, Baci novčić svom veščcu.
VEŠČEV SVET
„Pre mnogo vekova, Ard Gaet, Dveri Svetova, isplele su mrežu nevidljivih spona između različitih svetova. Samo oni koji su poznavali Haos i vladali njime mogli su da se posluže mrežom i da putuju od jedne do druge naseljive sfere. Tako su se Aeni, vilenjaci, iskrcali na Kontinent, sišavši sa svoje sedefne lađe, i tako su se susreli sa njegovim starosedeocima; patuljcima, gnomima, vranima i bobolacima.” (Alen. T. Pisegir, Veštac, Enciklopedija)
Više od hiljadu godina narodi su održavali mir i ravnotežu, sve do kataklizme, poznate kao konjukcije sfera koja je dovela do različitih vremenskih pukotina između svetova. Provukao se Haos noseći sa sobom magiju, brojna čudovišta i ljudska bića. Počelo je novo doba, doba ratova, osvajanja i sukoba. LJudi su se umnožavali i širili po zemlji remeteći davno uspostavljenu ravnotežu.
Radnja fiktivnog sveta koji je smešten na Kontinent asocira na srednjovekovni period. Društvo je organizovano u feudalnim strukturama, s kraljevima, plemićima i seljacima, opis oružja i oklopa odgovara oružju korišćenom u srednjem veku, crkva igra veliku ulogu u životu ljudi. Pored običnog, smrtnog sveta, Kontinent naseljavaju i vešci, čarobnjaci, a uz njih se pojavljuju i druga magijska bića, poput druida, veštica i raznih čudovišta. Svako biće na Kontinentu igra svoju važnu ulogu u priči o Vešcu, dodajući elemente mističnog i tajnovitog u ovaj svet srednjovekovne fantazije. Kontitent je podeljen na nekoliko kraljevstava: Edrin, Cidaris Cintru, Kedven, Kovir i Povis, Nilfgard, Redanju, Skelig, Temeriju, Tusen, Liriju i na kraju Riviju iz koje dolazi naš protagonista veštac Geralt.
O STVARANJU VEŠTACA I GERALTU IZ RIVIJE
„Odista nema ničeg odvratnijeg od ovih protivprirodnih čudovišta koja nazivaju vešcima, jer su plodovi prljavog veštičarenja i đavolje rabote. To su hulje koje ne znaju za krepkost, savest i skrupule, sušte paklene grdobe koje samo znaju da ubijaju. Za takve nema mesta među poštenima.“ (Nepoznati autor, O monstrumu, ili: O tome kako izgleda veštac)
Kapitol čarobnjaka broji mnoge rukopise koji čuvaju tajnu života i stvaranja veštaca. Kroz jedan takav, Ogledi s Travama i druge tajne praktike veštaca, viđeno sopstvenim očima, Karla Demecija Krest daje detaljan opis mučnog procesa mutacije mladih budućih veštaca. Već posle nekoliko dana, deca bi umirala, a među njima našao se jedan, jedva desetogodišnji dečak. Jedini preživeli, žestoko izmučen padao je u postelju u duboku ošamućenost. Zacaklelih očiju, neprekidno je vitlao po vazduhu bunovno loveći senke. Hladan i lepljiv znoj preplavljivali su izmučeno dečije telo, koje je primivši novi eliksir dobilo napad. Nakon toga usledilo je krvoprolitanje iz nosa, kašalj i zatim potpuna nepokretnost. Pored glasina da su vešci nasrtljivi i bezobzirni, samoprozvani utamanitelji zla koji zgrću pare naivčinama, ovaj proces mutacije mladih dečaka daje nam sliku ostavljene dece koja nemajući drugačiji put, sudbinski završavaju u Kaen Morenu i drugim školama za pravljenje veštaca.
Vešci upravljaju Haosom na veoma jednostavan i primitivan način, pokazujući rukama Znakove iz kojih proizilazi magija. Pomoću Znaka Ard, sposobni su za telekinezu. Znak Igni, pomaže im da izazovu vatru, Znakom Heliotropa ublažavaju udarce. Uz pomoć Znaka Kuen sakrivaju se iza magičnog štita, a Znakom Aksija utiču na slabije duhove.
Geralt iz Rivije pripada vešcima iz Škole Vuka. Odaziva se na ime Gvinbleid na vilenjačkom jeziku, tj. Beli Vuk, a kroz život ga je pratio i nadimak DŽelat iz Blavikena. Rođen je i ostavljen od strane majke Visene, a za oca se pretpostavlja da je plaćenik Korin. Neznatno nakon Geraltovog rođenja, Visena ga odnosi i ostavlja u Kaen Morenu. Prima ga Vesemir koji kasnije postaje poočim mladom vešcu. Geralt je podvrgnut Ogledu s Travama. Nakon eksperimenta njegova kosa postaje bela, boje alabastera po kojoj postaje prepoznatljiv po celom Kontinentu. Istreniran i obrazovan, kreće u pohod na čudovišta. U borbi mu koriste dva mača: jedan gvozden, namenjen za borbu sa stvorenjima koja ne spadaju u čarobne vrste, a drugi srebrn iskovan od metala poreklom s jednog meteorita kog se čudovišta boje više od svega.
Kroz svoje avanture, Geralt se susreće s mnogim likovima koji će kasnije igrati veliku ulogu u njegovom životu. Upoznaje Nevena trubadura, čarobnicu Tris Marigold, ljubavnicu i prijateljicu Jenefer. Bitan obrt u veščevom životu dešava se nakon „čuda nenadanosti”. Spasivši čoveka – ježa Dunija od uroka, kao nagradu traži od njega nešto za šta ne zna i čemu se ne nada. Ne sluteći da Dunijeva ljuba, ćerka kraljice Kalante, nosi bebu koja će postati Geraltovo čudo nenadanosti. Sudbina ga spaja sa princezom Siri koja menja Geraltov životni put.
MITOLOŠKA BIĆA
ŽIVA – ŻYWIA
„Kuda Živa stupi, zemlja cveta i rađa, i bujno se leže svaki stvor, takva je moć njena.(…) Svi narodi njoj ne znače više nego ova suva jabučica, jer će ionako jednom preminuti, a nova će iza njih, druga plemena doći. A Živa večna je, bila je i biće, zauvek, na vjeki vjekov“. (Kraj sveta, Poslednja želja)
Živa je boginja obožavana od strane Zapadnih Slovena. Pojavljuje se u vreme leta, na praznik Srpa. Uz boginju priroda nabuja i procveta, životinje se razmnožavaju, a zemlja biva plodna. Pojave se do tada nepoznate ili zaboravljene vrste, a Živa i sama nesvesna svog obličja se lako meša s ljudima. Stanovnike sela savetuje i vodi, praveći ravnotežu u prirodi.
Sapkovski uvodi Živu na praznik Srpa koji Aen Seidhe vilenjaci nazivaju Lamas. Kraljica polja, otelotvorenje Dane Medbajd kod vilenjaka, Danamebi kod ljudi, Bloemenmagde kod patuljaka. Prvi je doživljavaju kao materijalizaciju prirode, drugi u obličju mlade miroljubive device zlatne kose i prodornog pogleda, tela pokrivenog trakama od cveća, klasjem i raznim biljkama. Boginja ne ume da govori, pojavljuje se u pratnji životinja i komunicira uz pomoć telepatije.
Geralt se susreće sa Živom u trenutku kada se Filavandrel, kralj vilenjaka, u prvoj knjizi Poslednja želja, sprema da ga pogubi.
VUKODLAK – WILKOŁAK
„Mogao sam – potmulo reče Dusart. – U Gvamezu su tobože verovali da su s mene skinute čini, ali bili ste u pravu, bivšem vukodlaku nije lako među ljudima. Bilo je onako kako ste kazali: ono što si bio kod ljudi ima veći značaj nego ono što jesi. Mogao sam da odem odande, da putujem, u tuđinske krajeve, gde me niko nije poznavao.“ (Sezona oluja)
Prema Slovenskom verovanju, vukodlak je čovek s natrpirodnim sposobnostima transformacije u vuka. Vukodlak može biti osoba rođena tokom mladog meseca ili rođena obrnuto, prvo tabanima, a zatim glavom. U istočnoj Slovačkoj se verovalo da čovek sa dva srca može da postane vukodlak. Vukodlak može da se transformiše u bilo kom momentu, najčešće za vreme zimskog ili letnjeg solsticija. Kao i vampir, vukodlak je biće poznato širom Evrope i zauzima bitan momenat u popularnoj kulturi. Sapkovski ne razvija lik vukodlaka u bitnu i za priču neizostavnu ličnost, ali ga pominje u gotovo svakoj knjizi u svojoj sagi o Vešcu, opisuje ih kao bića ljudskog stasa koje se lako mešaju među ljude i teško se prepoznaju. Iako imaju razvijena čula mirisa i sluha i obličje vuka, vukodlake od običnih pripadnika ove vrste razlikuje veličina i uspravljenost na dve noge. Posebno obdareni mišićnom masom, prekrivenom debelom kožom obraslom dlakom, spretni su i snažni. Bolje se snalaze i orijentišu noću nego danju. Ovi terijantropi – ljudska bića sposobna da se transformišu u životinje, nisu jedini u svetu Vešca, postoje i medvedolaci, lisicolaci, pacovolci. Većina ovih usamljenih stvorenja su ljudska bića ugrižena od strane vukodlaka ili prepuštena prokletstvu koje ih je savladalo. Često se dva likantropa sjedine i zasnuju dom. Oni vukodlaci koji su se potpuno prepustili krvoločnosti zauvek ostaju u životinjskom obličju. Skoro nemogućim se smatra skidanje prokletstva sa osobe koju je ugrizao vukodlak, zato se češće love i ubijaju. Vešci su veoma dobro obučeni za borbu sa ovim bićima, a kako su i sami prošli kroz proces mutacija, ugriz vukodlaka za njih nije fatalan. Geralt se za vreme svojih pustolovina susreo sa mnogim likantropima.
VAMPIR – UPÍR
„To onda znači da si..
(Uglovi usana polako su se podizali uvis, još više, usta su se rastvorila…)
Bruksa! – povika veštac bacajući se prema fontani.
Iza bledih usana zasijaše šiljati beli zubi. Vampirica je uzletela, izvila leđa poput leoparda i vrisnula.
Zvučni talas strovalio se na vešca kao rogovi ovna, oduzimajući mu dah, drobeći mu rebra, parajući uši i mozak bodljama bola.“ (Zrno istine, Poslednja želja)
Vampir je stvorenje sa duhom upokojenog ljudskog bića koje se hrani krvlju, ljudskim mesom i dušom. Izlazi iz svog groba u ponoć i na pun mesec. Ova bića napadaju življane i beže s prvim kurkurikom petla u svitanje. Verovanje u vampire je veoma karakteristično za Južne i Zapadne Slovene. Postoje razni načini za zaštitu i borbu sa vampirima: bacanje zrna maka u kovčeg i sakrivanje istog ispod kamena, probadanje tela ili glave vampira bodežom napravljenog od drveta jasike, razdvajanjem glave od tela. Vampirizam je danas najrasprostranjeniji motiv u fantastičnoj popularnoj kulturi.
Vampiri dolaze na Kontinent nakon Konjukcije sfera. Smrtnici često mešaju mnoge stvorove koji pripadaju ovom redu, pa ih objedinjuju pod nazivom vampir. Cela vrsta raznih bića spada pod ovu kategoriju: bruksa, alp, katakan, mulo, nosferat, fleder, ekimu i viši vampiri. Sapkovski ih objedinjuje pod nekoliko odlika: život noću, na mesečini – iako su viši vampiri naučili da se prilagode sunčevoj svetlosti – ljudska krv kao hrana, pretvaranje u slepog miša i bez izuzetaka zajednička crta – u ogledalu ne vide svoj odraz. Niža bića ovog reda u potpunosti su obuzeta instiktima, kao što je slučaj s bruksom i alpom, vampiri višeg reda imaju veću sposobnost kontrolisanja svojih nagona. Neki vampiri vraćeni su u život nakon Konjukcije sfera. Vampir se rađa, ne postaje se ugrizom drugog vampira kako se u narodu veruje. Sveta vodica, krst i beli luk su nadaleko rasprostranjeni alati u borbi sa ovim bićima, iako u praksi nemaju velikog uticaja. Srebrni mač je jedino oružje kojim se može stati na kraj vampiru. Geralt se susreće sa bruksom kada pokuša da oslobodi Nivelina, čoveka u obličju zveri, ove vampirice koja je preuzela potpunu kontrolu nad njim.
STRIGA – STRZYGA
„Ploča koja je blokirala ulaz u kriptu izletela je uz tresak. Sakriven iza stepeništa, Geralt je ugledao nakaznu pojavu strige kako lako, brzo i nepogrešivo juri“. (Veštac, Poslednja želja)
U slovenskim verovanjima, striga postaje dete koje je rođeno sa zubima, a zatim ubrzo umrlo. Striga može biti i osoba koja je sahranjena pre krštenja ili dete rođeno sa vidljivim fizičkim anomalijama. Tehnike ubijanja ovog bića su veoma slične ubijanju vampira.
Striga se u Vešcu pojavljuje kao devojčica rođena usled incestuozne veze između kralja Foltesta i njegove sestre Ade. Ova najpoznatija striga sa kojom se Geralt borio kod grada Vizme, umire na dan svog rođenja i biva sahranjena sa majkom u kripti dvorca. Nakon sedam godina rasta u svom sarkofagu, budi se i kreće u pohod na narod. Striga ima mišićavo, zastrašujuće izdeformisano telo visine metar i osamdeset centimetara sa nesrazmerno velikom glavom nalepljenom na zdepastom vratu sa crvenim očima koje svetle u mraku, oštrim belim zubima i velikim kandžama. Ovo biće spada u red jednog od najopasnijih, stvoreno je za noć, kada izlazi iz svoje jazbine i napada ljude, a posebno voli srce i jetru. Često ubija iz čistog zadovoljstva, što njenom užasnom opisu pridodaje još veću izopačenost. Postoje dva načina da se stane na put ovom čudovišnom stvoru, jedno je da se ubije srebrnim mačem, drugi je da se skine urok. Iskusni veštac mora da provede celu noć u jazbini za strigom dok se ne začuje treće kukurikanje petla u zoru i samo u tom trenutku, ukoliko se striga nađe van svog sarkofaga, urok može biti skinut. Striga može da postane devojka sa umanjenim umnim veštinama. Da bi se izbeglo vraćanje na prethodno stanje, potrebno je da devojka nosi safir s mehurićem zarobljenim u kamenu i da povremeno u svojoj sobi zapali grančice smreke, žutilovke ili leske.
RUSALKA – RUSAŁKA
„Začuo je pevanje. Nije razumeo reči, nije čak mogao ni da prepozna jezik na kom su pevane. Nije ni bilo potrebe – veštac je znao, osećao je i razumeo samu prirodu. suštinu tog pevanja, tihog, prodornog, koje se razlivalo kroz vene talasima mučne, iznurujuće grozote.
-Toliko ličiš na rusalku (…) tim pre što si retka, crnokosa. Ali konji nikad ne greše. Takve poput tebe prepoznaju instiktivno i bez greške. Kaži ko si. Rekao bih da si mula ili alp. Običan vampir ne bi izašao na sunce.“ (Zrno istine, Poslednja želja)
Rusalke su mlade i lepe devojke, bića prirode koja obitavaju na jezerima i rekama mameći ljude u vodu. Od muških vodenih duhova se razlikuju po tome što mogu da napuste vodu, samo jednom, tokom rusalne nedelje. Karakteristično za rusalku je raspuštena kosa najčešće zelene, ponekad i riđe boje, mladost i ovenčanost vencima i cvećem. Zavodljive rusalke se često poistovećuju sa vilama, ali ih od ovih mitskih bića razlikuje potpuna nagost koja za vile nije karakteristična. Često se može naići na opis devojke sa ribljim repom, što ih usko veže sa vodenjacima, duhovima vode. Druga predanja ukazuju da po izlasku iz vode jure po proplancima i poljima gotovo levitirajući lako i okretno da bi se moglo pomisliti da imaju noge.
Poimanje rusalke u radu Sapkovskog je dvosmisleno, pojavljuje se u kratkoj priči Zrno istine u prvoj knjizi Poslednja želja. Upoznajemo mlado biće, Verenu, za koju se veruje da je rusalka. Verena je vitka žena, crne duge kose u beloj haljini, ne govori jezikom ljudi i ne jede njihovu hranu, obitava u šumama i plaši se čoveka. Obrt se dešava kada Geralt shvati da je rusalka zapravo bruksa, vrsta vampira koji se predstavlja kao rusalka u nameri da skupi moć. Poput rusalke, Verena zavodi Nivelina čiju moć crpi sisanjem njegove krvi i tako uspešno uspeva da prikrije svoje pravo lice.
KIKIMORA – KIKIMORA
„Geralt je ubrzao. Nije obratio pažnju na prigušeni krik prodavačice povrća, zagledane u koščatu, kandžastu šapu koja je virila ispod pokrovca i poskakivala u ritmu kaskanja magarca. (…) Geralt smaknu pokrovac. Gomila zajauka i povuče se.“ (Manje zlo, Poslednja želja)
Kikimora je biće iz mitologije Istočnih Slovena. Prema verovanju postoje šumska i močvarna kikimora. Šumska je udata za Domovika, dobrog kućnog duha, a močvarna za Lešija, šumskog duha, gospodara zveri. U mitologiji je opisana kao kućni duh u obličju deformisane male žene, ponekad lepe devojke sa bradom i kokošijim nogama. Kikimora brine o domaćim životinjama i neprijateljski je raspoložena prema muškarcima, a noću uznemirava decu.
Sapkovski kikimoru opisuje kao insektoidno čudovište koje se često može sresti na obodima ljudskih staništa. Geralt se sa ovim bićima često sreće i bori. Mnogo je krupnija od čoveka i naliči na pauka, sa četiri para tankih nogu presvučenih oklopom i oštrim kandžama, koža joj je tvrda poput oklopa i teško ju je probiti. Karakteristike kikimore variraju u boji kože, izlučivanju toksina, korišćenju čula – neke nemaju oči, ali im je njuh izoštreniji. Obično žive u močvarama, uronjene u mulju, čekajući svoj plen. Kikimore imaju tendenciju da ostavljaju leševe za sobom, te je tako lako naći njihovo skrovište. Vešci i čarobnjaci najbolje poznaju ova bića. Uloga prvih je da ih pobiju čim se pojave, uloga drugih da spreče njihovo razmnožavanje. Iako žilave, srebrna oštrica je pogubna po kikimoru.
*
Uspešnim manevrisanjem elementima slovenske mitologije, Sapkovski kreira originalnu svetsku književnu fantastičnu sagu. Možemo reći da se interesovanje za slovensku mitologiju nakon Sage o Vešcu podiže na međunarodni nivo. Kroz priče o Geraltu vidimo kako se elementi raznih mitologija mogu iskoristiti i stati rame uz rame sa savremenom literaturom stvarajući novi fiktivni svet umanjene realnosti, jednako prkoseći mitu, legendama i istoriji, crpeći elemente potrebne za svoju izgradnju. Pored pomenutih i opisanih mitoloških bića, Sapkovski crpi inspiraciju i iz mnogih drugih: baba jaga, vodenjak, zmaj, koščej, duhovi. Uz pomoć raznih rituala, verovanja, mitoloških vića, autor nam približava svet pun magije i mističnih događaja, a Geralt postaje jedan od najpopularnijih likova u fantastičnoj književnosti. Inspirisan slovenskim panteonom bogova, Perunom, Jarilom, Velesom, Andžej Sapkovski daje protagonistu čija snaga, hrabrost, mudrost, predstavljaju tipične karakteristike slovenskih junaka.
Uspešnom adaptacijom na druge medije, pre svega video igrom i filmom, Saga o Vešcu postaje svetski poznato književno delo dostupno širem auditorijumu van granica slovenskih zemalja. Kroz rad Andžeja Sapkovskog prikazana nam je važnost mitologije u fantastičnoj književnosti i njen uticaj na naše društvo. Jedan od glavnih motiva u knjigama o Vešcu jeste sukob ljudi i neljudi, večita borba za prava i jednakost svih bića, čak i čudovišta koja Geralt tako nemilosrdno lovi i ubija.
Kroz ovo maestralno delo ispričane su priče koje spajaju mitološka bića sa ljudskom psihologijom, što je rezultiralo fascinantnim i nezaboravnim likovima. Adaptacije knjige su postale popularne i dostupne širokom auditoriuju, što svetu pruža priliku da otkrije i istraži slovensku mitologiju na jedinstven način.
Literatura:
Alen T. Pisegir, Veštac – Enciklopedija
Zuzana Obertova, Slavic mythology lost in fantasy: Literary adaptations of slavic beliefs in Andrzej Sapkowski’s and Juraj Červenak’s novels
Slawomir Gawronski, A real Witcher – Slavic or Universal
https://witcher-games.fandom.com/wiki/Witcher_Wiki
Ostavi komentar