– desetak redova o 9½ principa Milojka Spajića
Autor: Danilo Koprivica, politikolog
Dok posmatramo konačan rasplet, holivudski uzbudljivog političkog trilera, čij iskusni scenarista nas i dalje drži u neduomici, hoće li ZBCG, makar i posredno, postati deo 44. Vlade Milojka Spajića i Deset Principa, ne mogu se oteti utisku, koji je na mene ostavila mandatarova, javno i silno strasno iskazana želja da sa Andrijom Mandićem podeli vlast.
Iako me, kao politikologa, poslednja predizborna crnogorska kampanja anženeral (nije slučajno što koristim ovu francusku reč) poprilično i razočarala i smorila, baražna vatra kojoj je bio izložen Spajić, napokon je unela potrebnu dinamiku. Stvari su se toliko okrenule protiv njega, počev još od neuspele predsedničke kampanje, pa do strašnih optužbi za strašan kriminal, da sam ubeđen, da mu poput Tarantinovih junaka, treba dati šansu, da uprkos pritiscima holivudskih scenarista, oformi vladu po principu – Nema sveca bez prošlosti, ni grešnika bez budućnosti.
A zakomplikovalo se. Mislim na ovo sa Srbima i na ovo sa Andrijom. Zapetljali su se i mandatar i Mandić. A moglo je jednostavnije. Rekao bih da nije primarni interes srpske zajednice u Crnoj Gori da ZBCG uđe u Vladu, već da je najvažniji interes da ta vlada u potpunosti zaštiti dogovoreno i zauvek raščisti sa društveno destruktivnim, od prethodne vlasti započetim, identitetskim sukobom. A o tome, nema ni jedne konkretne reči u principima.
Apropo toga, mogao je mandatar, kad se već toliko trudi da ubedi javnost da je ZBCG od početka bilo mesto u vladi, da stavi i Andriju u principe. Da predloži princip da Andrija Mandić mora da bude u 44. Vladi i to, jasno na nekoj važnoj poziciji. Recimo njen potpredsednik i ministar sa portfeljom po ličnoj želji . Mogao je ali dobro je da nije. Ne može biti princip, nešto, što ide na ruku samo jednom čoveku ili tek jednoj političkoj stranci. Bez obzira, bio to Mandić ili bio to Đukanović. I bez obzira, da li se preteranom konkretizacijom nekog principa, namerno ističe ili se, sa preopštošću njegovog sadržaja, namerno prećutkuje, neka društveno važna stvar. Naročito, kada je to radi zadovoljenja, nečijeg parcijalnog interesa. Političkog ili ličnog, sasvim je svejedno. Sve, da su takvo što parcijalno od njega navedeni tražili ili da su to od njega očekivali. A jasno je, da barem Mandić, to nije ni tražio, ni očekivao. Ni za sebe, ni za svoju koaliciju. Ali ostaje misterija, ko je onda, može biti ipak zatražio, jedno i te kako važno prećutkivanje.
Zapravo, gotovo sam siguran, da je nastavak ove, sada već personalizovane dimne zavese, kojom se za glavnog krivca proglašava Mandić (što nije baš potpuno bez smisla), ipak samo Spajićev poprilično nevešt pokušaj, da mu se pravovremeno ne postavi pravo pitanje: Ima li Mandatar Spajić, dovoljno podrške za realizaciju politike iz navedenih 9 ½ principa, ako već nije imao podršku ili nečije odobrenje za objavu celih i neophodnih 10.
Da pojasnim, poći ću od prvog principa.
———————————–
1
Crna Gora je nezavisna i suverena država, zasnovana na demokratiji i jednakim političkim pravima svih njenih građana, kao i na ostalim Ustavom proklamovanim vrijednostima;
———————————–
Neko će reći da je to činjenica. Tačno. Neupitna činjenica, makar je pojedini diplomatski predstavnici, svojim preterano patrenalističkim zahtevima i komentarima, povremeno dovodili u pitanje. Savršeno jasna i obavezujuća za sve buduće članove vlade. Naročito za one koji su imali ili bi mogli imati drugačiji stav u budućnosti. Dakle, prvi princip je za mandatara i za buduću vladu i nedvosmislen i nepromenjiv. Tako i treba da glase svi principi. NJihovo nije da se baš svima dopadnu, već da ih baš svi poštuju.
Isto je i sa šestim principom.
————————————
6
Vanjskopolitička orijentacija 44. Vlade biće utemeljena na aktivnom i kredibilnom članstvu Crne Gore u NATO, punoj posvećenosti EU integracijama i ubrzanom procesu pristupanja Crne Gore EU, daljem razvijanju dobrosusjedske saradnje i jačanju uloge naše države u multilateralnim inicijativama i organizacijama;
—————————–
Prihvatanje ovog principa, podrazumeva i dosledno poštovanje teških ali važnih političkih odluka, onako kako je to početkom meseca formulisao crnogorski predsednik Milatović: Priznanje nezavisnosti Kosova, članstvo zemlje u NATO-u i sankcije Rusiji, kao dio zajedničke spoljne i bezbjednosne politike Evropske unije, su završene stvari.
Dakle, poput prvog i šesti princip je potpuno jasan. A mogao je i ovako da glasi:
Vanjskopolitička orijentacija 44. Vlade biće utemeljena na saradnji sa svim organizacijama i zemljama koje vode aktivnu politiku mira i spremni su na dijalog i na saradnju na ravnopravnim osnovama.
Mogao je šesti princip da glasi i tako neodređeno ali nije. I dobro je da nije. Jer bi ga svako tumačio kako mu odgovara. A u političkoj stvarnosti se ništa promenilo ne bi. I svesrpska rana, zvana crnogorsko priznanje tzv. kosovske nezavisnosti, istim bolom bi veliku većinu Srba pekla. Ovako, isto boli ali barem znamo na čemu smo.
Šta je onda sprečilo mandatara Spajića, da na sličan način, dakle jasno i nimalo višesmisleno, formuliše i osmi princip, koji svojom preopštošću poprilično odudara od uočene jasnoće svih ostalih principa.
—————————————————
8
Konstituenti Vlade će svojim političkim djelovanjem afirmisati društvenu koheziju i multinacionalni karakter Crne Gore, kao i doprinositi iskorjenjivanju nacionalnih, vjerskih i političkih podjela koje decenijama opterećuju crnogorsko društvo i neće podsticati teme koje održavaju ili produbljuju te podjele;
————————————————–
Šta je sprečilo mandatara, da se poput jasnog prethodnog određivanja o navedenim ključnim političkim odlukama i događajima, još sasvim malo vrati u nedavnu prošlost i stavi tačku na svaku sumnju. Stavi tačku na sumnju, kako bi zarad neke iznuđene buduće podrške konstituenata ili nekih njihovih starih ili nekih stranih partnera, pristao na iznuđeno preispitivanje statusa verskih organizacija? Šta je sprečilo mandatara da u taj princip dopiše na primer i sledeće redove:
- Vlada čvrsto stoji na stanovištu da su ugovoreni odnosi države i verskih organizacija i trajni i jednostrano nepromenjivi.
Rekoh, nije na principima da se baš svima dopadnu, već da ih baš svi poštuju. To bi za mnogobrojne vernike u Crnoj Gori, sigurno bilo veoma značajno. To bi i za većinu crnogorskih Srba, koji u svojoj pravoslavnoj crkvi, u svojoj suverenoj i nezavisnoj Crnoj Gori, vide i svoju istorijsku i kulturnu maticu, bilo značajnije od toga, hoće li bilo koji lider ZBCG biti važan državni funkcioner. Ovako, parafrazirajući predsednika Milatovića, čini se, da od važnih društvenih dogovora i odluka, samo (temeljni) ugovori sa verskim organizacijama, nisu završena stvar za 44. Vladu Crne Gore.
Mogao je toga da se seti mandatar Spajić. Ali nije.
I nije dobro, što se Milojko nije toga setio. Devet i još nešto, nije isto što i deset. I tu ne pomaže mandatarov gotovo personalizovani pokušaj skretanja pažnje javnosti sa nejasnosti osmog principa, na preterano oklevanje Mandića. Kao ni Kneževićevo skretanje pažnje, na navodnu nedoslednost samo kod sedmog principa, koji govori o proporcionalnom učešću u vršenju vlasti. Ako su lideri ZBCG, trebali javno da zatežu oko ijednog principa, to je moglo biti, samo oko preopštosti i višesmislenosti osmog principa. Samo je prećutkivanje obaveze budućeg poštovanja potpisanih ugovora sa verskim organizacijama, bilo vredno javnog iskazivanja sumnje u kohezivne namere 44. Vlade Milenka Spajića i Deset Principa.
Zato ponavljam jasno pitanje.
Uživa li, Milojko Spajić, budući premijer Crne Gore i na duže staze dovoljno podrške, od konačno odabranih konstintuenata 44.Vlade Crne Gore, za doslednu i bezuslovnu realizaciju politike na bazi svih preostalih 9½ principa, ako je već sada jasno, da je od početka nije bilo za celih i pravih 10?
Ostavi komentar