Постпандемијски свет

19/05/2020

Аутор: Милорад Вукашиновић, новинар и публициста

 

Руски филозоф Дугин указао је ових дана да је „крај глобализације“ најважнија последица короновирусне кризе, а појаву свеопштег затварања граница описао као „интуитивну реакцију држава пред непознатом опасношћу“. Према неким проценама „глобално закључавање светске привреде“ довешће до непосредног губитка 220 милиона радних места, док ће посредно бити угрожена основна егзистенција милијарду људи на нашој планети. По свему судећи, постпандемијски свет карактерисаће обнова реторике и праксе која неодољиво подсећа на време Хладног рата. Овога пута главни актери биће САД и Кина о чему сведочи њихово међусобно оптуживање и трагање за „нултим пацијентом“ као хипотетички кључним доказом ауторства над вирусом који је преко ноћи променио свет. Разуме се да се иза оваквих оптужби крију строго геополитички разлози, пре свега настојање Америке да по сваку цену очува доминацију у осетљивом региону Пацифика, али и да спречи реализацију кинеског мегапројекта „Један појас – један пут“. Занимљиво је да се Ковид-19 појављивао баш у државама које су важне за остварење овог геополитичког пројекта (Иран,  Италија).

Група утицајних аутора (попут И. Панарина) указује да се испод покорице пандемијске кризе одвија жесток сукоб „глобалиста и националиста“, који има свој карактеристичан одјек у свакој од великих држава. Према овој хипотези драматични догађаји у кинеском Вухану представљали су покушај свргавања председника Сија од стране кинеских глобалиста, и то препознатљивом методологијом „хибридног рата“ чија су обележја изазивање панике и протурање дезинформација како би се у потпуности паралисала могућа реакција замишљеног противника. Угледни теоретичар тврди да је слична ситуација планирана и на тлу Русије, али је председник Путин такав развој догађаја предупредио средином јануара сменом владе. Ипак, референдум о измени руског устава и традиционално обележавање Дана победе одложени су за нека друга времена, што упућује на закључак о снажном утицају „руских глобалиста“, нарочито у медијско- финансијској сфери.

Изглед постпандемијског света зависиће у доброј мери од исхода америчких избора. Трампов реизбор је до почетка кризе на америчком тлу деловао као сасвим известан. Међутим, у претходна два месеца око 36 милиона Американаца изгубило је посао, чиме је нестао његов главни аргумент ослоњен на одличне претпандемијске економске показатеље. Отуда се чини да је антикинеска реторика Беле куће првенствено покушај обједињавања Трамповог бирачког тела пред предстојеће изборе, чији се исход са знатижељом очекује у многим деловима света.

Нема сумње да је једна од последица глобалне ресуверенизације и слабљење ауторитета постојећих наднационалних механизама попут УН, ЕУ или НАТО, што је изнова подстакло дебату о потреби стварања нове универзалне сагласности, која би првенствено била заснована на консензусу великих сила и преобликовању постојећег светског поретка (посебно је занимљива иницијатива од одржавању конфернције која би била налик оној на Јалти или у Техерану за време Другог светског рата).

Поред медицинског, економског и политичког аспекта, ова криза може се анализирати из карактеристичног друштвеног и духовног угла. Чувени социолог Зиновјев користио је израз социјални инжењеринг како би указао на опасну тенденцију мешања човека у процесе „социјалне еволуције човечанства“. Томе свакако у прилог иду обелодањене идеје појединих мегакапиталиста (попут Б. Гејтса) о општој вакцинацији и чипизацији светског становништва, која подстиче и појаву новог субкултурног феномена „ишчекивања последњих времена“ која прети да се из Америке прелије на остатак света. Таква тенденција озбиљно поткопава саме темеље једне националне заједнице, урушава постојеће друштвене и моралне ауторитете и закономерно води ка „самоизолацији појединца“ који се добровољно одриче идеје људске слободе.

ЛИТЕРАТУРА: Александар Зиновјев, Слом руског комунизма, БИГЗ, Београд 2003; Милорад Вукашиновић, Рат за душе људи, ауторско издање, Нови Сад 2011; Игор Панарин, Хибридни рат: теорија и пракса, Клуб адмирала и генерала Србије, Београд 2019.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања