Порука српском народу: 24. март 1999. године

25/03/2022

Аутор: Милорад Вукашиновић, новинар и публициста

Угледни француски генерал Пјер-Мари Галоа се на десетогодишњицу агресије НАТО на СРЈ 1999. године јавно обратио чувеном Поруком српском народу која је у међувремену прерасла у својеврсни морални легат једне личности која је била дубоко упозната са стварном позадином разбијања СФРЈ на штету српског народа. Деведесетих година 20. века историја се на неки начин поновила. Обједињена Немачка је уз подршку Ватикана подржала „независност“ Словеније и Хрватске, која није била могућа без драстичне промене односа снага у Европи, а што се догодило после краја Хладног рата и распада Источног блока. Галоа је лично сведочио о томе да је немачка операција растурања СФРЈ била дуго и темељно планирана. Описујући разговоре с утицајним немачким генералом Францом Јожефом Штраусом – још 1976. и 1977. године, он се уверио у постојање немачких оперативних планова за територијалну прекомпозицију бивше Југославије. Пјер–Мари Галоа је као први немачки разлог за подршку разбијању Југославије наводио освету Србима за догађаје из оба светска рата. Наиме, Немци су сматрали да је од 1941. до 1945. године, због српског отпора окупацији, велики број немачких дивизија био ангажован на Балкану, као и да је то један од кључних разлога њиховог пораза на Источном фронту. Други разлог за немачку подршку разбијању СФРЈ посебно је занимљив, а то је тежња да се на тај начин награде Хрвати и босански муслимани за подршку у Другом светском рату и активно учешће у трупама Вермахта. Француски генерал указивао је и на економске мотиве немачке политике на Балкану која је увлачењем Хрватске и Словеније у европски економски простор створила претпоставке за продор ка Медитерану, а што је био њен циљ још од Светог немачког царства.

У својим радовима Галоа је настојао да укаже и на америчке стратешке интересе на подручју бивше Југославије. Американцима је најпре било веома важно да покажу да је Европа неспремна да се самостално носи са изазовима на безбедносном плану, њихов други циљ је било додатно понижење Русије и Срба као њихових традиционалних савезника, док трећи мотив за америчку политику треба тражити у економској сфери кроз наметање неолибералне транзиције која је била у интересу њихових корпорација. Коначно, Пјер-Мари је успостављање базе Бондстил на Косову 1999. године, баш као и за време рата у Босни, повезивао с интересима нафтних компанија и потребом да се обезбеди контрола над коридором 8 од Каспијског мора до Јадрана. Подсетимо овом приликом да је о томе опширно писао у својој бриљатној монографији Крв и Петрол. Босна (1996).

Француски генерал је догађаје из 1999. године квалификовао и као велики пораз његове Француске, а окупацију Косова и Метохије и протеривање Срба од стране НАТО и терориста ОВК као велику трагедију европске цивилизације и подршку концепту „радикалног исламизма“ који је тако на велика врата ушао у Европу. Каснији терористички напади широм Старог континента, а нарочито у Француској, на најдрастичнији начин потврдили су ова предвиђања. НАТО се после 1999. године трансформисао у „акционарско друштво за вођење ратова“ и највећу опасност по светски мир. Матрица ратова се с простора бивше Југославије преселила у неке друге делове света (Ирак, Авганистан, Либија, Сирија). Резултат је потпуно идентичан. Разорене државе, осиромашена и подељена друштва.

Мада је тема овог огледа подсећање на дешавања из 1999. године, с правом би се могло констатовати да садашња ситуација у Украјини носи јасне обрисе онога о чему је писао генерал Галоа. Реч је о једној врсти очигледног настојања англосаксонске геополитике да се у спору који је поводом ове кризе настао између Русије и Европе (пре свега Немачке и Француске) наметне као незаобилазни арбитар у решавању сложених питања на Старом континенту. Овоме додајмо да, баш као приликом агресије на СРЈ 1999. године, политички Запад на примеру „украјинске кризе“ исказује највиши степен моралне хипокризије, потпуно игноришући чињеницу да је својим деловањем веома допринео разбуктавању рата на подручју данашње Украјине.

ЛИТЕРАТУРА: Пјер–Мари Галоа, Крв и петрол. Босна, Наш дом , Београд 1996; Пјер–Мари Галоа, Манифест за Европу народа, Наш дом, Женева 2007; Пјер–Мари Галоа, Порука српском народу, Београдски форум за свет равноправних, Београд 2009; Милорад Вукашиновић, Мислити просторно, САЈНОС, Нови Сад 2021.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања