Politika zaštite životne sredine u praksi – slučaj Slovačke

Autor: dr Jelena Todorović Lazić

Slovačka ima bogato prirodno okruženje i biodiverzitet, a šume pokrivaju 40% teritorije. Takođe, ona ima bogate vodne resurse, 96% vodne teritorije pripada slivu reke Dunav, a ostatak slivu reke Visle. Međutim, Slovačka se i dalje suočava sa ozbiljnim nedostatkom u implementaciji u skoro svim sektorima životne sredine.

Koji su to glavni izazovi sa kojima se Slovačka suočava u oblasti zaštite životne sredine? Ima ih više. Pre svega, aktuelni ekonomski model Slovačke u velikoj meri zavisi od energetski intenzivnih industrija. Slovačka je lošija u svim pokazateljima cirkularne ekonomije. Odvajanje ekonomskog rasta od pritiska na životnu sredinu predstavlja veliki izazov za ovu centralnoevropsku državu. Takođe, Slovačka pokazuje slab učinak u upravljanju otpadom, uz snažnu zavisnost od nestandardnih (divljih) deponija. Slovačka je i dalje u opasnosti da ne ispuni ciljeve EU za reciklažu. Biodiverzitet u mreži Natura 2000 Slovačke i dalje je pod pritiskom (npr. neodrživi nivoi seče šuma). Slovačka bi trebalo da smanji emisije iz sagorevanja čvrstog goriva u kućama kao i one koje dolaze iz poljoprivrede, transporta i industrije. Stalna kršenja ograničenja kvaliteta vazduha za čestice i dalje izazivaju ozbiljne zdravstvene rizike. Čeka se završetak gradske infrastrukture za otpadne vode, a nejasno je da li će vodna tela postići dobar status vode do 2027. godine do kada je rok koji je postavila EU za to.

Kada je reč o oblastima u kojima je Slovačka napredovala, treba pomenuti da je nekoliko mera uključeno u nacionalni Plan oporavka i otpornosti, i one mogu pomoći u rešavanju zakasnelih reformi u sektoru otpada, zaštite prirode i sektoru voda. Slovačka je usvojila i revidirani Plan upravljanja otpadom za 2021–2025, uključujući ažuriranje Programa prevencije otpada za 2019–2025. Takođe, sistem povraćaja depozita za pakovanje pića za jednokratnu upotrebu počeo je sa radom 2022. godine. Još jedna oblast u kojoj je napredovala je reforma nacionalnih parkova koja je doneta krajem 2021. godine kao prvi korak ka jedinstvenom upravljanju nacionalnim parkovima.

Treba pomenuti i primere najbolje prakse koji nam dolazi iz Slovačke, to su pre svega dva primera LIFE projekata. Prvi je integrisani projekat LIFE za pomoć Slovačkoj da završi svoju mrežu Natura 2000. Ovo uključuje aktivnosti za obnavljanje tresetišta i poboljšanje staništa za veoma ugrožene vrste (npr. zapadni divlji golden, evropska kornjača).

Drugi primer dobre prakse je integrisani projekat LIFE za unapređenje implementacije Planova upravljanja kvalitetom vazduha u Slovačkoj sa ciljem jačanja kapaciteta i nadležnosti regionalnih i lokalnih vlasti i promovisanja mera kvaliteta vazduha.

U prethodnim Izveštajima o sprovođenju politike zaštite životne sredine u državama članicama EU glavni izazovi u primeni ekološke politike i ekoloških zakona EU za Finsku bili su:

• poboljšanje upravljanja otpadom, posebno povećanjem reciklaže, uvođenjem odvojenog sakupljanja otpada i smanjenjem odlaganja otpada;
• kompletiranje mreže Natura 2000 i da se smanje pritisak na prirodne ekosisteme, posebno na šume i vodna tela;
• poboljšanje kvaliteta vazduha u kritičnim regionima i kvalitet monitoringa, i uvođenje šeme za zamenu kućnih bojlera radi poboljšanja kvaliteta vazduha;
• dovršiti infrastrukturu životne sredine u sektorima upravljanja vodama i otpadnim vodama;
• postepeno ukidanje ekološki štetnih subvencija za mrki ugalj.

Cirkularna (kružna) upotreba materijala u Slovačkoj bila je 4,8% u 2014. i 6,4% u 2020. godini, u poređenju sa prosekom EU od 12,8% u 2020. Slovačka je stoga znatno ispod proseka EU i tempo povećanja njenog učinka je i dalje spor. Sa 1,34 evra proizvedenih po kilogramu materijala potrošenih 2020. godine, produktivnost resursa u Slovačkoj je znatno ispod proseka EU od 2,09 evra po kilogramu.

Slovačka je počela sa integracijom principa cirkularne ekonomije u različite strategije, pri čemu je prva sveobuhvatna Strategija cirkularne ekonomije konačno razvijena 2022. godine u saradnji sa OECD u okviru Instrumenta tehničke podrške. Prioritetne oblasti su hrana i biootpad, građevinski sektor, održiva proizvodnja i potrošnja, a ekonomski instrumenti kao horizontalna oblast.

Slovačka je napravila prve korake ka cirkularnosti. Naknada za lake plastične kese uvedena je 2018. godine. Naknade za deponije su postepeno povećavane od 2019. godine i planira se dalje povećanje naknada. Početkom 2022. godine sistem povraćaja depozita za pakovanje pića za jednokratnu upotrebu postao je operativan i Slovačka je među prvim državama članicama EU koja ga je uvela.

Slovačka je usvojila nacionalni Akcioni plan za zelene javne nabavke (ZJN) koji pokriva period 2016–2020. Međutim, praćenje je pokazalo da strateški cilj da se postigne 50% udela zelenih ugovora u 12 odabranih grupa proizvoda koje nabavljaju javne vlasti, uključujući županije i opštine, još nije ispunjen. Novi koncept razvoja i implementacije ZJN u Slovačkoj usvojila je Vlada 2019. godine, kako bi podstakla ministarstva i druge centralne organe državne uprave da intenzivnije koriste ZJN. Strategija „Zelenija Slovačka“  postavlja dugoročni cilj da se do 2030. godine postigne 70% ZJN.

Slab učinak u upravljanju otpadom, uz jaku zavisnost od odlaganja komunalnog otpada na deponije, ostaje glavna briga u sektoru upravljanja otpadom. Iako je proizvodnja komunalnog otpada u Slovačkoj ostala ispod proseka EU u 2020. godini (433 kg/godišnje/po stanovniku u odnosu na 505 kg/godišnje/po stanovniku), došlo je do značajnog povećanja u odnosu na 2013. godinu (304 kg/godišnje/po stanovniku). Prvi Program prevencije otpada je usvojen je 2014. godine, ali nije imao pozitivne efekte u smanjenju nivoa komunalnog otpada. Proizvodnja otpada u Slovačkoj generalno pokazuje trend rasta (osim u peruiodu 2012–2014).

Iako je primećeno izvesno smanjenje (50% u 2020. u poređenju sa 66% u 2016), Slovačka i dalje ima jednu od najviših stopa u EU za odlaganje komunalnog otpada (prosek EU u 2020. godine bio je 23%), što potvrđuje da efikasno upravljanje otpadom ostaje važan izazov za ovu centralnoevropsku državu. Takođe, iako je stopa spaljivanja otpada niska (oko 8% u 2020), postoji zabrinutost da će otpad jednostavno biti prebačen sa deponija u spalionice s obzirom da je razvoj novih postrojenja predviđen u ažuriranom Programu upravljanja otpadom za period 2021–2025.

Na osnovu informacija dostupnih Komisiji, značajan broj neregularnih i nestandardnih deponija radi u Slovačkoj i predstavlja ozbiljne rizike po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Studije i istrage koje je pokrenula Evropska komisija otkrile su da, na svih 111 deponija koje rade u Slovačkoj, otpad ne podleže odgovarajućem tretmanu jer one nemaju dovoljno instalacija da bi se obezbedila selekcija različitih vrsta otpada. Takođe, Slovačka nije pravilno transponovala obavezu prethodnog tretmana u svoje nacionalno zakonodavstvo i mreža instalacija za tretman otpada je nedovoljna. Stoga je u novembru 2021. godine Komisija pokrenula postupak za povredu prava protiv Slovačke zbog nepoštovanja Direktive o deponijama i Okvirne direktive o otpadu.

Postupak za povredu prava protiv Slovačke je još uvek u toku u vezi sa deponijama koje su bile otvorene pre 2004. godine a trenutno su još uvek u funkciji, ali kojima nedostaje plan kondicioniranja, kako to zahteva Direktiva o deponijama. Pored toga, jedan broj starih deponija koje nisu u funkciji još uvek nisu zatvorene i sanirane kako to zahteva Direktiva o deponijama. Takođe, stara ekološka opterećenja zahtevaju značajna ulaganja. Čini se da reciklaža (uključujući kompostiranje) raste (42% naspram proseka EU od 47% u 2020), međutim, naglo povećanje stope reciklaže u periodu 2014–2017. je uglavnom posledica prilagođavanja metodologije statističkog izveštavanja, a ne poboljšanja učinka. O čemu je zapravo reč? Slovačka ima veoma veliki broj opština (oko 3000) što dovodi do fragmentacije, neefikasnosti i nedostatka ekonomije obima u prikupljanju i tretmanu otpada.

Slovačka treba da pojača ulaganja u reciklažu kako bi ispunila ciljeve recikliranja EU za 2025. godinu. Komisija trenutno završava analizu napretka u vezi sa preporukama iz Izveštaja o ranom upozoravanju za 2018. i napretka ka postizanju ciljeva recikliranja otpada za 2025. godinu.

Slovačka ima jednu od najvećih mreža Natura 2000, ali je biodiverzitet i dalje pod pritiskom. Još uvek postoje praznine u određivanju lokacija i usvajanju planova upravljanja. Zakon o zaštiti prirode i šumarstvu je izmenjen 2020. godine, a reforma zaštite prirode je pokrenuta 2022. godine kako bi se rešili negativni uticaji šumarstva i seče u zaštićenim područjima – njegova primena tek treba da se proceni. Što se tiče statusa očuvanosti staništa i vrsta, nije bilo većih promena za staništa. U međuvremenu, udeo vrsta u dobrom i lošem statusu očuvanosti blago se povećao.

Slavačka je domaćin 66 tipova staništa i 195 vrsta obuhvaćenih Direktivom o staništima. Zemlja takođe ima populacije od 83 taksona ptica navedenih u Direktivi o pticama, Aneks I.

Do 2021. godine, 29,8% teritorije Slovačke bilo je pokriveno Natura 2000 lokacijama (EU 18,5%). Područja posebne zaštite klasifikovana prema Direktivi o pticama pokrivala su 26,7% (EU 12,8%), a područja od značaja za zajednicu određena prema Direktivi o staništima pokrivala su 12,5% teritorije Slovačke (EU 14,2%). Pored toga, Slovačka nije uspela da postavi detaljne ciljeve očuvanja specifične za lokaciju i neophodne mere očuvanja koje bi obezbedile efikasnu zaštitu i restauraciju 473 lokacija. Iz tog razloga Komisija je pokrenula postupak protiv Slovačke u julu 2019. i objavila obrazloženo mišljenje u februaru 2022. godine.

Kvalitet vazduha u Slovačkoj i dalje izaziva veliku zabrinutost. Najnovije dostupne godišnje procene Evropske agencije za životnu sredinu ukazuju na oko 4200 prevremenih smrti koje se mogu pripisati koncentraciji finih čestica, 90 koncentracijama ozona i 10 koncentracijama azot-dioksida.

Prema poslednjim projekcijama dostavljenim u skladu sa članom 10 (stav 2) Direktive o nacionalnim obavezama za smanjenje emisija, Slovačka planira da postigne obaveze smanjenja emisija za sve zagađivače vazduha obuhvaćene Direktivom za period od 2020. do 2029. godine i za većinu zagađivača za period nakon 2030. godine. Međutim, projekcije ne pokazuju postizanje obaveza za smanjenje emisija NH₃ do 2030. godine. Slovačka je usvojila nacionalni program kontrole zagađenja vazduha 3. marta 2020. godine.

Za 2020. godinu registrovana su prekoračenja iznad graničnih vrednosti utvrđenih Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha za čestice (PM₁₀) u jednoj zoni kvaliteta vazduha (Banskobistrički kraj). Štaviše, za dve zone kvaliteta vazduha nisu ispunjene ciljne vrednosti koncentracije ozona. Mere kvaliteta vazduha koje je predstavila Slovačka nisu se pokazale kao blagovremene i efikasne za smanjenje zagađenja u okviru dogovorenih granica.

Postupak za kršenje prava koji je u toku od 2017. godine zbog nedostataka u sistemu praćenja kvaliteta vazduha konačno je zatvoren 2022. godine nakon što je ovaj sistem poboljšan sredstvima EU u okviru operativnog programa pod nazivom Kvalitet životne sredine.

Uprkos napretku postignutom u postizanju ciljeva Okvirne direktive o vodama (ODV), iz dostavljenih informacija nije bilo jasno da li je ovaj napredak dovoljan za ispunjavanje obaveze ODV za 2021. godinu.  Jugozapadni deo zemlje je jedan od najvećih izvora vode za piće u centralnoj Evropi i intenzitet zahvata slatke vode je relativno nizak, ali postoje uticaji starih ekoloških opterećenja. Nerešene su pritužbe vezane za male hidroelektrane. Pored toga, čeka se završetak gradske infrastrukture za otpadne vode.

2020. godine, 52,6% svih površinskih vodnih tela u Slovačkoj dostiglo je dobar ekološki status, a 97,5% imao je dobar hemijski status. Što se tiče podzemnih voda, 10,8% nije uspelo da postigne dobar hemijski status, a 2,9% bilo je u lošem kvantitativnom statusu (26,5% geotermalnih tela podzemnih voda nije bilo praćeno).

Što se tiče Direktive o vodi za piće, Slovačka je poslednji izveštaj o kvalitetu vode za piće za period  2017–2019. prijavila u martu 2020. Kvalitet vode za piće u Slovačkoj nije naveden kao oblast koja izaziva zabrinutost, već su problematični pritisci na izvore vode za piće. Što se tiče Direktive o vodama za kupanje, 2020. godine, od 32 slovačke vode za kupanje, 56,3% je bilo odličnog kvaliteta.

Slovačka je tokom godina nailazila na poteškoće u ispunjavanju svojih obaveza prema Direktivi o prečišćavanju gradskih otpadnih voda. Od 31. decembra 2015. godine (kako je utvrđeno u Ugovoru o pristupanju EU iz 2003. godine), usaglašenost sa zahtevima Direktive je morala da se obezbedi za sve slovačke aglomeracije. Što se tiče međurokova (2004, 2008, 2010. i 2012), prema analizama Komisije, 233 aglomeracije nisu uspele da obezbede sistem sakupljanja ili da obezbede da pojedinačni sistemi ostvare isti nivo zaštite životne sredine kao što je propisano Direktivom. Još 32 aglomeracije nisu uspele da obezbede da gradska otpadna voda koja ulazi u sisteme za prikupljanje podleže sekundarnom ili strožem tretmanu pre ispuštanja. Što se tiče krajnjeg roka za 2015. godinu, 17 aglomeracija nije uspelo da obezbedi sistem sakupljanja i/ili da obezbedi da se gradska otpadna voda koja ulazi u sisteme za prikupljanje tretira na odgovarajući način.

Stopa usklađenosti za aglomeracije prijavljene prema Direktivi je 93%, što je više od proseka EU u 2018. godini (76%). 7% gradskih otpadnih voda u Slovačkoj se ne sakuplja i/ili ne ispunjava zahteve za biološki tretman. Ipak, prema OECD, samo 65% slovačkog stanovništva ima koristi od priključka na postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Uprkos poboljšanju usklađenosti tokom godina, za šta je korišćenje sredstava EU bilo fundamentalno, nepotpuna implementacija Direktive dovela je do pokretanja postupka za kršenje prava protiv Slovačke 2021. godine.

Slovačka ima integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period 2021–2030. Ovaj plan će zahtevati ažuriranje, s obzirom na povećane klimatske ambicije EU za 2030. godinu. Slovačka je u obavezi da postigne klimatsku neutralnost u skladu sa opštim ciljem EU do 2050.

U svom nacionalnom Planu za oporavak i otpornost, Slovačka izdvaja 45% predviđenih sredstava za klimatske ciljeve. U njemu su navedene ključne reforme i investicije u cilju daljeg prelaska na održiviju ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika. Ulaže se u transport i klimatsku adaptaciju, renoviranje velikih zgrada i obnovljive izvore energije i dekarbonizaciju industrije. Nacionalni akcioni plan za prilagođavanje klimatskim promenama odobren je 2021. godine. U Slovačkoj ne postoje pravni aranžmani o prilagođavanju klimatskim promenama. Razrada zakona o klimi je jedan od novih zadataka. Između 1990. i 2020. godine, emisije gasova staklene bašte u privredi su smanjene za 49%. Istovremeno, intenzitet gasova staklene bašte u privredi ostaje znatno veći od proseka EU.

Slovačka treba da dobije 6,3 milijarde evra bespovratnih sredstava u okviru svog Plana za oporavak i otpornost (RRP) u periodu 2021–2026 i 12,3 milijarde evra u okviru kohezione politike u periodu 2021-2027. Slovačko finansiranje investicija za životnu sredinu dostiglo je 1,12% BDP (prosek u EU 0,7%) u periodu 2014–2020, oslanjajući se i na finansiranje EU i na nacionalne izvore. Procenjuje se da će ukupne potrebe za ulaganjem u životnu sredinu za 2021–2027. dostići najmanje 1,46% BDP, što ukazuje na potrebu za dodatnim finansiranjem (nedostatak) od preko 0,33% BDP zemlje za implementaciju politike zaštite životne sredine.

Slovačka mora da preduzme hitne mere kako bi u potpunosti primenila mere iz RRP i prekinula svoje loše rezultate u apsorpciji fondova EU. Prioriteti uključuju: reformu građevinskog otpada i otpada od rušenja, šeme zamene bojlera i reforma planiranja pejzaža i zaštite prirode i upravljanja vodama.

Okvir upravljanja životnom sredinom i dalje nije stabilan. Iako su neki zakonodavni akti poboljšali učešće javnosti i pristup pravdi, čini se da se ova poboljšanja neće održati.