Политика заштите животне средине у пракси – случај Италије

21/08/2023

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Италија је земља богата природним капиталом. Велика густина насељености, посебно на северу, доводи до притисака на животну средину услед чега заштита животне средине заокупља све већу бригу јавности. С друге стране, јужним деловима земље недостаје еколошка инфраструктура. Успех државе у ношењу са еколошким изазовима и обезбеђивању адекватног финансирања значајно се разликује од региона до региона.

Извештај о имплементацији политике заштите животне средине за 2022. годину доноси Италији следеће изазове у тој области. Иако је постигла одређени напредак у управљању отпадом, она наставља да плаћа казне за непоштовање законодавства ЕУ о градским отпадним водама, затим, за постојање „дивљих” депонија и за лоше управљање отпадом у региону Кампаније. Нитрати у северној Италији и вода за пиће у региону Лација, такође, представљају велику бригу за животну средину. Постоје значајна прекорачења граничних вредности загађивача ваздуха за фине честице и азот-диоксид, посебно у долини реке По. Процењује се да је 2019. било преко 10.500 превремених смрти које се могу приписати таквим загађивачима ваздуха.

Поред ових изазова, треба поменути и примере добрих пракси који нам долазе из Италије. Амбициозни национални План за опоравак и отпорност поставља кључне реформе у областима као што су циркуларна економија, управљање отпадом – са важним улагањима у рециклажу и управљање водама. Поред тога, програм LIFE је широко распрострањен са пројектима високог профила као што су PREPAIR за квалитет ваздуха и GESTIRE за акционе планове у вези са природом. Још један пример добре праксе укључује постојање веб странице са информацијама о поступцима процене утицаја на животну средину.

У претходним Извештајима о имплементацији политике заштите животне средине у државама Европске уније, главни изазови идентификовани за Италију који се односе на спровођење политике и закона ЕУ у области животне средине били су:

 1)   побољшати управљање комуналним отпадом, посебно смањењем одлагања на депонијама и повећањем одвојеног прикупљања отпада у јужним регионима;

 2)   побољшати третман градских отпадних вода улагањем у ове објекте;

 3)   смањити емисију честица (ПМ10 и ПМ2,5) и азот-диоксида (NО2) смањењем саобраћајних гужви и сагоревањeм биомасе;

 4)   означити преостале Натура 2000 морске локације као посебна подручја очувања (SАC);

 5)   побољшати ефикасност у вези са финансирањем заштите животне средине.

Упркос одређеном напретку постигнутом последњих година у управљању комуналним отпадом, имајући у виду стално и конзистентно повећање рециклаже и компостирања, сектор отпада у Италији и даље има значајне недостатке, што илуструје неколико поступака против Италије. То укључује „случај депоније” и „случај Кампанија” који подлежу казнама које изриче Суд правде Европске уније. Потребно је више акција како би се осигурало да се одлагање отпада у Италији врши у складу са правом ЕУ. План за опоравак и отпорност  доноси важне реформе са националном стратегијом кружне економије и националним програмом управљања отпадом, плус предвиђа водећа улагања у рециклажу од којих се очекује да побољшају примену еколошких норми на терену.

Након извесног пада, производња комуналног отпада у Италији је почела да расте последњих година. У 2019. години износила је 504 кг/годишње по становнику, иако је и даље близу просека ЕУ (501 кг/год/по становнику). Италија је остварила спор, али стабилан напредак у протеклој деценији са сталним повећањем рециклаже (51% у поређењу са просеком ЕУ од 48% за 2019. годину) и смањењем одлагања на депонијама (21% у 2019).  Намера италијанске владе у оквиру њихове политике управљања отпадом је да повећа капацитет рециклаже, што би, заузврат, требало да смањи потражњу за новим постројењима за спаљивање. План за опоравак и отпорност садржи инвестиције за нова постројења за отпад и надоградњу постојећих постројења.

Централни и јужни региони земље имају лошије резултате у управљању отпадом од северних. Кампанија наставља да плаћа казне за лоше управљање отпадом. У Кампанији је постигнут одређени напредак у успостављању функционалне мреже за управљање отпадом. На основу информација доступних Комисији, чини се да значајан број „дивљих” депонија ради у Италији. Ове локације су нелегалне или не испуњавају стандарде ЕУ за депоновање и представљају озбиљне ризике по људско здравље и животну средину. Италију је већ казнио Суд правде 2014. године за преко 200 нерегуларних депонија, а у априлу 2022. Италија је још увек плаћала казну за 29 нерегуларних депонија; 75% „дивљих” депонија се налази у јужним регионима.

У својој пресуди издатој 29. марта 2019, Суд правде је одлучио да Италија није успела да обезбеди коначно затварање и санацију још 44 депоније, које нису у складу са захтевима Директиве о депонијама. У међувремену, Комисија је утврдила да, иако је Италија затворила 22 депоније, није успела да затвори и санира 12 преосталих депонија.

Италија има планове управљања отпадом на регионалном нивоу – 19, на нивоу аутономне покрајине – 2, а неки региони имају посебне планове за отпад када је реч о посебном или опасном отпаду, што чини укупно 29 планова. Италија је 24. јуна 2022. усвојила Национални програм управљања отпадом, а 23. јуна 2021. усвојена је уредба о програму превенције амбалажног отпада за период 2019–2023.

Секундарна употреба материјала у Италији износила је 17,1% у 2017, а 21,6% у 2020. години, далеко изнад просека ЕУ од 12,8%. Са 3,54 евра произведених по кг материјала 2020. године, продуктивност ресурса у Италији је знатно изнад просека ЕУ од 2,09 евра по кг. Овај позитиван учинак долази на основу континуираног повећања продуктивности ресурса у Италији током последње деценије. Италија нема специфичну секторску стратегију за пластику, текстил или грађевинарство. Многи LIFE пројекти у Италији односе се на циркуларну економију; неки од њих су представљени током Зелене недеље 2019. године – један се oдноси на рециклирана седишта са фудбалских стадиона у Понтедери и са стадиона Олимпико у Риму. Основано је и иновативно партнерство за управљање отпадом за град Рим 2022. године.

До 2021. године, 19,1% територије Италије било је покривено Натура 2000 подручјима (просек у ЕУ 18,5%). Подручја посебне заштите (SPА) класификована према Директиви о птицама покривају 13,4% територије (просек ЕУ 12,8%), а станишта посебне заштите према Директиви о стаништима покривају 14,3% (ЕУ просек 14,2%) територије Италије.

Најновија процена италијанске мреже Натура 2000 показује да и даље постоје недостаци у одређивању неколико врста и типова станишта према Директиви о стаништима, као и неколико врста птица према Директиви о птицама. Стога Италија још увек мора да заврши своју Натура 2000 мрежу, посебно поморску мрежу. Као последица тога, Комисија је 9. јуна 2021. послала Италији писмо званичног обавештења како би позвала националне власти да предузму мере потребне за усклађивање са захтевима ове две директиве.

Комисија прима много притужби на лошу примену Директиве о природи, односно на недостатак ефикасне заштите одређених локација (од неколико врста развојних пројеката и активности) и заштићених врста (нпр. криволов дивљих птица). Као део Плана за отпорност и опоравак, Италија је 2022. године усвојила административна поједностављења и развила дигиталне услуге за посетиоце националних паркова и заштићених морских подручја.

Што се тиче квалитета ваздуха, постигла је ограничен напредак у смањењу емисија у целини, упркос споразумима између националних и регионалних влада у долини реке По, Дијалогу о чистом ваздуху одржаном од 3. до 5. јуна 2019. и интегрисаном пројекту LIFE (PREPAIR). Значајна прекорачења граничних вредности и за ПМ10 и за NО2 настављена су и током 2020. године. Око 20% Плана за опоравак и отпорност је опредељено за мере одрживе енергије и транспорта које ће побољшати квалитет ваздуха. Напредак се такође може постићи кроз шире пореске измене, укључујући постепено укидање субвенција штетних по животну средину.

Италија још увек није ратификовала измењени Гетеборшки протокол, Протокол о тешким металима и Протокол према Конвенцији о ваздуху који је усвојен у оквиру UNECE. За 2020. годину Италија је регистровала прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха за азот-диоксид (NО2) у 10 зона квалитета ваздуха и за честице (ПМ10) у 33 зоне. Поред тога, циљне вредности концентрације озона нису испуњене за неколико зона квалитета ваздуха. За прекорачења граничних вредности ПМ10 и NО2, Суд правде је донео пресуде, Ц-644/18 против Италије за ПМ10 и Ц-573/19 за NО2. Споразуми постигнути између владе и региона за управљање загађењем ваздуха могу помоћи, укључујући мере предузете након Дијалога о чистом ваздуху у Торину. Италија је користила програм LIFE, тачније интегрисани пројекат PREPAIR, који процењује квалитет ваздуха у долини реке По.

Италија је током година наишла на озбиљне потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о третману градских отпадних вода. Стопа усклађености са Директивом износила је 56% и нижа је од просека ЕУ (76%) за 2018. годину. Упркос побољшању усклађености са Директивом током година, за шта је коришћење средстава ЕУ било фундаментално, непотпуна имплементација Директиве довела је до неколико пресуда Суда правде против Италије. Утврђено је да укупно 895 агломерација крши Директиву, што утиче на популацију од преко 26,7 милиона. Потребно је више инвестиција да би се постигао напредак. Такође потребно је очистити жаришта нитрата у северној Италији и побољшати квалитет воде за пиће у Лацију. План за опоравак и отпорност подржава значајна улагања у планирање коришћења земљишта (како би се смањило заптивање тла), контролу поплава, смањење цурења и улагање у пречишћавање градских отпадних вода. Велика потрошња воде је проблем у јужним регионима, посебно у пољопривреди.

Што се тиче Директиве о води за пиће, није доступна нова процена квалитета воде за пиће. Квалитет воде за пиће у Италији је проблем због прекорачења нивоа арсена и флуора у региону Лација. Ревидирана Директива ЕУ је ступила на снагу 12. јануара 2021. године, а државе чланице имале су рок до 12. јануара 2023. да је пренесу у свој национални правни систем. Италија ће морати да се придржава ових ревидираних стандарда квалитета. На Директиви о водама за купање, 2020. године, од 630 вода за купање, 89,2% било одличног квалитета.

Италија је недавно усвојила и пријавила своју трећу генерацију Планова за управљање речним сливовима. Комисија је у децембру 2021. објавила шести Извештај о имплементацији који даје привремену процену о напретку, а који је закључио да недостаје свеобухватан преглед напретка у спровођењу италијанског програма мера, с обзиром на то да се пријављени подаци односе само на три од осам италијанских сливних округа  (Источни Алпи , Централни и Јужни Апенини). Међутим, напомиње се да су мере започете у пет од осам сливних округа, а у осталим областима све планиране мере су или започете, или завршене.

На основу извештаја друге генерације Планова за управљање речним сливовима и података објављених 2020. године, у Италији је 41,8% свих површинских водних тела постигло добар еколошки статус, а 71,7% вода имало је добар хемијски статус. Што се тиче подземних вода, 30,3% није постигло добар хемијски статус, а 19% је у лошем квантитативном стању.

Финансирање ЕУ наставља да пружа значајну подршку за смањење јаза у имплементацији политике заштите животне средине. Италија би требало да добије преко 190 милијарди евра из свог Плана за опоравак и отпорност (2021–2026) у виду грантова и зајмова и 42 милијарде евра из кохезионе политике ЕУ (2021–2027). Процењује се да је укупно италијанско финансирање инвестиција за животну средину достигло 0,48% БДП-а годишње (мање од просека ЕУ од 0,7%) у периоду 2014–2020, при чему 80% долази из националних извора. Укупне потребе за улагањем у животну средину за наредни период износиће најмање 0,67% БДП-а годишње, што сугерише недостатак улагања у животну средину од преко 0,19% БДП-а који треба да се реши фокусирањем на приоритете. Италија је побољшала свој капацитет да апсорбује фондове ЕУ, осим на Сицилији и у Калабрији. Укупне казне у вези са отпадом и водама које је издао Суд премашиле су 620 милиона евра посматрано од 2015. године.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања