Политика заштите животне средине у пракси – случај Грчке

25/07/2023

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Грчка има најдужу обалу у Европи, а две трећине њене територије је брдовитo. Она ужива у разноврсном биодиверзитету с обзиром на то да је у Грчкој регистровано више од шест хиљада ендемских врста. Туристичка индустрија Грчке има значајан утицај на животну средину. Држава се суочава са значајним потешкоћама у примени ЕУ законодавства о заштити животне средине које, заједно са слабим административним капацитетом, угрожавају квалитет њеног капитала у области животне средине и њену транзицију ка одрживом развоју.

Главни изазови са којима се Грчка суочава 2022. године на основу Извештаја о имплементацији политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ, могу се представити на следећи начин:

1) наставља да плаћа казне за непоштовање закона ЕУ о градским отпадним водама, за нестандардно управљање опасним отпадом, као и за нерегуларне депоније широм земље;

 2) суочава се са великим структурним проблемима у управљању отпадом; број дивљих депонија наставља да се смањује, али је преостале депоније тешко затворити уколико се не изграде нови објекти за управљање отпадом;

3) што се тиче пречишћавања градских отпадних вода, постоје значајна кашњења у реализацији неопходних пројеката, посебно у агломерацијама у источној Атици, за које Грчка већ неколико година плаћа казне;

4) што се тиче заштите природе, иако је грчка мрежа Натура 2000 комплетна, недостају специфични циљеви очувања и мере очувања и планови управљања.

У претходним извештајима о имплементацији политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ, главни изазови у примени еколошке политике и еколошких закона ЕУ за Грчку били су:

  • питања управљања отпадом, посебно затварање дивљих депонија и третман опасног отпада;
  • побољшање заштите природе успостављањем ефикасног система националне заштите, подизањем свести и стварањем правих подстицаја за одржива улагања;
  • завршетак имплементације Директиве о третману градских отпадних вода;
  • поједностављење еколошких административних структура и процедура, уз истовремено јачање административних капацитета.

Грчка се и даље суочава са великим структурним проблемима у управљању отпадом и забележен је само ограничен напредак у Извештају из 2022. године. Док је национални план управљања отпадом ажуриран, регионални планови, који су неопходни за спровођење политике управљања отпадом у пракси, значајно су каснили.

Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Грчкој почела је да расте од 2013. године наовамо. Производња отпада у 2019. години износила је 524 кг/годишње/по становнику, релативно близу просека ЕУ од 502 кг/годишње/по становнику. Грчка већину свог комуналног отпада одлаже на депоније (78%), при чему се само 21% рециклира (просек у ЕУ износи 48%).

Број дивљих депонија које раде или којима је потребна санација наставља да се смањује током година. Међутим, преостале дивље депоније биће веома тешко затворити уколико се не изграде нови објекти. На основу информација доступних Комисији, чини се да значајан број нерегуларних и ванстандардних депонија наставља да ради у Грчкој и представља озбиљне ризике по здравље људи и животну средину. Три дивље депоније још нису затворене и саниране, а 17 таквих локација је затворено али није санирано. Након две пресуде Суда правде ЕУ, Грчка плаћа казне (до сада 66,5 милиона евра) за ове преступе. Суд правде ЕУ осудио је Грчку и због неефикасног управљања опасним отпадом и до сада је платила казне у вредности од 49,6 милиона евра у тој области.

Постигнут је одређени напредак у погледу правних и институционалних корака неопходних за повећање рециклаже, посебно кроз увођење нове таксе на депоније у национално законодавство. Овај порез који је уведен 2022. године, значајан је корак том смеру. Међутим, укупан административни капацитет за спровођење законодавства у области рециклаже ослабио је током година и према Извештају о раном упозорењу Комисије из 2018. Грчка је била у опасности да не испуни циљеве за рециклажу комуналног отпада од 50% за 2020. годину (на крају она заиста није успела да оствари овај циљ).

Грчка је током протекле деценије веома споро напредовала (и чак је назадовала између 2011. и 2016.) у повећању стопе рециклаже и преусмеравању комуналног отпада са депонија. У 2019. години стопа рециклаже комуналног отпада износила је 21% (16% рециклирано и 5% компостирано), што је знатно испод просека ЕУ.

Осим тога, истраге које је покренула Европска комисија откриле су да Грчка нема довољно објеката за третман отпада, као ни објекте за одвојено сакупљање стакла и биоразградивог отпада. Такође, један од закључака је да се већина органског отпада одлаже на депоније без претходне стабилизације. Стога је у новембру 2021. године Комисија покренула поступак за кршење права против Грчке због непоштовања Директиве о депонијама и Оквирне директиве о отпаду.

С обзиром на ограничен напредак у односу на Извештај о имплементацији политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ за 2019. годину, приоритетне акције у области управљања отпадом које се односе на Грчку углавном су поновљене и у Извештају за 2022. годину, уз додатак нових мера за усвајање планова за управљање отпадом. Ове приоритетне акције требало би да обухвате:

  • решавање питања затварања и санације дивљих депонија и третмана опасног отпада као питања апсолутног приоритета;
  • правилно спровођење и повећање такси на депоније како би се постепено укинуло одлагање отпада који се може рециклирати и поново употребити;
  • побољшање и проширивање одвојеног сакупљања отпада, укључујући и биоотпад – то значи успостављање минималних стандарда услуга за одвојено сакупљање у општинама како би се осигурале високе стопе захватања отпада који се може рециклирати;
  • коришћење расположивих економских инструмената, нпр. „плати колико бациш“ и обавезне циљеве рециклаже са казнама за непоштовање (нпр. новчане казне) за општине;
  • успостављање регионалних планова управљања отпадом у складу са ревидираном Оквирном директивом о отпаду.

Што се тиче заштите природе, грчка мрежа Натура 2000 сада се сматра комплетном. До 2021. године 27,3% копнене површине Грчке било је покривено Натура 2000 мрежом (покривеност ЕУ 18,5%), при чему су заштићена подручја класификована према Директиви о птицама покривала 21% (покривеност ЕУ 12,8%), а заштићена подручја према Директиви о стаништима покривала су 16,6% (покривеност ЕУ 14,2%) грчке територије. Главни изазов за ефикасно управљање и заштиту Натура 2000 подручја јесте успостављање националног система за свеобухватно управљање, као и управљање и функционисање заштићених подручја. Недавно је усвојен закон који има за циљ да успостави управљачка тела за сва Натура 2000 подручја и он би требало да омогући значајне предности у овој области.

У погледу третмана градских отпадних вода, направљени су неки позитивни кораци, као што је систематска процена и стратешка реорганизација инвестиционих потреба земље. Међутим, постоје значајна кашњења у пројектима које треба спровести, посебно у агломерацијама (тј. насељеним центрима или местима економске активности) у источној Атици, за које Грчка већ неколико година плаћа казне.

Грчка је током година наилазила на озбиљне и структуралне потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о пречишћавању градских отпадних вода. Тренутно се 96% градских отпадних вода у Грчкој третира у складу са захтевима Директивe о пречишћавању градских отпадних вода. Ово је изнад просека ЕУ од 76% из 2018. године. Што се тиче количине градских отпадних вода које би требало прикупити, према Директиви о пречишћавању градских отпадних вода, Грчка је испунила своје циљеве. Међутим, потребни су даљи напори да се обезбеди биолошки третман за додатних 3,8% и биолошки третман уклањањем азота и/или фосфора за 0,6%. Грчка поново користи 2% пречишћених градских отпадних вода за наводњавање у пољопривреди и за друге сврхе.

Стопа кружне (секундарне) употребе материјала у Грчкој износила је 2,4% 2016. године док је 2020. стопа порасла на 5,4% (у поређењу са просеком ЕУ од 12,8%). Упркос порасту у последњих неколико година, Грчка је и даље далеко испод просека ЕУ по овом показатељу. Заузела је 17. место на табели за еко-иновације за 2021. годину, са оценом 102, што је чини „просечним лидером“ у области еколошких иновација.

Квалитет ваздуха у Грчкој и даље даје разлог за озбиљну забринутост. Најновије доступне годишње процене (за 2019. годину) Европске агенције за животну средину указују на око 10400 превремених смрти које се могу приписати концентрацијама финих честица ПМ10, 650 смрти концентрацијама озона и 2310 смрти концентрацијама азот-диоксида NO2.

Упорна кршења услова за квалитет ваздуха која имају озбиљне негативне ефекте на здравље људи и животну средину прати Европска комисија кроз поступке за кршење – infrigement procedure (углавном прекорачења ПМ10 и NО2) за све државе чланице, укључујући Грчку. Европска комисија упутила је Грчку Суду правде ЕУ због лошег квалитета ваздуха, односно, због сталног прекорачења граничних вредности ПМ10 у агломерацији Солун и граничних вредности NО2 у агломерацији Атина. Циљ ових правних поступака јесте да Грчка усвоји и уведе одговарајуће мере у свим зонама квалитета ваздуха како би оне биле у складу са граничним вредностима које прописује ЕУ.

До марта 2022. године државе чланице имале су рок да да пријаве трећу генерацију планова за управљање речним сливовима (РБМП) у оквиру Оквирне директиве о водама. Грчка још увек није пријавила своју трећу генерацију планова за управљање речним сливовима. Према извештајима о спровођењу друге генерације планова и подацима објављеним 2020. године, 63,8% свих површинских водних тела у Грчкој је у добром еколошком статусу (8,0% у непознатом статусу), а 88,6% је у добром хемијском статусу (9,8% у непознатом статусу). Што се тиче подземних вода, 84,6% има добар хемијски статус, а 15,7% је у лошем квантитативном стању.

Што се тиче поједностављења административних структура и процедура за имплементацију прописа у области животне средине, позитиван корак за Грчку је рационализација еколошких процена у складу са Директивом о процени утицаја на животну средину, Директивом о стаништима и Директивом о индустријским емисијама. Слаб административни капацитет органа за примену прописа из домена заштите животне средине сматра се озбиљним проблемом.

ЕУ кроз финансирање наставља да пружа значајну подршку за премошћавање јаза у имплементацији политике заштите животне средине. Грчка би требало да добије преко 30 милијарди евра из свог Плана за опоравак и отпорност (РРП) 2021–2026. у виду грантова и зајмова и 20 милијарди евра из кохезионе политике 2021–2027. Очекује се да ће реформе постављене у грчком РРП-у за успостављање два нова регулаторна органа у сектору отпада и воде, имати позитиван утицај у одговарајућим областима. Улагања Грчке у област животне средине износила су 0,72% БДП-а у периоду 2014–2020. ослањајући се притом и на ЕУ и на национално финансирање. У периоду 2021–2027. процењује се да ће потребе земље за улагање у животну средину достићи преко 1,12% БДП-а, што указује на дефицит финансирања политике заштите животне средине од најмање 0,4% БДП-а. Треба нагласити да је Грчка платила више од 184 милиона евра кроз казне које је изрекао Суд правде ЕУ због кршења норми ЕУ о отпаду и градским отпадним водама у периоду од 2014. до 2022. године.

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања