Autor: Stevan Stojkov

U eri u kojoj su digitalni otisci vredniji od zlata, brendovi su razvili sofisticirane načine da razumeju svoju ciljnu publiku. Društveno slušanje, praćenje i analiza onlajn razgovora, postalo je kamen temeljac modernog marketinga. Međutim, korišćenje ovog alata zahteva veliku odgovornost. Eksplozija društvenih medija je stvorila okruženje u kojem su razgovori javni, ali ne uvek namenjeni brendovima. Pružena mogućnost marketinškim timovima da prislone uho na digitalne zidove i da iz senke „uđu“ u ove razgovore, pokrenula je niz važnih etičkih pitanja. Gde je granica između privatnog i javnog? Da li potrošači mogu imati privatnost na mreži? Radi li se zaista o slušanju ili je posredi samo još jedan oblik nadzora? Mogu li brendovi „etički špijunirati“ svoje potrošače?

Od skromnih početaka, nišnih platformi poput Majspejsa, društveni mediji su za poslednjih petnaestak godina postali globalni fenomen. Ili je možda bolje reći: postali su globalna sila imajući u vidu broj njihovih korisnika. Prema globalnom izveštaju DataReportal za 2025. godinu, procenjuje se da danas preko 5 milijardi ljudi širom sveta koristi društvene medije, iliti više od polovine svetske populacije (63,9%). 259 miliona novih korisnika kojih je došlo na neku od ovih platformi u poslednjih godinu dana svedoči da njihova popularnost ne opada. Naprotiv, ona i dalje raste, te se Fejsbuk može pohvaliti sa 3 milijarde korisnika, TikTok sa 1,5 milijardi, a Iks sa više od 400 miliona.

Ali, društveni mediji nisu samo brojke, puki zbir njihovih korisnika. Oni su živi ekosistemi raznovrsnih digitalnih platformi, svaka sa svojim karakteristikama, stilom i publikom. Od vizuelnog sjaja Instagrama, preko kratkih, zabavnih video snimaka na TikToku, do brzih, katkad i žestokih debata na Iksu, ove platforme privlače različite korisnike: od tinejdžera do profesionalaca iz raznih oblasti. NJihova je zajednička crta, pored potrebe za povezivanjem sa drugim ljudima, da imaju nešto da poruče svetu: svoj stav, mišljenje, opažanje…

Društveni mediji su „javni trg“. Svakog dana milijarde postova, storija, tvitova, komentara preplavi digitalni prostor. Samo na Instagramu se objavi preko 95 miliona fotografija dnevno, dok Iks beleži oko 500 miliona tvitova. Ova komunikacija se odvija u realnom vremenu. Trenutak u kom neko podeli mišljenje propraćeno određenim haštagom može da zapali globalnu debatu u roku od samo nekoliko minuta. U takvom okruženju, trendovi se rađaju i gase munjevitom brzinom. Ono što je danas viralno, već sutra biva zaboravljeno. Za brendove, ovo istovremeno predstavlja i šansu i izazov. Kako u ovoj buci uhvatiti pravi signal i ostati relevantan?

Novi marketinški kompas

U svetu u kojem se digitalni pejzaž menja brže nego ikada, marketarima je potreban pouzdan vodič da se snađu kroz buku i pronađu pravi put do publike. Eksplozija društvenih medija je stvorila digitalni okean informacija, koji mnogi pre, a verovatno i s pravom, nazivaju haosom. Marketinški timovi su prepoznali da ovaj haos na društvenim medijima nije samo buka, već i zlatni rudnik podataka, informacija i uvida. Ali toliku količinu informacija je nemoguće „peške“ obraditi. Budući da su one suviše vredne da bi bile ignorisane, rešenje je pronađeno u društvenom slušanju. Društveno slušanje je postalo novi marketinški kompas kojem tradicionalni alati, poput anketa ili tržišnih istraživanja, jednostavno ne mogu da pariraju.

Ne tako davno, pre dvadesetak godina, marketari su morali da trče za publikom, jure ih sa anketama ili organizuju fokus grupe kako bi saznali šta njihova publika misli: šta joj se sviđa, a šta ne. Danas je situacija drugačija. Danas, ljudi sami kažu sve što misle na društvenim medijima. Kao na velikoj digitalnoj pijaci, ljudi idu okolo i pričaju o svemu i svačemu: ko šta voli, šta im smeta, šta bi kupili. Marketari ne moraju nikoga da vuku za rukav i ispituju, mogu da stoje po strani, osluškuju te razgovore i pokupe šta im treba. To je taj novi marketinški kompas: društveno slušanje (social listening) u digitalnom svetu.

Brendovi „šetaju“ po društvenim medijima – Fejsbuku, TikToku, Iksu, Linkdinu i slušaju šta korisnici ovih platformi pričaju o njima, njihovoj konkurenciji ili životu uopšte. Ne čekaju da im neko pošalje poruku ili ih „taguje“, nego hvataju razgovore u letu i iz njih vade ideje za promotivne kampanje, nove proizvode, odgovore na kritike, pa čak i spasonosne izlaze iz kriznih situacija. Umesto da prave pretpostavke o tome šta njihova publika želi, društveno slušanje omogućava brendovima da čuju šta ona zaista govori. Kako ga definišemo?

Navešćemo dve definicije društvenog slušanja. Prema HubSpot-u, to je „proces praćenja razgovora na društvenim medijima oko određenih tema, ključnih reči ili brendova, uz naknadnu analizu kako bi se dobili korisni uvidi“. Drugim rečima, društveno slušanje ne omogućava brendovima samo da čuju šta se priča na mreži, nego i da razumeju šta to znači za njihovo poslovanje. Na rečeno, Sprout Social dodaje da je društveno slušanje „strateški alat koji omogućava brendovima da identifikuju trendove, mere raspoloženje i reaguju na potrebe publike“.

Važno je napomenuti da, iako zvuče slično i često se koriste naizmenično, društveno slušanje i praćenje na društvenim medijima (social monitoring) nisu ista stvar. Među njima postoji razlika. Socijalni monitoring se odnosi na praćenje „metrika sujete“ (lajkovi, deljenja, broj pratioca) i reagovanje na pominjanja, komentare i direktne poruke koje su upućene brendu na društvenim medijima. To je reaktivna aktivnost, usredsređena na direktnu komunikaciju sa korisnicima, gašenje požara, tj. rešavanje pritužbi i održavanje ugleda brenda u realnom vremenu. NJen cilj je kratkoročna interakcija i učestvovanje u svakodnevnoj komunikaciji sa publikom na društvenim medijima.

S druge strane, društveno slušanje se bavi pitanjima koja prevazilaze pojedinačnu interakciju. Ono je proaktivno i dugoročno, usredsređeno na razumevanje šire slike. Slušanje podrazumeva, kao što smo naveli, duboku analizu raspoloženja korisnika, identifikaciju trendova i oblikovanje marketinških strategija zasnovanih na trenutnim razgovorima na platformama društvenih medija. Dakle, ukratko, dok monitoring beleži šta se desilo, slušanje predviđa šta bi moglo da se desi, čineći ga pravim novim kompasom za marketing.

Društveni mediji su transformisali marketing. Pre buma društvenih medija, marketing je bio jednosmeran: oglasi su išli ka publici, a povratne informacije su se sporo dobijale. Društveni mediji su okrenuli stvari naglavačke. Danas publika vodi glavnu reč, a brendovi su ti koji moraju da slušaju ne bi li ostali relevantni. U takvim okolnostima, društveno slušanje je postalo nezaobilazan alat marketara, njihov vodič kroz stalno promenljivi pejzaž ponašanja potrošača, trendova i javnog raspoloženja. I baš kao što kompas pomaže u navigaciji na nepoznatom prostoru, društveno slušanje pruža brendovima uvide u realnom vremenu koji usmeravaju njihove marketinške strategije u pravom smeru.

Ključni razlozi zbog kojeg kažemo da društveno slušanje funkcioniše kao marketinški kompas su:

analiza raspoloženja potrošača u realnom vremenu
identifikacija i prognoziranje trendova
upravljanje krizama i kontrola reputacije
ciljani marketing vođen podacima
analiza konkurencije

Društveni mediji su poput živog organizma, trendovi na njima se rađaju i umiru za nekoliko sati. Kao igla koja pokazuje sever, društveno slušanje usmerava marketare ka onome što je trenutno aktuelno. Brendovi mogu brzo da procene šta njihova publika misli o njihovim proizvodima, uslugama ili aktuelnim kampanjama i da u skladu sa tim prilagodi svoje strategije.

Analizirajući onlajn razgovore, brendovi mogu da uoče nove trendove i da u skladu sa njima usmere svoje marketinške aktivnosti. Kao što su nekada zvezde vodile moreplovce, društveno slušanje danas marketarima pokazuje budući pravac, pre nego što on postane očigledan, jer slušanje ne prati samo šta se dešava, već i šta dolazi.

Priče na društvenim medijima se šire munjevitom brzinom, pozitivne ali i negativne, te reputacija brenda može biti narušena u roku od samo nekoliko sati. Društveno slušanje služi kao sistem ranog upozoravanja, ukazujući marketarima na potencijalne probleme i krize pre nego što oni izmaknu kontroli. Ono usmerava brendove da izbegnu zamke i iskoriste vetar u leđa.

LJudi na društvenim mediji govore ono što stvarno misle, bez pritiska formalnih anketa. Slušanjem se „hvataju“ ta mišljenja, emocije i potrebe. Umesto da se oslanjaju na intuiciju ili pretpostavke, marketari mogu fino da prilagode svoje poruke na osnovu stvarnih razgovora koji se odvijaju na mreži. Društveno slušanje osigurava da kampanje odjekuju kod publike, jer ono ne pokazuje samo gde se ona nalazi, već i šta je pokreće.

Kao što kompas pomaže u određivanju nečije pozicije u odnosu na orijentir, društveno slušanje pruža brendovima informacije o konkurentima. Praćenjem šta ljudi na društvenim medijima govore o njihovim rivalima, brendovi mogu učiti iz njihovih uspeha ili neuspeha i shodno tome usavršiti svoje marketinške strategije.

Slušanje na delu

Potrošači danas očekuju da brendovi „znaju“ šta im treba. Prema podacima Salesforce-a, 66% njih želi personalizovane ponude, dok 70% potrošača računa na odgovore brendova na društvenim medijima u roku od 24 sata, kako to navodi Hootsuite. Društveno slušanje, kao moćan marketinški kompas, sve to omogućava. Međutim, tanka je linija između pronicljivog osluškivanja i neželjenog nadzora. Odgovoran pristup osigurava da se brendovi služe ovim alatom na korist svojim potrošačima, a ne za manipulaciju njima. Pre nego što se posvetimo ključnom etičkom pitanju – da li brendovi samo slušaju potrošače, ili zadiru u njihovu privatnost, mislimo da ne bi bilo na odmet osvrnuti se na nekoliko primera „slušanja“ na delu.

Netflix je uspešno iskoristio društveno slušanje da bi uhvatio glas pratilaca serije „Stranger Things“. Nakon završetka ranih sezona, prateći razgovore na društvenim medijima, kompanija je primetila da fanovi ove serije žude za više nostalgije, dubljim razvojem određenih likova i bržim objavama o novim sezonama. Reagovala je ubacivanjem novih likova, kao što je Edi Manson u četvrtoj sezoni, pojačavanjem marketinških kampanja „retro“ elementima i objavljivanjem tizera čim bi osetili nestrpljenje kod publike.

Osluškivanje je omogućilo Netflix-u da ostane u skladu sa očekivanjima publike, prilagodi marketinške poruke i pojača iščekivanje novih sezona, čime je stvorio osećaj bliskosti između pomenute serije i njenih fanova širom sveta.

Uz pomoć društvenog slušanja Coca-Cola je prepoznala da su mnogi potrošači zbunjeni ili imaju nedostatak poverenja u proizvod Coke Zero. Nisu bili sigurni šta tačno znači „Zero“ – da li se odnosi na šećer, kalorije ili nešto treće. Analizom razgovora na društvenim medijima i onlajn forumima, kompanija je uočila da potrošači žele jasniju komunikaciju po pitanju sastava i zdravstvenih prednosti ovog proizvoda. Ovo je potvrđeno podacima iz Coca-Cola Freestyle mašina, koji su pokazali da su mešavine napitaka bez šećera, poput Sprite Cherry Zero bile hit.

Reagujući na te povratne informacije dobijene društvenim slušanjem, kompanija je oko 2017. godine rebrendirala Coke Zero u Coca-Cola Zero Sugar, kampanjom „Best Coke Ever?“ pojačala promotivne aktivnosti i prilagodila recept ne bi li ga učinila bližim originalnom ukusu. Rezultat nije izostao: prodaja Coca-Cola Zero Sugar je porasla za 5% u 2023. godini, daleko iznad proseka portfolija.

Jedan od prvih primera kako društveno slušanje može da postane novi marketinški kompas predstavlja Dove kampanja „Real Beauty“ pokrenuta 2004. godine. Ideja za nju je proistekla iz jednostavnog, ali revolucionarnog uvida: žene su umorne od nerealnih standarda lepote koje im nameću mediji i promotivni oglasi. Ovaj uvid nije bio rezultat pretpostavke, niti je u pitanju bila puka intuicija. Dove je sproveo globalno istraživanje (The Real Truth About Beauty). Analizirajući razgovore na onlajn forumima, blogovima i ranim društvenim mrežama, brend je uočio sledeće: žene širom sveta razgovaraju o pritisku da izgledaju „savršeno“: tanke, visoke, sa sjajnom kosom i besprekornom kožom – i da se zbog toga osećaju isključeno iz priča o lepoti. Čak 98% žena je smatralo da su medijske slike lepote nerealne.

Dove je rešio da posluša svoju publiku. Umesto da nastavi sa tradicionalnim glamuroznim oglasima, ovaj brend je odlučio da preokrene priču. Umesto profesionalnih modela, Dove je odlučio da prikaže „obične“ žene, različitih godina, etničkih grupa, sa prirodnim telima i različitim tipovima kože: sa pegama, strijama… Rezultat? Prodaja je skočila za 1,5 milijardi dolara, prema Forbes-u, a kampanja je pokrenula globalni razgovor o inkluziji, pojačan kasnije na društvenim mrežama upotrebom #RealBeauty.

Iako tehnologija slušanja 2004. godine nije bila sofisticirana kao danas, Dove je pokazao kako novi kompas funkcioniše na delu. Ovaj brend nije samo reagovao na priče publike, on je predvideo i oblikovao budućnost marketinga na društvenim medijima.

Etički izazovi

Danas, prema Sprout Social-u, 88% marketinških stručnjaka potvrđuje da društveno slušanje poboljšava razumevanje publike. Razvoj tehnologije, a naročito upotreba veštačke inteligencije (AI), revolucionisalo je slušanje, omogućivši obradu ogromnih količina podataka sa društvenih medija u realnom vremenu. Alati poput Brandwatch-a, Sprout Social-a i Hootsuite Insights-a koriste veštačku inteligenciju da analiziraju milione objava, komentara, heštegova, prepoznajući ključne reči, ton u kojem su napisane (pozitivan, negativan, neutralan) i trendove.

Društveno slušanje je moćan alat, međutim, dolazi u paketu sa etičkim zamkama koje brendovi moraju pažljivo da preskoče. U svom najboljem izdanju, ovaj alat pomaže brendovima da razumeju javno mnjenje, poboljšaju svoje proizvode ili usluge i smisleno se povežu sa ciljnom publikom. Ali u trenutku kada počne da zadire u privatnost korisnika, etička ravnoteža se menja.

Pitanje privatnosti je verovatno najveći etički izazov društvenog slušanja. Ključnu zamku predstavlja zamagljena granica između javnih informacija i lične privatnosti. Iako su razgovori na društvenim medijima tehnički gledano javni, poput objava, tvitova, recenzija, korisnici često ne očekuju ili u potpunosti ne shvataju da ih brendovi slušaju: sistematski prikupljaju, analiziraju i koriste njihove reči, što dovodi do pitanja da li je „javno“ isto što i „dostupno za marketing“.

LJudi neretko društvene medije vide kao privatni prostor, čak i kad su im podešavanja na nalozima javna. Verujući da se nalaze u krugu prijatelja i pratilaca, korisnici pišu objave ili komentare ne misleći da će rečeno neki od brendova analizirati. Primera radi, recimo da korisnik na Iksu napiše da ne voli kada mu se kafa brzo hladi, bez navođenja ili tagovanja bilo kog brenda. Da li je u redu da mu neki brend kafe, kada uoči njegovu objavu, pošalje ciljani oglas za termo šolje koje se nalaze u njegovom asortimanu proizvoda?

Tehnički, objava je javna, ali korisnik ju je dao u cilju pokretanja razgovora i možda nije očekivao da će ga brendovi „slušati“. Ovaj nesklad između očekivanja korisnika i akcija brendova stvara sivu zonu koja izaziva nelagodu, tj. postavlja pitanje da li je društveno slušanje pametno korišćenje podataka ili narušavanje privatnosti i posledično poverenja. Prema Edelman Trust Barometer-u, 62% potrošača brine zbog praćenja njihovih onlajn aktivnosti, a mnogi ne znaju da brendovi koriste brojne alate da bi slušali i analizirali razgovore koje vode na društvenim medijima. Tenzija između korišćenja uvida i nepoželjnog nadzora predstavlja srž problema privatnosti. Ako korisnici osete da su „špijunirani“, u ogromnoj većini će napustiti brendove koji su prokockali njihovo poverenje.

Poverenje korisnika nas dovodi do pitanja saglasnosti u društvenom slušanju. Saglasnost predstavlja etički izazov koji se vrti oko pitanja: da li korisnici zaista dozvoljavaju brendovima da „slušaju“ njihove razgovore na društvenim medijima?

U teoriji, prilikom prijavljivanja na neku od platformi, korisnici klikom na dugme prihvataju uslove njenog korišćenja koji dozvoljavaju i prikupljanje podataka. U realnom životu, većina platformi „zakopava“ prakse prikupljanja podataka duboko u svoje „Uslove korišćenja“, dokumente koje skoro niko ne čita. Kao rezultat toga, korisnici obično nisu svesni obima i detaljnosti nadzora kojem su izloženi. Štaviše, ta saglasnost je data platformama društvenih medija, a ne brendovima. NJima korisnici nisu eksplicitno rekli: „Samo napred, slobodno analizirajte moje objave i komentare“.

Za razliku od nekih drugih marketinških aktivnosti, kao što je imejl-marketing gde korisnik mora da potvrdi pristanak da mu se šalju promotivni materijali i obaveštenja, slušanje se oslanja na činjenicu da je sadržaj na društvenim medijima javan. Na primer, ako neko na Fejsbuku napiše da podržava „održivu modu“, a popularan modni brend to spazi i pošalje mu oglas za svoju „zelenu“ kolekciju, taj korisnik bi se s pravom mogao zapitati: „Kad sam im dao dozvolu za ovo?“

Istraživanja pokazuju da svest o ovakvoj praksi, nažalost, niska. Prema Pew Research Center-u, samo 41% korisnika razume da su njihove javne objave i komentari dostupni za marketinške analize.

Nejasnoća između podrazumevane i eksplicitne, čini saglasnost krhkom osnovom za društveno slušanje. Pojedina zakonska rešenja insistiraju na eksplicitno datoj saglasnosti za obradu ličnih podataka, ali marketari često zaobilaze ove zahteve, pravdajući se da društveno slušanje „operiše“ sa javnim podacima. Takođe, većina brendova ne obaveštava korisnike da ih sluša. Postupajući tako, rizikuju da izgube lojalne potrošače, jer istraživanja pokazuju da 87% potrošača napušta brendove ako posumnjaju u zloupotrebu njihovih podataka.

Iako društveno slušanje pomaže brendovima da bolje razumeju publiku, ono takođe otvara vrata manipulativnim marketinškim praksama. Brendovi mogu da iskoriste uvide iz razgovora na društvenim medijima ne samo da bi rešili probleme, već i da oblikuju percepciju publike na način koji se graniči sa obmanjivanjem. Zbog toga, pitanje manipulacije predstavlja jedan od najkontroverznijih etičkih izazova društvenog slušanja. Analizirajući razgovore, preferencije, strahove i frustracije, brendovi mogu prilagoditi poruke koje ne samo da zadovoljavaju potrebe potrošača, nego iskorišćavaju njihove emocije, ranjivosti i nesvesne predrasude. Kako manipulacija funkcioniše?

Društveno slušanje otkriva emocije publike: radost, bes, tugu. Brendovi mogu da iskoriste ove uvide kako bi svojim promotivnim kampanjama „pritisnuli pravo dugme“, podstičući donošenje impulsivnih odluka kod publike. Ova vrsta manipulacije je posebno zabrinjavajuća kada je usmerena ka ranjivim grupama (deca, stari, osobe sa problemima mentalnog zdravlja). Takođe, alati za društveno slušanje mogu da identifikuju anksioznost oko zdravstvenih tema. Vođeni tim saznanjem, brendovi bi mogli da kreiraju ciljane oglase koji se poigravaju sa strahom kako bi se povećala prodaja određenih suplemenata ili životnog osiguranja. U ovom slučaju, promotivne poruke nisu osmišljene da informišu, već da vrše pritisak na publiku.

Brendovi mogu da koriste društveno slušanje kako bi pojačali pozitivne i ugušili negativne priče, stvarajući privid da je sve u redu. Recimo, slušanjem modni brendovi mogu da primete kako korisnici društvenih medija, uzmimo za primer Instagram, kritikiju njihove visoke cene. Umesto da ih snize ili objasne zašto su tolike, oni pokrenu kampanju sa influenserima čiji je zadatak da hvale „kvalitet vredan svakog dinara“. Slušanje je u ovom primeru pomoglo da se identifikuje problem. Način na koji je on rešen je već pitanje etike.

Bez etičke dimenzije, društveno slušanje se od marketinškog kompasa veoma lako pretvara u psihološku polugu koja se koristi za upravljanje ponašanjem potrošača bez njihovog pristanaka ili svesti. Manipulacija može da donese kratkoročnu korist, ali po cenu gubljenja lojalnosti potrošača.

Jedan od manje očiglednih, ali etički veoma značajnih izazova društvenog slušanja jeste pitanje pristrasnosti koja nastaje odabirom podataka. Ko odlučuje koji je razgovor „važan“, a koji može da se ignoriše? Alati društvenog slušanja svakodnevno filtriraju milione objava, tvitova, komentara, birajući samo one koji odgovaraju zadatim ključnim rečima ili ciljevima brenda. Ovo dovodi do toga da se određeni glasovi, demografske grupe ili platforme pojačavaju, dok se drugi zanemaruju ili potpuno izostavljaju. Na primer, brend koji prati samo Iks ili TikTok, može propustiti da sazna mišljenja svojih potrošača koji više koriste Fejsbuk. Ovakvo selektivno slušanje može dovesti do iskrivljene slike stvarnosti.

Neetičan izbor podataka može biti i namerno sproveden. Brendovi ponekad biraju samo podatke koji potvrđuju unapred zadatu priču, svesno zanemarujući složenija mišljenja i kritike. Ovo gledanje u kompas sa povezom na očima može da potkopa autentičnost i ugrozi poverenje, jer brendovi namerno postaju „špijuni“ koji žele da čuju samo polovinu priče.

Kako do ravnoteže?

Društveno slušanje je moćan marketinški alat, ali etički izazovi vezani za njegovu upotrebu zahtevaju pažljiv pristup kako bi brendovi ostali „etički špijuni“. On zahteva balans između koristi i poštovanja etičkih granica. Kako do ravnoteže?

Prvi korak je transparentnost. Brendovi treba otvoreno da kažu svojoj publici da prate i analiziraju javne razgovore na društvenim medijima i objasne zašto to rade. Na ovaj način se gradi poverenje i smanjuje osećaj „špijuniranja“. Takođe, usredsređenost na trendove, umesto na lične podatke pomaže da se ispoštuju privatnost i saglasnost korisnika. Brendovi poput Dove, koji je, kao što smo videli, slušao razgovore o lepoti da bi kreirao inkluzivnu marketinšku kampanju, pokazuju da je moguće koristiti društveno slušanje za opšte dobro bez prekoračenja etičkih granica.

Drugi korak bi bio iskrenost u marketinškim akcijama. Umesto da slušanje koriste za manipulaciju, kao što je „gašenje požara“ sjajnim PR-om, brendovi bi trebalo da iskreno pristupe rešavanju problema koje čuju. Mada će ovo često zahtevati hrabrost da se prizna greška, dugoročno će uticati na učvršćivanje lojalnosti potrošača. Pored toga, marketari bi trebalo da budu svesni selektivnosti podataka. Umesto da se oslanjaju samo na filtere veštačke inteligencije, oni bi trebalo aktivno da traže i negativne povratne informacije kako bi dobili celovitu sliku.

Na kraju, društveno slušanje podrazumeva da se služi publici, a ne samo profitu. Ovaj korak ne znači da marketing treba da izgubi na snazi, naprotiv. Društveno slušanje koje poštuje etičke granice, stvarajući kampanje koje odjekuju dublje, jačaju veze sa potrošačima. Etički izazovi nisu samo filozofska pitanja, oni direktno utiču na uspeh brenda u digitalnom dobu.

Izvori:

https://www.techtarget.com/searchcustomerexperience/definition/social-media-listening

https://blog.hubspot.com/service/social-listening

https://www.brandwatch.com/blog/social-listening-guide/

https://datareportal.com/reports/digital-2025-global-overview-report

https://www.hootsuite.com/research/social-trends?srsltid=AfmBOoqiMmD2IaiYmSRo2D9pxyQy8y60B2DnidGk0CsALKM0dbncTxr6

https://sproutsocial.com/glossary/social-listening/

https://sproutsocial.com/insights/social-media-listening/

https://www.statista.com/statistics/272014/global-social-networks-ranked-by-number-of-users/

https://www.hootsuite.com/research/social-trends?srsltid=AfmBOor2yufUS_Mp_aHiw-rfkQlIaZxSC9RRTzjtnxmlOuXryCCelc78

https://www.salesforce.com/eu/form/marketing/state-of-marketing-9/

https://www.smartinsights.com/social-media-marketing/social-media-strategy/new-global-social-media-research/