ORGANIZACIJA VLASTI I JAVNE USTANOVE U SRBIJI U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

Autor: Msr Srđan Graovac, istoričar

Nakon zabrinjavajućih rezultata reforme pravosuđa iz prve decenije ovog stoleća, Vlada republike Srbije od 2014. godine sprovodi sistematsku reformu pravosudnog sistema, sa tri cilja:

1. Otklanjanje štetnih posledica reformi iz 2009. godine
2. Formiranje operativnog i funkcionalnog pravosudnog sistema
3. Evropske integracije

Postoji visok stepen nivoa pripremljenosti u Srbiji za primenu pravnih tekovina EU i evropskih standarda u oblasti pravosuđa. U junu 2019. godine u Narodnoj skupštini Nacrt izmene Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa nalazio se u potrebnoj paralamentarnoj proceduri. Prethodno je dobio pozitivno mišljenje u okviru javne rasprave, a onda i od strane Venecijanske komisije. Postignut je vidan napredak, naročito smanjenjem broja zaostalih izvršnih predmeta i uvođenjem mera za usklađivanje sudske prakse, dok su još uvek u toku pripreme za izmenu ustavnog i zakonodavnog okvira za dalje unapređenje nezavisnosti pravosuđa. Ojačan je rad nezavisnih i regulatornih tela, uključujući i budžet i kvalifikovani kadar, a njihova funkcionalna nezavisnost morala je biti garantovana u praksi. Ostvaren je napredak uvođenjem mehanizama za alternativno rešavanje sporova, kao što je medijacija. Povećano je podizanje i unapređenje nivoa svesti, i od strane relevantnih nacionalnih udruženja.

Nakon izmene Ustava u o segmentu delatnosti pravosuđa, možemo da zaključimo da je pravosudni sistem i sudska grana vlasti u potpunosti ispunila institucionalni kapacitet za pridruživanje Srbije u punopravno članstvo u EU.

Izvršna grana vlasti i organi državne uprave

Aktuelna Vlada Republike Srbije stupila je na dužnost 29. juna 2017. godine. Po prvi put, žena je izabrana za predsednika Vlade[1]. Od 21 ministra, četiri su žene. Vladu čine i dva nova ministarstva – za životnu sredinu i za evropske integracije. Ovo drugo ministarstvo je preuzelo nadležnosti Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije. Nova Vlada je ostala posvećena integraciji u EU, što je ilustrovano prvom inostranom posetom nove predsednice Vlade institucijama EU. Utvrđene su i reforme, privredni rast, obrazovanje i digitalizacija kao glavni prioriteti. Srpska administracija i pregovarački tim nastavili su da pokazuju spremnost i profesionalizam u procesu pregovora o pristupanju. Nastavljene su konsultacije sa relevantnim zainteresovanim stranama, uključujući organizacije civilnog društva kroz Nacionalni konvent o EU. Dodatno je ojačana inkluzivnost i transparentnost reformskog procesa, a naročito u pogledu pitanja u vezi sa pridruživanjem EU. Uloga nezavisnih regulatornih tela u potpunosti je priznata i podržana. Administracija potvrđuje značaj boljeg informisanja građana Srbije o prednostima članstva u EU i obavezama koje iz njega proističu. Uloženi su dodatni napori za promovisanje evropskih vrednosti u okviru javne rasprave i obrazovanja.

Srbija je visoko pripremljena u pogledu reforme javne uprave. Postignut je vidan napredak u oblasti pružanja usluga i donošenjem nekoliko novih zakona o zaradama u državnim organima i javnim službama i radnim odnosima, o platama zaposlenih u organima lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Srbija je nastavila sa sprovođenjem sveobuhvatnog Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2016–2020. koji pokriva sve relevantne podsisteme. Postavljen je okvir za praćenje, a izveštaji o sprovođenju, koji se redovno pripremaju i objavljuju, postali su korisno upravljačko sredstvo. Sprovođenje otežavaju ograničeni ljudski i finansijski resursi. Ostvarena su poboljšanja u pogledu kvaliteta makroekonomskih prognoza, srednjoročnog planiranja za budžetske korisnike, pokrića za izvršenje budžeta i kvaliteta fiskalnih izveštaja. Srbija je u junu 2017. usvojila uredbu o upravljanju kapitalnim investicijama. NJen cilj je povezivanje planiranja investicija sa budžetskim procesom. Investicioni projekti kanališu se preko Nacionalnog odbora za investicije i Jedinstvenog pregleda prioritetnih infrastrukturnih projekata (Single Project Pipeline). Projekcije prihoda su konzervativnije, a rashodi se planiraju realističnije. U finansijskom izveštavanju tokom godine daju se šire informacije i ono je dostupnije. Obuhvat informacionog sistema finansijskog upravljanja proširen je uključivanjem ustanova kulture i nauke.

U pogledu stručnog usavršavanja, Srbija je usvojila Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Akademija će organizovati obuke za sve službenike, uključujući i one na lokalnom nivou. Posebni programi obuke namenjeni višim rukovodiocima su sastavni deo opšteg programa obuke. Sprovođenje strategije za stručno usavršavanje zaposlenih u lokalnoj samoupravi nastavilo se akreditacijom programa obuke i uvođenjem akreditacije za realizatore obuke. Međutim, stručno usavršavanje se još uvek dosledno ne unapređuje i nije povezano sa sistemom ocenjivanja učinka. Integritet u javnoj službi podstiče se putem etičkog kodeksa za državne službenike iz 2015. godine. Potrebno je posvetiti pažnju sprovođenju drugog kruga planova integriteta u pravosuđu i državnoj upravi. Potrebni su napori kako bi se sprečila korupcija u lokalnoj upravi putem usvajanja lokalnih akcionih planova.

Institucionalni kapaciteti državnih organa iz segmenta javne uprave i izvršne grane vlasti pokazali su najviši stepen pripremljenosti u procesima evropskih integracija. Za dodatno kvalitativno unapređenje njihove delatnosti potrebno je ojačati sistem edukacije državnih i javnih službenika, putem simpozijumsko-seminarskih programa i rada stručno-naučnih radionica.

NIVOI U ORGANIZACIJI VLASTI – AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNA SAMOUPRAVA

Kada je u pitanju lokalna samouprava, administrativni kapaciteti su unapređeni, ali i dalje postoje značajne razlike između opština. Na lokalnom nivou nadležnosti se sprovode sa prisustvom odgovarajuće analize kapaciteta i potrebnih ljudskih/finansijskih resursa. Konsultacije sa lokalnim vlastima o novim predlozima zakona sa lokalnim implikacijama poboljšane su u odnosu na period do pre tri godine. Ostvaren je umeren stepen edukacije službenika u administraciji lokalnih samouprava, u pogledu primene evropskih standarda o teleološkoj funkciji uprave na lokalnom nivou u organizaciji vlasti, kao neposrednog servisa za pružanje usluga građanima. Centralni organi državne uprave stvorili su potrebne okvire za unapređenje datih potreba lokalne administracije.

Autonomna Pokrajina Vojvodina i svi njeni organi ostvarili su potpuni institucionalni kapacitet za pristupanje Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji i uz primenu standarda i konvencija EU u oblasti ustrojstva, funkcije i delatnosti regionalne i lokalne uprave i samouprave.

DELATNOST JAVNIH USTANOVA

U oblasti komunalnih, infrastrukturnih, privrednih, informacionih i delatnosti iz oblasti nauke, kulture i obrazovanje, ostvaren je vidan napredak kada su u pitanju struktura, funkcionalnost i operativnost javnih ustanova. Potrebno je ostvariti veći stepen simbiotičke interakcije između kapitalnih investicija i industrije, sa jedne strane i akademske zajednice, ustanova nauke, kulture, obrazovanja, komunalnih, informacionih i infrastrukturnih delatnosti, sa druge strane, posebno u domenu finansiranja pomenutih pravnih lica.[2] Primeri za regulisanje sistema finansiranja delatnosti javnih ustanova možemo da pronađemo u rešenjima za finansiranje ustanova kulture u Grčkoj, Nemačkoj i Španiji.[3]

U pogledu sistema javnih ustanova iz svih oblasti delatnosti, Srbija je ostvarila visok stepen institucionalnih kapaciteta u procesu evropskih integracija.

PRAVA MANJINSKIH SOCIJALNIH I NACIONALNIH ZAJEDNICA

Državna uprava, putem sopstvene delatnosti, ali i putem rada javnih ustanova obavlja studijsko-analitičke poslove, upravne i statističko-evidencione poslove koji se odnose na izradu informacija, analizu i izveštavanje o stanju u oblasti prava manjinskih socijalnih i nacionalnih zajednica za potrebe unapređenja kvaliteta života svih građana Srbije, bez obzira na socijalni, nacionalni ili bilo koji status i opredeljenje, a posebno kada je reč o zajednicama manjina različitog socijalnog spektra osetljivosti i ugroženosti. U datom smislu, usvajaju se zakoni i drugi propisi (opšta akta) kojima se garantuju sva ljudska i građanska prava i sloboda manjinskih zajednica u izražavanju svoje kulture i opredeljenja. Ukazuje se na probleme u ostvarivanju zagarantovanih prava i predlažu se rešenja za prevazilaženje nastalih problema.

Postoji pravni okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava i generalno je potvrđen i u skladu je sa Okvirnom konvencijom o nacionalnim manjinama. Međuetnički odnosi su dobri i stabilni. Republički Savet za nacionalne manjine je uspostavio dobru saradnju sa savetima nacionalnih manjina. Fond za nacionalne manjine funkcioniše i njegovo finansiranje je povećano. Lokalni saveti za međuetničke odnose uspostavljeni su u pojedinim opštinama u kojima je ta obaveza propisana zakonom.

Zakonodavstvo Srbije o zabrani diskriminacije u skladu je sa evropskim standardima, iako je još uvek potrebno usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije. U avgustu 2017. godine, u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uspostavljen je novi sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti. Kancelarija za ljudska i manjinska prava je razvila alat za e–učenje kako bi se povećala svest javnosti o mehanizmima identifikacije i zaštite. Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je držala obuke za policiju, sudove i jedinice lokalne samouprave. Takođe je objavljen Kodeks jednakosti kojim se daju smernice za kreiranje antidiskriminacione politike za poslodavce. Izmene Krivičnog zakonika usvojene u novembru 2016. godine dodatno su poboljšale zabranu i kažnjavanje rasnih i drugih diskriminatornih krivičnih dela. Vidan je napredak u oblasti zaštite prava grupe koje su bile najviše diskriminisane – žene, osobe sa invaliditetom, Romi, LGBTI lica, lica sa HIV/SIDOM i starije osobe.

U oblasti zaštite prava manjinskih socijalnih i nacionalnih zajednica, Srbija je postigla najviši stepen institucionalnih kapaciteta u procesima evropskih integracija. U pogledu zaštite ljudskih i manjinskih prava, Srbija poseduje potpuni institucionalni kapacitet, neophodan u procesu pridruživanja naše zemlje u punopravno članstvo u EU.[4]

SRBIJA I EVROPSKE INTEGRACIJE

U okviru pristupnih pregovora otvoreno je sedamnaest poglavlja (5 – Javne nabavke, 6 Pravo privrednih društava, 7 – Pravo intelektualne svojine, 20 – Preduzetnička i industrijska politika, 23 – Pravosuđe i osnovna prava, 24 – Pravda, sloboda, bezbednost, 25 – Nauka i istraživanje, 26 – Obrazovanje i kultura, 29 – Carinska unija, 30 – Spoljni odnosi, 32 – Finansijska kontrola, 35 – Ostala pitanja/normalizacija odnosa između Srbije i njene južne pokrajine, 6 – Pravo privrednih društava, 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom, 13 – Ribarstvo, 33 – Finansijska i budžetska pitanja, 17 – ekonomska i monetarna politika, 18 – statistika i 9 – finansijske usluge), od kojih su dva privremeno zatvorena (poglavlja 25 i 26).

U okviru IPA II, Srbija nastavlja da koristi pretpristupnu pomoć sa ukupnom indikativnom alokacijom od 1,5 milijarde evra za period od 2014–2020. Srbija nastavlja da aktivno učestvuje u programima EU, uključujući i Horizont 2020; COSME; Carine 2020 i Fiskalis 2020; Erazmus+ i Kreativna Evropa; Evropa za građane; Zapošljavanje i socijalne inovacije.

Možemo da zaključimo da je institucionalni kapacitet Srbije u procesu njenog pridruživanja u punopravno članstvo u Evropskoj uniji dostigao visok stepen ostvarenosti, te da je naša država pripremljena da uspešno okonča višedecenijski proces evropskih integracija. Na pomenuti način, Srbija će ostvariti svoju ulogu punopravnog i ponosnog člana Evropske unije. Za taj strateški, istorijski i nacionalni poduhvat, institucionalni sistem u Srbiji i njegov kapacitet potpuno su spremni.

IZVORI I LITERATURA

Medović Vladimir, Evropska unija posle Lisabonskog ugovora: pravo i institucije, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2013.

Medović Vladimir, Međunarodni sporazumi u pravu Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd, 2009. Pregovaračka poglavlja: 35 koraka ka Evropskoj uniji, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Informacioni centar EU, Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, Beograd, 2015.

Pejović Andrija, Lazović Mirjana, Mirić Ognjen, Knežević Ivan, Vodič kroz Instrument za pretpristupnu pomoć IPA II 2014–2020, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2014.

Radić Ivana, Kahrimanović Vesna, Budimir Branko, Vodič kroz pridruživanje Evropskoj uniji, ISAC fond, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd, 2007.

Radić Ivana, Živković Jelena, Damnjanović Katarina, Cvetković Vesna, Ivanković Zorana, Budimir Branko, Vodič kroz proces stabilizacije i pridruživanja, G17 Institut, Beograd, 2005.

Samardžić Slobodan (ur.), Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Službeni glasnik, Beograd, 2009.

Samardžić Slobodan, Evropska unija – sistem u krizi, Izdavačka kuća Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2016.

Smith Karen E., The Making of EU Foreign Policy –The case of Eastern Europe, Second Edition, Palgrave Macmillan, 2004.

Stojanović Gajić Sonja, Maravić Dražen, Vodič kroz EU politike – Sloboda, bezbednost, pravda, drugo izdanje, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2015.

Stojović Jelena, Knežević Sanja, Bogdanović Aleksandar,Knežević Ivan, Vodič kroz Dunavsku Strategiju, Evropskipokret u Srbiji, Beograd, 2012.

Vajdenfeld Verner, Vesels Volfgang (ur.), Evropa od Ado Š: priručnik za evropsku integraciju, BPB: Saveznacentrala za političko obrazovanje, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2003.

Vukadinović Radovan, Uvod u institucije i pravo Evropskeunije, Udruženje za evropsko pravo, Kragujevac, 2014.

Zbornik radova, Ugovor iz Lisabona: sigurna luka ili početak novog putovanja?, Službeni glasnik, Fondacija Fridrih Ebert, Beograd, 2010.

[1] Gospođa Ana Brnabić

[2] Bilo bi korisno primeniti strategiju tzv. „javno-privatnog partnerstva“, u pogledu finansiranja neprofitnih, a neophodnih javnih ustanova, radi poboljšanja stepena zadovoljstva konzumenata produkcije iz delatnosti datih ustanova. Kada je u pitanju pomenuta strategija javno-privatnog partnerstva, dobar primer u rezultatima delatnosti ostvarili su saradnički odnosi Galerije Matice srpske i Kompanije Tarket (Tarkett) iz Bačke Palanke.

[3] Isto

[4] U datoj oblasti ne postoji razlika između Srbije i bilo koje države-članice EU, u zapadnoj Evropi.