Аутор: Данијела Божић, модни дизајнер
Мода је део културе једне земље и народа који кроз свој начин живљења, говора, понашања, представља себе, свој стил, а самим тим и град, земљу у којој обитава. Мода означава популарне стилове у разним сферама људских активности и размишљања. Данас се под термином моде означава последња верзија стила у некој области а модне промене у разним областима могу довести и до промене културе.
Моду можемо разврстати у два типа: моду и антимоду, иако је данас линија између ова два типа скоро невидљива. Антимода је управо она која чува традицију, културу једног народа, и подлеже врло малим променама током времена, али је различита у зависности од културних и друштвених околности, док се мода веома брзо мења, није повезана са једном групом или подручјем, него је раширена кроз цео свет и бави се друштвеном мобилношћу. Аутохтони, традиционални облици украшавања су пример антимоде, док су промене у моди део већег система, намерне су промене стила. Управо мода и антимода са свим својим карактеристикама утичу на препознатљивост и брендирање једног друштва, културе, града, земље.
Постоји и луксузни део моде, висока мода, опскрбљен ручнин радом и најфинијим и најквалитетнијим материјалима и, наравно, покривен именом (брендом). Луксуз је некад био синоним за квалитет. Најпознатији модни брендови изградили су своје име на најбољим материјалима и најквалитетнијим занатлијама, а затим се купцима наплати премија за обоје. Висока мода управо и подстиче занатство, цени ручни рад, повећава вредност бренда и тако упакован квалитет се препознаје далеко. Иако постоји пуно начина да се прецизира шта значи „марка”, значајнији је осећај који имате када нешто купите. Нпр. купите мерцедес и осећате се сигурно, купите ролекс и носи вас осећај престижа. Будући да изједначујемо трошкове и квалитет, луксузни брендови одржавају своје цене тако да када одаберете кожну јакну бренда YSL, претпостављате да сте уложили у нешто што су израдиле занатлије од најбољих материјала, чак иако то није изричито наглашено. Данас је пак сасвим могуће купити луксузну робу која је средње приступачна, од мањих брендова који су добри или бољи чак од водећих брендова, управо због држава које нису високог стандарда, а имају јефтинију радну снагу. Цена одржава престиж и брендирање производа.
Како поседујемо већ традиционално атељее за израду и оваквих луксузних делова одеће, имамо могућности за проширење, напредовање и видљивост бренда широм света, као и препознатљивост града.
Бројни градови се препознају као центри глобалне моде углавном услед њихових модних збивања у којима дизајнери излажу своје нове колекције. Фестивали моде су ти који лансирају како град тако и модне дизајнере на високу лествицу препознатљивости широм света. Фестивал моде (Fаshion Wееk) недеља је моде када дизајнери својим купцима и медијима представљају своје најновије колекције, односно своје инспирације преточене у креативне комаде по најновијим трендовима, формама и колориту. Овакви догађаји утичу на трендове за текућу и предстојећу сезону. Најистакнутије недеље моде одржавају се у модним престоницама „велике четворке”: Милано, Лондон, Париз и Њујорк. И док се модна сцена окреће, галопирајућим корацима многи велики градови света постају такође битни и видљиви на модној мапи света; Бејрут, Берлин, Дубаи, Лос Анђелес, Рим, Мадрид, Шангај, Нови Сад … лансирајући брендове који су изједначени по квалитету израде и материјалима са звучним светским именима, а за то су, можемо рећи, опет заслужна улагања градова у догађаје који ће их начинити видљивим и препознатљивим.
Бренд представља нешто више од имена, појма, симбола дизајна или неке друге карактеристике која идентификује добро или услугу, то је однос између купца и бренда. Одлука о куповини производа доноси се са претходним позиционирањем производа и његовог имена (бренда) у свест потрошача. Са економске стране тај однос је веома битан и за потрошаца и за продавца. Продавац остварује профит док му потрошач самим тим што верује у себе и свој одабир, помаже да заузме место у друштву које жели. Бренд може представљати и одређену културу за нашу земљу и то може бити управо вез и пустовање вуном као модни детаљ, што је код нас у традицији од народних ношњи до данашњих модних добара који су у тренду, којима се представљамо свету и који су изузетно цењени на светској модној сцени као део културне баштине једног народа преточени у модерне токове.
Као део културе, разни фестивали су од изузетног значаја за представљање и брендирање једног града. У Србији, конкретно град Нови Сад је кроз Фестивал моде SFW и Фестивал музике ЕXIT постао препознатљив широм света, што доноси бенефите свим странама. Да споменемо и градски успех Новог Сада изражен као титула омладинске престонице Европе 2019, где и град и млади имају прилику за културни, друштвени, економски и сваки други развој. На креативности и иновативности је акценат, што је управо случај у мом послу. Да Нови Сад постаје препознатљив говори чињеница да је изабран за Европску престоницу културе 2021. године, што га чини изузетно видљивим и битним. Заједно ћемо радити на томе да оправдамо сва очекивања, културна, друштвена, економска. И сама сам део ове приче јер се бавим модом а мода је култура. Како је на овом подручју сачувана традиција старих заната, а све је врло актуелно на светској модној сцени, стварају се велике могућности за напредак и развој модне индустрије.
У градовима у којима се одржавају међународни фестивали или који привлаче уметнике и предузетнике из иностранства, грађани су свакодневно у контакту са различитим културама и садржајима. Мултикултуралност свакако доприноси друштвеној стабилности и квалитету живота.
Данас, важан сегмент модне индустрије, као и даље представљање и брендирање земље свету, јесте одржива мода, која умногоме доприноси друштвеној стабилности и квалитету живота. Одржива мода је покрет и процес неговања промена модних производа и модног система ка већем еколошком интегритету и социјалној правди. Одржива мода се тиче више него решавања модног текстила или производа. Израз који још повезујемо са одрживом модом је еко мода. „Проблем” неодрживе моде је у томе што је јефтина, приступачна и тренди одећа постала доступна широким масама. Економска брига моде је да ниско платежно способни људи сада имају приступ „ажурирању” својих ормара једнако често као високо платежно способни. Не купују квалитетну робу, купују превише и превише јефтино. Економска брига моде такође значи да многа одржива решења моде, попут куповине робе високог квалитета која траје дуже, нису доступна људима са мање средстава. Одржива одећа односи се на тканине добијене из еколошки прихватљивих ресурса, као што су биљна влакна или рециклирани материјали. Такође се односи на начин израде ових тканина. Данас се тенденцијом одрживости одржива одећа проширила према смањењу количине одеће одбачене на депоније и смањењу утицаја агрохемикалија на животну средину у производњи конвенционалних влакана (нпр. памук). Према одрживости рециклирана одежа подржава принцип „три окружења околине”: смањивање, поновно коришћење и рециклирање, као „три ноге одрживости”: економија, екологија и социјална једнакост. Коришћење рециклираног материјала за производњу одеће пружа додатну област економског светског профита. Одржива одећа пружиће ново тржиште за додатне могућности запошљавања, континуирани проток новца у економији и смањење сировина и изворних ресурса. Смањење употребе сировина и изворних ресурса смањује штетност угљеника током производног процеса као и штетност у процесу транспорта. Одржива мода се делом односи на производњу одеће, обуће и детаља на еколошки и социјално економски одржив начин, на одрживе обрасце потрошње и употребе, који захтевају промену у ставовима и понашању појединца. Треба подићи свест о одрживој моди и стратегијама за њену производњу.
Зелена стратегија подразумева моду као половну употребу, моду високог квалитета и безвременског дизајна, система за прикупљање и рециклирање текстила, производњу одеће од сертификованог текстила према еколошким ознакама и фер трговини; то су неке од стратегија и активности које повећавају одрживост компаније и подстичу одрживије обрасце производње и потрошње.
Милијарде се изгубе сваке године због одеће која се ретко носи и ретко рециклира. Индустрија врши притисак на ресурсе, загађује се и деградира животна средина и стварају се негативни утицији на друштво. Будући да је глобална продаја одеће на путу да се увећа и до пет пута у наредних тридесет година, траг индустрије могао би да се прошири на катастрофалне размере ако се настави као и обично. Брза мода била је посебно „врућ” сегмент и извор завидног раста неких модних компанија. Сажимањем производних циклуса и израдом најновијег дизајна, модна предузећа су купцима омогућила проширење својих ормара. Купци робу третирају као робу за једнократну употребу и остаје затим чињеница да иновација није ишла у корак са убрзаним начином пласирања на тржиште. Брза мода је софистициран посао који се „храни” релативно нискотехнолошким производним системом. Овај систем има велики утицај на животну средину. Како прављење одеће захтева коришћење воде и хемикалија и ослобађање значајних количина гасова са ефектом стаклене баште, радници су изложени опасним условима на радном месту, посебно при руковању материјалима попут памука и коже који захтевају велику обраду. Без побољшања у начину израде одеће (нпр. употреба зелене стратегије), овакав начин ће се повећавати са сваком производњом. Неке компаније су се удружиле како би заједно решавале изазове заштите животне средине и друштва, што помаже убрзању промена и ублажавању ризика самог рада на овим изазовима. Додатни кораци које модне компаније могу предузети како би уклониле неке социјалне и еколошке ризике а део су брзе моде су: развити стандарде и праксе за дизајн одеће која се може лако поново користити или рециклирати, уложити у развој нових влакана која ће смањити утицај производње и израде одеће на животну стедину, подржати развој механичких и хемијских технологија рециклирања, успоставити више стандарде рада и заштите животне средине за добављаче.
Одрживији начин производње може коштати више али може подстаци иновације и заштитити предузећа од шокова у ланцу снабдевања и ризика од репутације, што резултира већом отпорношћу и профитабилношћу.
Велике модне престонице па и други градови препознатљиви управо по моди, зашли су дубоко у разматрање и стратегију одрживе модне производње и сматрају тај корак као прекретницу ка еколошки и социјално економски здравијој држави.
Препознатљивост наше земље и града по фестивалима, културним и друштвеним догађајима свакако лансирају град Нови Сад на светску сцену и пожељну дестинацију за туристе и пословни свет. Представљајући и брендирајући град кроз позитивне реакције, емоције, квалитет понуде, рангирање у свету, позиционирање брендова, доприноси лакши улазак у свест туриста, потрошача. Резултат посете оваквих фестивала, ревија, самим тим је унапред предодређен.
Биографија
Данијела Божић рођена је у Руми. Дипломирани је економиста, а своје образовање наставила је у Италији на престижној Академији del Lusso на одсеку за дизајн. Модом је почела да се бави уз своју маму, која је и оснивач модног студиа МД Никол. Након представљања свјих колекција у земљи, Европи али и широм света, отвара свој модни студио DB by Danijela Božić . Добитник је многих награда. Живи и ствара у Новом Саду.
Остави коментар