Autor: Danijela Božić, modni dizajner
Moda je deo kulture jedne zemlje i naroda koji kroz svoj način življenja, govora, ponašanja, predstavlja sebe, svoj stil, a samim tim i grad, zemlju u kojoj obitava. Moda označava popularne stilove u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja. Danas se pod terminom mode označava poslednja verzija stila u nekoj oblasti a modne promene u raznim oblastima mogu dovesti i do promene kulture.
Modu možemo razvrstati u dva tipa: modu i antimodu, iako je danas linija između ova dva tipa skoro nevidljiva. Antimoda je upravo ona koja čuva tradiciju, kulturu jednog naroda, i podleže vrlo malim promenama tokom vremena, ali je različita u zavisnosti od kulturnih i društvenih okolnosti, dok se moda veoma brzo menja, nije povezana sa jednom grupom ili područjem, nego je raširena kroz ceo svet i bavi se društvenom mobilnošću. Autohtoni, tradicionalni oblici ukrašavanja su primer antimode, dok su promene u modi deo većeg sistema, namerne su promene stila. Upravo moda i antimoda sa svim svojim karakteristikama utiču na prepoznatljivost i brendiranje jednog društva, kulture, grada, zemlje.
Postoji i luksuzni deo mode, visoka moda, opskrbljen ručnin radom i najfinijim i najkvalitetnijim materijalima i, naravno, pokriven imenom (brendom). Luksuz je nekad bio sinonim za kvalitet. Najpoznatiji modni brendovi izgradili su svoje ime na najboljim materijalima i najkvalitetnijim zanatlijama, a zatim se kupcima naplati premija za oboje. Visoka moda upravo i podstiče zanatstvo, ceni ručni rad, povećava vrednost brenda i tako upakovan kvalitet se prepoznaje daleko. Iako postoji puno načina da se precizira šta znači „marka”, značajniji je osećaj koji imate kada nešto kupite. Npr. kupite mercedes i osećate se sigurno, kupite roleks i nosi vas osećaj prestiža. Budući da izjednačujemo troškove i kvalitet, luksuzni brendovi održavaju svoje cene tako da kada odaberete kožnu jaknu brenda YSL, pretpostavljate da ste uložili u nešto što su izradile zanatlije od najboljih materijala, čak iako to nije izričito naglašeno. Danas je pak sasvim moguće kupiti luksuznu robu koja je srednje pristupačna, od manjih brendova koji su dobri ili bolji čak od vodećih brendova, upravo zbog država koje nisu visokog standarda, a imaju jeftiniju radnu snagu. Cena održava prestiž i brendiranje proizvoda.
Kako posedujemo već tradicionalno ateljee za izradu i ovakvih luksuznih delova odeće, imamo mogućnosti za proširenje, napredovanje i vidljivost brenda širom sveta, kao i prepoznatljivost grada.
Brojni gradovi se prepoznaju kao centri globalne mode uglavnom usled njihovih modnih zbivanja u kojima dizajneri izlažu svoje nove kolekcije. Festivali mode su ti koji lansiraju kako grad tako i modne dizajnere na visoku lestvicu prepoznatljivosti širom sveta. Festival mode (Fashion Week) nedelja je mode kada dizajneri svojim kupcima i medijima predstavljaju svoje najnovije kolekcije, odnosno svoje inspiracije pretočene u kreativne komade po najnovijim trendovima, formama i koloritu. Ovakvi događaji utiču na trendove za tekuću i predstojeću sezonu. Najistaknutije nedelje mode održavaju se u modnim prestonicama „velike četvorke”: Milano, London, Pariz i NJujork. I dok se modna scena okreće, galopirajućim koracima mnogi veliki gradovi sveta postaju takođe bitni i vidljivi na modnoj mapi sveta; Bejrut, Berlin, Dubai, Los Anđeles, Rim, Madrid, Šangaj, Novi Sad … lansirajući brendove koji su izjednačeni po kvalitetu izrade i materijalima sa zvučnim svetskim imenima, a za to su, možemo reći, opet zaslužna ulaganja gradova u događaje koji će ih načiniti vidljivim i prepoznatljivim.
Brend predstavlja nešto više od imena, pojma, simbola dizajna ili neke druge karakteristike koja identifikuje dobro ili uslugu, to je odnos između kupca i brenda. Odluka o kupovini proizvoda donosi se sa prethodnim pozicioniranjem proizvoda i njegovog imena (brenda) u svest potrošača. Sa ekonomske strane taj odnos je veoma bitan i za potrošaca i za prodavca. Prodavac ostvaruje profit dok mu potrošač samim tim što veruje u sebe i svoj odabir, pomaže da zauzme mesto u društvu koje želi. Brend može predstavljati i određenu kulturu za našu zemlju i to može biti upravo vez i pustovanje vunom kao modni detalj, što je kod nas u tradiciji od narodnih nošnji do današnjih modnih dobara koji su u trendu, kojima se predstavljamo svetu i koji su izuzetno cenjeni na svetskoj modnoj sceni kao deo kulturne baštine jednog naroda pretočeni u moderne tokove.
Kao deo kulture, razni festivali su od izuzetnog značaja za predstavljanje i brendiranje jednog grada. U Srbiji, konkretno grad Novi Sad je kroz Festival mode SFW i Festival muzike EXIT postao prepoznatljiv širom sveta, što donosi benefite svim stranama. Da spomenemo i gradski uspeh Novog Sada izražen kao titula omladinske prestonice Evrope 2019, gde i grad i mladi imaju priliku za kulturni, društveni, ekonomski i svaki drugi razvoj. Na kreativnosti i inovativnosti je akcenat, što je upravo slučaj u mom poslu. Da Novi Sad postaje prepoznatljiv govori činjenica da je izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, što ga čini izuzetno vidljivim i bitnim. Zajedno ćemo raditi na tome da opravdamo sva očekivanja, kulturna, društvena, ekonomska. I sama sam deo ove priče jer se bavim modom a moda je kultura. Kako je na ovom području sačuvana tradicija starih zanata, a sve je vrlo aktuelno na svetskoj modnoj sceni, stvaraju se velike mogućnosti za napredak i razvoj modne industrije.
U gradovima u kojima se održavaju međunarodni festivali ili koji privlače umetnike i preduzetnike iz inostranstva, građani su svakodnevno u kontaktu sa različitim kulturama i sadržajima. Multikulturalnost svakako doprinosi društvenoj stabilnosti i kvalitetu života.
Danas, važan segment modne industrije, kao i dalje predstavljanje i brendiranje zemlje svetu, jeste održiva moda, koja umnogome doprinosi društvenoj stabilnosti i kvalitetu života. Održiva moda je pokret i proces negovanja promena modnih proizvoda i modnog sistema ka većem ekološkom integritetu i socijalnoj pravdi. Održiva moda se tiče više nego rešavanja modnog tekstila ili proizvoda. Izraz koji još povezujemo sa održivom modom je eko moda. „Problem” neodržive mode je u tome što je jeftina, pristupačna i trendi odeća postala dostupna širokim masama. Ekonomska briga mode je da nisko platežno sposobni ljudi sada imaju pristup „ažuriranju” svojih ormara jednako često kao visoko platežno sposobni. Ne kupuju kvalitetnu robu, kupuju previše i previše jeftino. Ekonomska briga mode takođe znači da mnoga održiva rešenja mode, poput kupovine robe visokog kvaliteta koja traje duže, nisu dostupna ljudima sa manje sredstava. Održiva odeća odnosi se na tkanine dobijene iz ekološki prihvatljivih resursa, kao što su biljna vlakna ili reciklirani materijali. Takođe se odnosi na način izrade ovih tkanina. Danas se tendencijom održivosti održiva odeća proširila prema smanjenju količine odeće odbačene na deponije i smanjenju uticaja agrohemikalija na životnu sredinu u proizvodnji konvencionalnih vlakana (npr. pamuk). Prema održivosti reciklirana odeža podržava princip „tri okruženja okoline”: smanjivanje, ponovno korišćenje i recikliranje, kao „tri noge održivosti”: ekonomija, ekologija i socijalna jednakost. Korišćenje recikliranog materijala za proizvodnju odeće pruža dodatnu oblast ekonomskog svetskog profita. Održiva odeća pružiće novo tržište za dodatne mogućnosti zapošljavanja, kontinuirani protok novca u ekonomiji i smanjenje sirovina i izvornih resursa. Smanjenje upotrebe sirovina i izvornih resursa smanjuje štetnost ugljenika tokom proizvodnog procesa kao i štetnost u procesu transporta. Održiva moda se delom odnosi na proizvodnju odeće, obuće i detalja na ekološki i socijalno ekonomski održiv način, na održive obrasce potrošnje i upotrebe, koji zahtevaju promenu u stavovima i ponašanju pojedinca. Treba podići svest o održivoj modi i strategijama za njenu proizvodnju.
Zelena strategija podrazumeva modu kao polovnu upotrebu, modu visokog kvaliteta i bezvremenskog dizajna, sistema za prikupljanje i recikliranje tekstila, proizvodnju odeće od sertifikovanog tekstila prema ekološkim oznakama i fer trgovini; to su neke od strategija i aktivnosti koje povećavaju održivost kompanije i podstiču održivije obrasce proizvodnje i potrošnje.
Milijarde se izgube svake godine zbog odeće koja se retko nosi i retko reciklira. Industrija vrši pritisak na resurse, zagađuje se i degradira životna sredina i stvaraju se negativni uticiji na društvo. Budući da je globalna prodaja odeće na putu da se uveća i do pet puta u narednih trideset godina, trag industrije mogao bi da se proširi na katastrofalne razmere ako se nastavi kao i obično. Brza moda bila je posebno „vruć” segment i izvor zavidnog rasta nekih modnih kompanija. Sažimanjem proizvodnih ciklusa i izradom najnovijeg dizajna, modna preduzeća su kupcima omogućila proširenje svojih ormara. Kupci robu tretiraju kao robu za jednokratnu upotrebu i ostaje zatim činjenica da inovacija nije išla u korak sa ubrzanim načinom plasiranja na tržište. Brza moda je sofisticiran posao koji se „hrani” relativno niskotehnološkim proizvodnim sistemom. Ovaj sistem ima veliki uticaj na životnu sredinu. Kako pravljenje odeće zahteva korišćenje vode i hemikalija i oslobađanje značajnih količina gasova sa efektom staklene bašte, radnici su izloženi opasnim uslovima na radnom mestu, posebno pri rukovanju materijalima poput pamuka i kože koji zahtevaju veliku obradu. Bez poboljšanja u načinu izrade odeće (npr. upotreba zelene strategije), ovakav način će se povećavati sa svakom proizvodnjom. Neke kompanije su se udružile kako bi zajedno rešavale izazove zaštite životne sredine i društva, što pomaže ubrzanju promena i ublažavanju rizika samog rada na ovim izazovima. Dodatni koraci koje modne kompanije mogu preduzeti kako bi uklonile neke socijalne i ekološke rizike a deo su brze mode su: razviti standarde i prakse za dizajn odeće koja se može lako ponovo koristiti ili reciklirati, uložiti u razvoj novih vlakana koja će smanjiti uticaj proizvodnje i izrade odeće na životnu stedinu, podržati razvoj mehaničkih i hemijskih tehnologija recikliranja, uspostaviti više standarde rada i zaštite životne sredine za dobavljače.
Održiviji način proizvodnje može koštati više ali može podstaci inovacije i zaštititi preduzeća od šokova u lancu snabdevanja i rizika od reputacije, što rezultira većom otpornošću i profitabilnošću.
Velike modne prestonice pa i drugi gradovi prepoznatljivi upravo po modi, zašli su duboko u razmatranje i strategiju održive modne proizvodnje i smatraju taj korak kao prekretnicu ka ekološki i socijalno ekonomski zdravijoj državi.
Prepoznatljivost naše zemlje i grada po festivalima, kulturnim i društvenim događajima svakako lansiraju grad Novi Sad na svetsku scenu i poželjnu destinaciju za turiste i poslovni svet. Predstavljajući i brendirajući grad kroz pozitivne reakcije, emocije, kvalitet ponude, rangiranje u svetu, pozicioniranje brendova, doprinosi lakši ulazak u svest turista, potrošača. Rezultat posete ovakvih festivala, revija, samim tim je unapred predodređen.
Biografija
Danijela Božić rođena je u Rumi. Diplomirani je ekonomista, a svoje obrazovanje nastavila je u Italiji na prestižnoj Akademiji del Lusso na odseku za dizajn. Modom je počela da se bavi uz svoju mamu, koja je i osnivač modnog studia MD Nikol. Nakon predstavljanja svjih kolekcija u zemlji, Evropi ali i širom sveta, otvara svoj modni studio DB by Danijela Božić . Dobitnik je mnogih nagrada. Živi i stvara u Novom Sadu.
Ostavi komentar