NJEGOŠ I LETOPIS MATICE SRPSKE

Autor: Jovanka Simić, novinar

Uz dvovekovni jubilej Letopisa Matice srpske, ove godine zaokružujemo i sto devedeset godina otkako je urednik Teodor Pavlović u ovom najstarijem književnom časopisu u Evropi, objavio prvi tekst o književnom delu Petra Drugog Petrovića NJegoša (1813–1851). Bio je to prikaz njegovog književnog prvenca „Pustinjak cetinjski“.

U tom tekstu, urednik Pavlović ovim je rečima opisao posebnost NJegoša kao pisca: „čuvstvo narodnosti“, „silna fantazija u duhu“, „pesnikova odlučnost da se ne ograničava školskim pravilima poetike“, kao i spremnost da „prirodno visprena svoja osećanja sleduje“.

Vremenom je Pavlović postao i najčvršća spona Matice srpske i pesnika, a samim tim učvršćena je i saradnja sa Letopisom te je u ovom časopisu objavljena NJegoševa posmrtna oda „Nalažnij znak pameti prahu narodoljupca“, napisana povodom smrti Lukijana Mušickog (1837). Zatim i alegorijska novela „San na Božić“, preuzeta iz „Pevanije“ Sime Milutinovića Sarajlije (1838. godine).

NJegoševo i Pavlovićevo prijateljstvo rezultiralo je i ozvaničenjem pesnikovog statusa u Matici srpskoj, te je 1845. godine NJegoš  uplatio prilog od sto forinti i tako postao član najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije u Srba. Prijem NJegoša u članstvo, Pavlović, inače, tadašnji sekretar Matice, objavio je na sednici 5. januara 1846. godine.

Poštovanje prema Matici, NJegoš je izrazio i 1847. godine poslavši na dar Matičinoj biblioteci prvi primerak svoje Luče mikromozme kao i pet primeraka Gorskog vijenca, objavljenog te, 1847. godine. Bila je to prelomna godina za srpsku duhovnost, jezik, književnost i kulturu, jer su tada prvi put objavljeni i Vukov prevod Novog zaveta, Brankove Pesme i Daničićev Rat za srpski jezik i pravopis.

Razumljivo,smrt Petra II Petrovića NJegoša, vladike, pesnika i mislioca,oktobra 1851.godine, ožaljena je  u Matici srpskoj onako kako i pripada najvećim umovima srpskih književnih i kulturnih vrednosti. U Letopisu iz 1852. godine, koji je uredio Jovan Subotić, objavljen je nekrolog urednika pod naslovom „Slovo Petru II Petroviću NJegošu, gospodaru Crne Gore i Brda.“

Reč je o Subotićevom govoru u Beču 1851. godine na parastosu koji je upriličio knez Mihailo Obrenović. U nekrologu, Subotić je najviše pažnje posvetio opisu NJegoševih državničkih sposobnosti i zasluga. Istakao je vladike – Danila, Petra i Petra Pesnika kao „tri najsjajnije zvezde na nebu crnogorskom“ i dodao da je Danilo Crnu Goru obnovio, Sveti Petar održao, a Petar pesnik državom učinio“. Zbog navedenih narodnih i državnih zasluga, Subotić u svom nekrološkom slovu naglašava da će spomen NJegošev „živeti dok je srbstva i srbske povestnice.“

Nabrajajući  zasluge povodom kojih je NJegoš „veliki pesnik srbskij“, Subotić je posebno istakao njegova tri glavna dela. Luča mikrokozma, smatrao je Subotić, jeste delo koje „predstavlja njegov sobstvenij život u mitosu – borbu načela veličestva sa protivnicima, borbu zakona sa samovoljom, borbu zakona sa tamom, borbu stalnosti sa promenitelnošću“.

U svom razmišljanju, Subotić je vrednosnu prednost pripisao prvenstveno Gorskom vijencu i Lažnom caru Šćepanu Malom, obrazloživši to ovako: “ova će dela živeti dok je Crne Gore i dok se po njenih pećinah srpski glasi horili budu“. Na kraju, Subotić je zaključio da oba ova dela nisu obične drame, nego geteovski shvaćene drame za čitanje, da je mogao da ih napiše samo stvaralac izvanrednog dara i veliki stvaralački duh „koji je sve to sam sobom učinio, sam iz sebe iscrpio, jer zna se da Petar II nigde izvan Crne Gore študirao nije, a u Crnoj Gori nema Akademija, ni Universiteta“.

Da protok vremena od sto devedest godina nimalo nije oslabio čvrstinu Matičinih spona sa NJegoševim delom, potvrđuje niz detalja – ove godine navršilo se dve decenije otkako je Biblioteka Matice srpske otvorila NJegoševu sobu s poklon-zbirkom Vladimira Otovića. Reč je o najvećoj privatnoj zbirci NJegoševih dela, literature, kao i drugih dokumenata o njemu i drugih stvari.

Naredne godine navršiće se i dve decenije od osnivanja NJegoševog odbora 2005. godine koje su inicirali akademik Miro Vuksanović, akademik Radomir V. Ivanović i prof. dr Milo Lompar.

Obrazloženje je glasilo da Matica srpska kao opštenacionalno književno, kulturno i naučno društvo treba da osnuje NJegošev odbor, jer je NJegoš srpski olimpski pesnik nepomeriv u pamćenju. U Letopisu Matice objavljen je prvi prikaz njegove knjige, jer je bio član Matice srpske,a i u Matici okupljena su sva prva izdanja NJegoševih dela, ali i ona štampana docnije i na drugim jezicima, osim srpskog. Odbor je počeo sa radom naredne godine, a 2007. doneo je odluku da svake treće godine organizuje naučni skup i pokrene NJegošev zbornik Matice srpske. Naučni skupovi priređeni su 2009, 2017, 2019 i 2023, dok je NJegošev zbornik objavljen 2010, 2015, 2018, 2020 i 2024. godine. NJegoševim odborom, od samog početka do svog upokojenja oktobra 2020.godine, predsedavao je  Visoko preosvećeni mitropolit crnogorsko-primorski, čuvar pećkog trona arhiepiskop cetinjski Amfilohije (Radović). NJegošev odbor je na 204. godišnjicu pesnikovog rođenja pripremio naučni skup i treći broj NJegoševog zbornika Matice srpske u četiri dela: prvi sa pozdravnim i uvodnim besedama, drugi sa životopisom Pustinjaka cetinjskog i Lovćenskog tajnovidca, sa odlomcima poeme Prahu oca poezije, treći sa šesnaest naučnih saopštenja sa skupa od 13. novembra 2017. godine i četvrti deo sa bibliografskim popisom monografskih izdanja o NJegošu.

Članove NJegoševog odbora nije pokolebala ni neprijatna činjenica da skup, planiran povodom dva veka NJegoša, na koji je bilo pozvano dve stotine učesnika, ipak nije upriličen jer nije bilo finansijskih sredstava. Umesto skupa, objavljen je drugi broj Zbornika sa šezdesetak radova o NJegošu.

Kao što je prirodan red nalagao da na tronu u Cetinju nasledi upokojenog arhiepiskopa Amfilohija, novoustoličeni mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije II, novembra 2022. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu izabran je za predsednika NJegoševog odbora.

Povodom dva veka Letopisa, u Matici je 13.novembra ove godine upriličen NJegošev dan. Pozdravnu reč održao je  Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije (Mićović), predsednik NJegoševog odbora. Akademik Miro Vuksanović izložio je rad pod naslovom „Skupljanje koščica NJegoševih“, a prof. dr Goran Maksimović besedio je „O NJegoševom djelu i NJegošu u Letopisu Matice srpske“.

Prof. dr Radoslav Eraković izlagao je na temu „Skice za portret devetnaestovekovnog čitaoca jedne ruske knjige o srpskom pesniku’“. O NJegoševom zborniku br. 5 govorio je prof. dr Duško Pevulja. Skupom su predsedavali akademik Miro Vuksanović i akademik Jasmina Grković-Mejdžor.

Na skupu se čulo i da je od prvog oglašavanja NJegoševog prikaza u Letopisu 1834. godine pa sve do današnjih dana, delo i ličnost ovog srpskog pesnika bilo kontinuirano zastupljeno u ovom najdugovečnijem srpskom časopisu. Objavljeno je ukupno oko sto osamdeset različitih priloga, a više stotina puta je u letopisu pominjano NJegoševo delo.